“Položaj novinara i novinarki se značajno pogoršao… Indikativno je da su izloženi uglavnom napadima i prekomernoj upotrebi sile od strane policije. Nažalost, policija i dalje ne razume da njena uloga na javnim skupovima nije da onemogućavaju novinare da izveštavaju, već obrnuto – da omoguće bezbedne uslove kako bi novinari mogli da rade”
Pravnik, advokat i pravni ekspert Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić, inače i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), govori za “Vreme” o učincima SRG-a, ugroženosti novinarki tokom kriznog izveštavanja, kao i prostoru za napredak u poboljšanju njihove bezbednosti.
“VREME”: Koja su ključna dostignuća Stalne radne grupe za bezbednost novinara od njenog osnivanja do danas?
VELJKO MILIĆ: Od osnivanja SRG-a za bezbednost novinara do danas desili su se određeni pomaci i to zahvaljujući aktivnosti Vrhovnog tužilaštva. Prvo, sva tužilaštva u Republici Srbiji vode evidenciju o događajima koji su prijavljeni kao krivična dela izvršena na štetu novinara. Na osnovu te evidencije, Vrhovno tužilaštvo dostavlja članovima SRG kvartalni bilten, odnosno informacije o svim pojedinačnim prijavljenim slučajevima. Uspostavljen je sistem kontakt tačaka u novinarskim i medijskim udruženjima koji su članovi SRG, svakoj policijskoj stanici i svakom tužilaštvu u Srbiji. Ovaj sistem omogućava novinarima 24/7 dostupnu kontakt tačku u svom udruženju kojoj mogu prijaviti događaj za koji smatraju da je krivično delo, a onda kontakt tačka iz udruženja o tome obaveštava kontakt tačke u policiji i tužilaštvu koje su obavezne da po prijavi postupaju hitno. Takođe, sva tužilaštva u zemlji su obavezna da hitno postupaju u predmetima koja se vode zbog krivičnih dela na štetu novinara. Pored sistema kontakt tačaka uspostavljena je i Sigurna linija (broj telefona: 0800 100115) koja je novinarima takođe dostupna 24/7 i na kojoj mogu prijaviti sve događaje za koje smatraju da im ugrožavaju sigurnost i dobiti odgovarajući pravni savet. Takođe, SRG je bila dobar kanal komunikacije sa tužilaštvom i policijom gde su predstavnici novinarskih i medijskih udruženja uglavnom mogli da dobiju informacije o aktuelnim slučajevima.
Koje su ključne aktivnosti i dostignuća SRG–a po pitanju bezbednosti novinarki?
Tom problemu se pristupalo uglavnom koristeći mehanizme koje sam već naveo. Pored toga, evidencija koju vodi Vrhovno tužilaštvo sada je razvrstana prema polu, pa se može dobiti tačan podatak o procentu napada na novinarke i na novinare. Česti slučajevi su bili da, kada je bezbednost novinarki ugrožena, iste budu pozivane da prisustvuju sastancima SRG kako bi im se na taj način pružio neki vid podrške i kako bi dobile više informacija o svom slučaju.
Kakav je, po vašem mišljenju, položaj novinarki i novinara koji izveštavaju sa protesta u poslednjih godinu dana?
Značajno se pogoršao i sigurno je najgori od kada je SRG za bezbednost novinara osnovana. Indikativno je da su izloženi uglavnom napadima i prekomernoj upotrebi sile od strane policije. Nažalost, policija i dalje ne razume da njena uloga na javnim skupovima nije da onemogućavaju novinare da izveštavaju, već obrnuto – da omoguće bezbedne uslove kako bi novinari mogli da rade. Pored fizičkih napada, oduzimanja telefona i sredstava za rad, novinarke su izložene i mizoginim komentarima i pretnjama koje stižu preko društvenih mreža.
Koji su ključni propusti Stalne radne grupe, odnosno gde ima najviše prostora za napredak?
I pored sveg truda članova SRG-a da se poboljša bezbednost novinara, slika o ugroženosti novinara je ostala u najmanju ruku ista, a u poslednjih godinu dana i mnogo gora. Istine radi, početkom 2025. godine novinarska i medijska udruženja su zamrzla svoje učešće u SRG tako da ona u ovom trenutku ne održava redovne sastanke. U svakom slučaju, u odnosu na broj prijavljenih krivičnih dela na štetu novinara i dalje je značajan broj izvršilaca koji nikada nisu otkriveni i vrlo je mali broj sudskih postupaka koji su se završili osuđujućom presudom. Sve ovo novinare i novinarke obeshrabruje i odvraća ih da uopšte prijavljuju krivična dela.
Da li su novinarke danas ugroženije nego ranije? Zašto?
Novinarke su oduvek bile ugroženije od svojih kolega novinara jer pored opšte mržnje prema novinarima u ovom društvu, koja se svakodnevno podgreva od strane predstavnika vlasti, novinarke su izložene dodatnom šikaniranju zbog toga što pripadaju ženskom polu. Moj lični utisak je da je broj fizičkih napada na novinarke i veći nego na novinare jer ih nasilnici smatraju lakšim metama.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovoran nedeljnik Vreme i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije. Projekat “Women Journalists Are Not Alone: Information, Protection and Resilience” je podržan u okviru programa podrške Safejournalists.net.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
“Neophodno je da kampanje koje vode visoki državni zvaničnici protiv novinara i novinarki bez odlaganja prestanu. Njihovo sadašnje ponašanje ne samo da daje ‘zeleno svetlo’ institucijama da zažmure pred ugrožavanjem bezbednosti novinara, već predstavlja i otvorenu pretnju onima unutar tog sistema koji bi pokušali da ih zaštite”
“Kad nam se približio pripadnik Žandarmerije, nekoliko puta sam ponovila da sam novinarka, a on je grubim tonom rekao: ‘Šta snimaš?’ i udario me po ruci i telefonu”
