Zamenik okružnog javnog tužioca Nada Mijatović podigla je optužnicu protiv Gorana Markovića, Januza Januzija i Gorana Jakšića zbog nanošenja teških telesnih povreda kvalifikovanih smrću Dušana Lukića. Suđenja se i dalje u nedogled odlažu, a sva su trojica optuženih napredovala i nagrađivana
ŠTA SE DEŠAVA IZA ZATVORENIH VRATA: Policijski pritvor
Pre desetak dana predsednik SO Zvezdara Ljubiša Stojimirović uručio je plakete i novčanu nagradu policajcima: kapetanu Januzu Januziju i vodniku Nenadu Iliću za izuzetnu hrabrost i odlučnost.
Ime Januza Januzija nije nepoznato javnosti. Oni sa dužim pamćenjem ga se sećaju ne po hrabrosti i odlučnosti. Naprotiv. Zato valja podsetiti u kom je kontekstu pominjan.
Tačno pre deset godina, odnosno 5. marta 1995, policajci OUP-a Savski venac uhapsili su Dušana Lukića (40) iz Velike Moštanice i osumnjičili ga za pokušaj krađe automobila parkiranog blizu Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Priveden na ispitivanje u policijsku stanicu, Luković je negirao pokušaj krađe tako da su policajci primenili posebnu „obradu“. „To je bila prva tura divljačkog batinanja“, kaže Dušanova supruga Dragica, koja je za muževljevo hapšenje saznala tri dana kasnije. Ta tri dana bila su sudbonosna za Dušana Lukića.
Iz OUP-a Savski venac, gde ga je „obrađivao“ inspektor Goran Marković Gica, Lukovića su prevezli u Gradski SUP, odnosno Odeljenje za motorna vozila u kome su ispitivanje nastavili šef odeljenja Goran Jakšić i inspektor Januz Januzi. U kasnije podnetoj krivičnoj prijavi protiv batinaša piše da su policajci vezali noge i ruke Lukoviću i da ga je potom nekoliko pripadnika SUP-a, u prisustvu šefa Gorana Jakšića, nemilice tuklo. U prijavi se navodi da se u batinanju posebno isticao Januz Januzi. Dva dana i dve noći trajao je policijski tretman; Lukić je padao u nesvest, dolazio svesti i nakon polivanja vodom ispitivanje se nastavljalo istim tempom. Neki policajci koji nisu učestvovali u prebijanju Lukića kasnije su tvrdili da su ispitivači tokom torture često potezali flašu sa rakijom kako bi ostali u formi. Bilo kako bilo, kad su batinaši videli šta su učinili, odvezli su Lukića u Centralni zatvor i brže-bolje podneli krivičnu prijavu protiv njega zbog krađe automobila. Međutim, već 7. marta Lukić je u nesvesti bio hitno smešten u Urgentni centar zbog veoma teškog zdravstvenog stanja. „Da je Dušan u Urgentnom centru saznala sam 8. marta ali to veče mi nisu dozvolili da ga posetim. Zapravo jedan policajac je dežurao ispred bolničke sobe ne dozvoljavajući nikom izuzev bolničkog osoblja da uđe. Sutradan je policija povukla stražara te sam mogla da vidim Dušana. Evo kako je izgledao“, kaže Dragica Lukić pokazujući fotografije obnaženog Dušana u bolničkoj postelji. Redakcija „Vremena“ poseduje pomenute fotografije ali su one i suviše mučne da bi bile objavljene. Pojednostavljeno, na njima se vidi da mu je celo telo pokriveno krvnim podlivima.
Sudski veštaci su fotografije u boji koje je načinila Lukićeva familija opisali rečima: „Na ovim fotografijama se vide obimni i razliveni krvni podlivi kože koji su difuzno zahvatili levu bočnu stranu grudnog koša, prednju levu i levu bočnu stranu trbuha i levi preponski deo, zatim levi bedreni predeo i spoljašnju stranu leve nadkolenice u celini, pa prelazeći preko donje polovine leđa i oba slabinska predela ovi krvni podlivi su zahvatali i desnu bočnu stranu grudnog koša i trbuha, desni sedalni predeo i spoljašnu stranu grudnog koša i trbuha, kao i spoljašnu stranu desne nadkolenice u celini; iz priloženih fotografija se vidi da je boja ovih krvnih podliva intenzivnije modro ljubičaste boje u srednjim delovima navedenih predela a da prema periferiji ova boja postaje nešto manje intenzivna.“
Agonija Dušana Lukića trajala je do 24. marta kad je podlegao povredama nastalim batinanjem. Umro je u najtežim mukama, kažu lekari. Komisija lekara veštaka specijalista sudske medicine, koju čine Branimir Aleksandrić, Dušan Dunjić i patolog Gordana Tucaković, dostavila je Okružnom sudu u Beogradu 8. februara 1996. svoj nalaz na deset gusto kucanih stranica o uzrocima smrti Dušana Lukića. „… njegova smrt je nasilna i nastupila je usled nagnječenja velikog i malog mozga, nagnječenja pluća u okolini preloma IX i X rebra sa leve strane, nagnječenja srčanog mišića, nagnječenja jetre, slezine, creva i opornjaka i oba bubrega i obilnih nagnječenja kože, potkožnog tkiva i mišića, trupa i udova i sledstvenog naglog poremećaja funkcije bubrega, a sve kao posledica višekratnog i aktivnog dejstva tupine zamahnutog mehaničkog oruđa.“ Najverovatnije pendreka ili bejzbol palica.
Nakon nalaza veštaka, zastupnik porodice Lukić podneo je krivičnu prijavu protiv trojice policajaca. Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Stevica Čukić je nepune tri godine, bar kako je on tvrdio, uzalud pozivao okrivljene policajce da dođu i budu saslušani u Sudu. U to vreme, navodno nijedan policajac nije bio dužan da se odazove na sudski poziv ukoliko mu to ne naredi nadređeni policijski starešina. Drugim rečima, bili su zaštićeni poput belih medveda. Najzad, posle više godina zamenik okružnog javnog tužioca Nada Mijatović podigla je optužnicu protiv Gorana Markovića, Januza Januzija i Gorana Jakšića zbog nanošenja teških telesnih povreda kvalifikovanih smrću Dušana Lukića. Suđenja se i dalje u nedogled odlažu iz raznoraznih razloga. U međuvremenu, sva trojica optuženih su napredovali u službi, a bili su i nagrađivani.
Teorija i praksa
„Naša policija je toliko nasilna i ostrvljena da je u opasnosti svako ko bude priveden u policijsku stanicu. Ne pamtim u svojoj praksi da je neki policajac osuđen, imao sam slučajeva da se vode maratonski postupci koji se razvlače i na kraju zastare“, rekao je na temu suđenja policajcima beogradski advokat Rajko Danilović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po oceni poverenika za samostalnost Visokog saveta tužilaštva, pritisci na tužioce u Srbiji dolaze sa raznih strana, ali izgleda ne iz kabineta predsednika Aleksandra Vučića. “Izbegavanje poverenika Milana Tkalca da izričito iznese svoj stav kad su u pitanju izjave predsednika Republike profesionalno je neprihvatljivo”, kaže za “Vreme” predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić. Šta sve predsednik sme da kaže, a da to ne bude shvaćeno kao mešanje u nezavisnost pravosuđa
Naprednjačka vlast se bori i rukama i nogama da pobedi u dva različita mesta, jer ne bi smeli na oči Aleksandru Vučiću ako izgube. Na drugoj strani, ostatak Srbije navija da krene iz Zaječara i Kosjerića, pa da se “ide redom” po celoj zemlji i da tako vide leđa ovima što već 13 godina upravljaju u svakom mestu, svakoj ulici i svakom selu
Nikada dosad nisu menjani svi članovi ovog tela. Nikada se izbor članova Saveta nije dešavao u tako uzavreloj društveno-političkoj atmosferi. Nikada Brisel nije bio toliko zainteresovan za tok i ishod ovog procesa. Otuda toliko nervoze, strasti i utvrđenih nezakonitosti za koje još niko nije odgovarao
Nepoštovanje zakona i visoka korupcija u Srbiji počinju ubrzano da uzimaju još veći danak. Nabrojmo neke slučajeve: pao je deo plafona na Klinici za kardiologiju u Nišu, zveknuo je i plafon na Železničkoj stanici u Ćupriji. Prethodno se urušio most za prelazak pešaka kod sela Vlahovo i strmeknuo se deo zida u školi u Pećincima (lakše povređene dve devojčice). Tu su još i urušavanja betonske konstrukcije nadvožnjaka na brzoj saobraćajnici Požarevac–Veliko Gradište, padovi plafona u školi u Užicu, u Saranovu kod Rače, na Institutu za javno zdravlje Kragujevac i kod vrtića “Maja” na Novom Beogradu. Dakle, sve to od 1. novembra prošle godine do danas. Malo li je
Dok studenti maratonci posle 18 dana štafetnog trčanja i 2000 pređenih kilometara razgovaraju sa EU parlamentarcima u Briselu, Vučić se sastaje sa predsednikom Evropskog saveta. U pozadini ova dva događaja, evidentan uticaj vlasti na pravosuđe ogleda se u dvema odlukama: produženje pritvora novosadskim aktivistima i prekvalifikovanje dela ženi koja je kolima oborila studentkinju
U govoru besmislenom s gledišta logike i celine, Vučić je svojim glasačima ponudio sve što oni žele da čuju. Ali, sve u protivrečnostima. Duh pobune se pak ne može više vratiti u bocu jer je boca slomljena
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!