Zvezda izbora za Bundestag 2025. je jedna gotovo otpisana stranka: Levica. Za uspeh može da zahvali spoju starog i novog. A jedan od ključnih elemenata bila je kampanja na društvenim mrežama, ocenjuje Dojče vele.
„Levica živi!“ – uzvikuje predsednik te stranke Jan van Aken oduševljenoj masi na proslavi u Berlinu nakon zatvaranja biračkih mesta na izborima za Bundestag dok na ekranu stoje početne prognoze rezultata: 8,5 odsto za Levicu. Na kraju se taj procenat popeo čak na 8,8 odsto.
Kako je to bilo moguće, nakon što je stranka još u decembru tavorila na oko tri procenta podrške?
„Svi vi ste omogućili ovo uskrsnuće!“– zahvaljuje se zvezda društvenih mreža Hajdi Rajhinek stranačkoj bazi, koja je prethodnih sedmica i meseci širom Nemačke sprovodila intenzivnu kampanju od vrata do vrata kako bi privukla birače. Svoju ulogu, kao vodeća kandidatkinja uz Jana van Akena, pritom ne spominje.
Kako je Levica uspela da osvoji mlade birače?
O dometu Hajdi Rajhinek na društvenim mrežama Iks i TikTok mnogo se govorilo u završnici predizborne kampanje. Kao i o njenim govorima u Bundestagu, nakon što su demohrišćanske stranke CDU i CSU sa svojim kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom, zajedno s delom desno-ekstremnom Alternativom za Nemačku (AfD) i sada iz Bundestaga izbačenom Liberalnom strankom (FDP), glasale za drastično pooštravanje azilantske politike.
Mnogo je razloga zbog kojih je Levica u poslednjem trenutku uspela da pridobije veliki broj glasača – pre svega mlađih. U starosnoj grupi od 18 do 24 godine, stranka je sa 25 odsto postala broj jedan, ispred AfD-a (21 odsto). Na izborima 2021. prednjačile su dve druge stranke: Zeleni (23 odsto) i FDP (21 odsto).
Nekada su Zeleni bili omiljeniji među mladima
Čak je i ekspert za izborne kampanje, politikolog sa Slobodnog univerziteta u Berlinu Antonios Suris, iznenađen tim preokretom. S naučnog aspekta, vrlo velika oscilacija birača u pogledu opredeljivanja za neku stranku predstavlja zanimljivo otkriće, kaže on u razgovoru za Dojče vele. „Sećam se da smo kod drugih izbora proteklih godina često govorili o skretanju mladih udesno.“ Taj trend i dalje postoji, ali istovremeno postoji i skretanje ulevo.
Nekada su Zeleni bili veoma popularni među mladima, posebno u vreme kada su stotine hiljada njih učestvovali u klimatskim protestima pokreta Fridays for Future. Ali, taj entuzijazam je s vremenom splasnuo. Šta to znači za mlade birače? „Stvoren je određeni tip birača koji se, na kraju, nije pokazao održivim“, zaključuje Suris.
Zeleni upozoravali da se ne glasa za Levicu
Uoči izbora Levica je ostvarila veliki uspeh svojom kampanjom na društvenim mrežama, ističe Suris. Ali, ne sme se zanemariti ni to da je kampanja stranke na terenu, među ljudima, bila veoma snažna. „Levica nije bila prisutna samo na internetu, već i na ulici“, podseća politikolog iz Berlina.
U prilog Levici išlo je i to što je ona opoziciona stranka. „Ona je bila pomalo autsajder, dok su Zeleni bili deo vlasti.“ Prema prvim analizama, veliki broj birača prešao je sa Zelenih na Levicu. Tome je možda doprinelo i to što su Zeleni na društvenim mrežama upozoravali da su glasovi za Levicu – bačeni glasovi, misleći pritom da Levica neće ući u Bundestag. Moguće je da su mnogi birači upravo zbog toga odlučili da daju glas toj stranci.
Klasične levičarske teme: stanarine, plate, inflacija
Suris u tom kontekstu spominje i mlade, progresivne ljude koji su otvoreni za izbeglice i čije je stavove Levica možda bolje predstavljala od Zelenih. Ali, to su za sada samo pretpostavke. „To još ne možemo da dokažemo, ali rezultat to sugeriše.“
Uz to, birače su privukle klasične socijalne teme, one koje pogađaju ljude sa skromnijim primanjima: visoke stanarine, plate, inflacija. I to je jedan od razloga zbog kojih je Levica doživela uspon.
Trijumf u četvrti Nojkeln u Berlinu
„Stranka ima i kandidate koji su otelotvorenje tog programa“, dodaje Suris i kao primer navodi trijumf u berlinskoj četvrti Nojkeln. To je naselje s velikim brojem migranata, gde mnogi ljudi žive od socijalne pomoći.
Taj izborni okrug nalazi se u nekadašnjem Zapadnom Berlinu, gradu koji je bio podeljen do ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine. Ferat Kočak iz Levice osvojio je tamo direktni manda – što se dogodilo prvi put u istoriji.
Neuspeh Saveza Sara Vagenkneht
Stranka Savez Sara Vagenkneht (BSW), koja se u januaru 2024. odvojila od Levice, igrala je sporednu ulogu, kako u Nojkelnu, tako i u kompletnom Berlinu. Na nivou grada osvojila je 6,6 odsto glasova, dok je Levica, sa skoro 20 procenata osvojenih glasova u glavnom gradu Nemačke, postala najjača politička snaga.
U septembru i oktobru 2024. situacija je bila sasvim drugačija na izborima u tri istočnonemačke pokrajine: Levica je svuda doživela težak poraz. „Mislim da pre nekoliko meseci niko nije mogao da predvidi ovakav obrt“, kaže politički analitičar Suris. Njegovo objašnjenje: BSW nije imao zamah kakav je Levica dobila zahvaljujući dobrim kampanjama.
Mnogi birači nisu bili sigurni za šta se tačno BSW zalaže, osim za ličnost Sare Vagenkneht. Verovatno je prošla i prvobitna euforija oko te stranke. Suris podseća i na brz ulazak te stranke u vlade saveznih pokrajina Brandenburg i Tiringija, što možda nije donelo željeni efekt za BSW.
Od sumnje do trijumfa
I Gregor Gizi, veteran stranke, iznenađen je i dirnut uspehom Levice. Pre samo nekoliko meseci sumnjao je da će njegova stranka uspeti da pređe cenzus od pet odsto, pa je zajedno s dvojicom dugogodišnjih kolega pokrenuo kampanju pod nazivom „Misija sedih lokni“ (Mission Silberlocke).
Cilj je bio da se osvoje najmanje tri direktna mandata kako bi se, prema nemačkom izbornom zakonu, i bez pet odsto na nacionalnom nivou obezbedilo prisustvo u Bundestagu.
Na kraju taj Plan B nije ni bio potreban – Levica je osvojila dovoljno glasova. Gizi zna kome duguje taj uspeh: novim, većinom mladim članovima i rukovodstvu stranke.
Vodeća kandidatkinja na izborima bila je 36-godišnja Hajdi Rajhinek, koja deli tu funkciju sa 63-godišnjim Janom van Akenom. U Predsedništvu stranke je i 35-godišnja Ines Švertner, koja je tek u junu 2024. ušla u Levicu.
Gregor Gizi – najstariji poslanik Bundestaga
U trenutku trijumfa, Gizi priseća se prošlih godina ispunjenih unutrašnjim borbama u partiji. „Bili smo u egzistencijalnoj krizi, jer smo se samo bavili sami sobom“, kaže. Najniža tačka bila je podela unutar stranke i osnivanje BSW.
Sada, međutim, taj 77-godišnji političar s nestrpljenjem iščekuje da na konstitutivnoj sednici Bundestaga održi uvodni govor kao najstariji poslanik.
Za Saru Vagenkneht, međutim, ovi izbori bi mogli da znače i kraj političke karijere. Nakon neuspeha jer BSW nije uspela da pređe cenzus, razočarano je izjavila da smatra da su za njen rezultat odgovorni mediji i agencije za istraživanje javnog mnjenja.
Ipak, još postoji tračak nade za BSW. Stranka razmatra mogućnost tužbe pred Ustavnim sudom, jer navodno mnogi Nemci u inostranstvu nisu mogli da glasaju zbog organizacionih problema.
