Nakon parlamentarnih izbora u Nemačkoj, CDU/CSU se našao na čelu, ali uz slab rezultat u istorijskom kontekstu. AfD je udvostručio broj glasova, ali ostaje izolovan, dok SPD tone ka opoziciji. Koalicioni pregovori pred CDU/CSU biće ključni za političku budućnost zemlje.
Nemačka politička scena doživela je značajne promene nakon izbora za Bundestag, uz rekordnu izlaznost od 83,5 odsto. Prema zvaničnim rezultatima, u novi saziv parlamenta ulazi pet poslaničkih klubova: CDU/CSU, SPD, Zeleni, AfD i Levica. Stranke FDP i BSW nisu uspele da pređu izborni prag od pet procenata i time ostaju van Bundestaga, prenosi DW.
Unija CDU/CSU, sa svojim kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom, osvojila je 28,6 procenata glasova i time postala najjača politička snaga u Bundestagu. Ipak, ovaj rezultat je drugi najgori u istoriji Unije na saveznim izborima. Merc je već najavio da želi da formira vladu najkasnije do Uskrsa, a moguća opcija je dvostranačka koalicija sa SPD.
AfD ostvario istorijski rezultat, ali ostaje izolovan
Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je 20,8 procenata glasova, udvostručivši svoj rezultat u odnosu na prethodne izbore. Stranka je postala najjača politička snaga u istočnim delovima zemlje. Ipak, zbog svoje krajnje desničarske politike, AfD neće učestvovati u formiranju vlasti, jer su sve ostale stranke odbile saradnju s njom.
Dosadašnja vladajuća stranka, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), pala je na istorijski minimum sa 16,4 procenata glasova, što je njen najgori rezultat u istoriji izbora za Bundestag. Olaf Šolc je već izjavio da neće učestvovati u formiranju nove vlade niti u pregovorima o njoj, što znači da SPD odlazi u opoziciju.
Zeleni i Levica ostaju u Bundestagu
Zeleni su osvojili 11,6 procenata glasova, blago izgubivši podršku u odnosu na prethodne izbore. Iako su izrazili spremnost za pregovore sa CDU/CSU, očekivanja su da će ipak završiti u opoziciji. Stranka Levica, koja je pred izbore bila gotovo zaboravljena, doživela je iznenađujući povratak i osvojila 8,8 procenata glasova.
Liberalna stranka FDP osvojila je samo 4,3 procenta glasova i neće ući u parlament. Takođe, Savez Sare Vagenkneht (BSW) tesno je ostao ispod cenzusa sa 4,9 procenata, što znači da ni ova nova politička snaga neće imati predstavnike u Bundestagu.
Rekordna izlaznost i novi izborni zakon
Ovogodišnji izbori obeleženi su rekordnom izlaznošću od 83,5 procenata, što pokazuje veliku političku mobilizaciju birača. Glasalo je oko 59,2 miliona ljudi, a po prvi put primenjen je novi izborni zakon, kojim je broj poslanika ograničen na 630. To znači da neki kandidati sa najviše glasova u izbornim okruzima neće automatski ući u Bundestag, što će se preciznije znati nakon objave konačnih rezultata.
Pred CDU/CSU sada stoji izazov formiranja nove vlade, dok SPD i Levica ulaze u opoziciju. AfD ostaje snažan faktor u Bundestagu, ali bez mogućnosti učešća u vlasti. Pregovori o novoj koaliciji počinju odmah, a politički pejzaž Nemačke ući u novu fazu.
Kompanije sa Volstrita mogu da plate 100 hiljada dolara mesečno kako bi Trampove objave na mreži Truth Social dobile pre drugih i tako stekle prednost na finansijskom tržištu
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
