Zamenik okružnog javnog tužioca Nada Mijatović podigla je optužnicu protiv Gorana Markovića, Januza Januzija i Gorana Jakšića zbog nanošenja teških telesnih povreda kvalifikovanih smrću Dušana Lukića. Suđenja se i dalje u nedogled odlažu, a sva su trojica optuženih napredovala i nagrađivana
ŠTA SE DEŠAVA IZA ZATVORENIH VRATA: Policijski pritvor
Pre desetak dana predsednik SO Zvezdara Ljubiša Stojimirović uručio je plakete i novčanu nagradu policajcima: kapetanu Januzu Januziju i vodniku Nenadu Iliću za izuzetnu hrabrost i odlučnost.
Ime Januza Januzija nije nepoznato javnosti. Oni sa dužim pamćenjem ga se sećaju ne po hrabrosti i odlučnosti. Naprotiv. Zato valja podsetiti u kom je kontekstu pominjan.
Tačno pre deset godina, odnosno 5. marta 1995, policajci OUP-a Savski venac uhapsili su Dušana Lukića (40) iz Velike Moštanice i osumnjičili ga za pokušaj krađe automobila parkiranog blizu Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Priveden na ispitivanje u policijsku stanicu, Luković je negirao pokušaj krađe tako da su policajci primenili posebnu „obradu“. „To je bila prva tura divljačkog batinanja“, kaže Dušanova supruga Dragica, koja je za muževljevo hapšenje saznala tri dana kasnije. Ta tri dana bila su sudbonosna za Dušana Lukića.
Iz OUP-a Savski venac, gde ga je „obrađivao“ inspektor Goran Marković Gica, Lukovića su prevezli u Gradski SUP, odnosno Odeljenje za motorna vozila u kome su ispitivanje nastavili šef odeljenja Goran Jakšić i inspektor Januz Januzi. U kasnije podnetoj krivičnoj prijavi protiv batinaša piše da su policajci vezali noge i ruke Lukoviću i da ga je potom nekoliko pripadnika SUP-a, u prisustvu šefa Gorana Jakšića, nemilice tuklo. U prijavi se navodi da se u batinanju posebno isticao Januz Januzi. Dva dana i dve noći trajao je policijski tretman; Lukić je padao u nesvest, dolazio svesti i nakon polivanja vodom ispitivanje se nastavljalo istim tempom. Neki policajci koji nisu učestvovali u prebijanju Lukića kasnije su tvrdili da su ispitivači tokom torture često potezali flašu sa rakijom kako bi ostali u formi. Bilo kako bilo, kad su batinaši videli šta su učinili, odvezli su Lukića u Centralni zatvor i brže-bolje podneli krivičnu prijavu protiv njega zbog krađe automobila. Međutim, već 7. marta Lukić je u nesvesti bio hitno smešten u Urgentni centar zbog veoma teškog zdravstvenog stanja. „Da je Dušan u Urgentnom centru saznala sam 8. marta ali to veče mi nisu dozvolili da ga posetim. Zapravo jedan policajac je dežurao ispred bolničke sobe ne dozvoljavajući nikom izuzev bolničkog osoblja da uđe. Sutradan je policija povukla stražara te sam mogla da vidim Dušana. Evo kako je izgledao“, kaže Dragica Lukić pokazujući fotografije obnaženog Dušana u bolničkoj postelji. Redakcija „Vremena“ poseduje pomenute fotografije ali su one i suviše mučne da bi bile objavljene. Pojednostavljeno, na njima se vidi da mu je celo telo pokriveno krvnim podlivima.
Sudski veštaci su fotografije u boji koje je načinila Lukićeva familija opisali rečima: „Na ovim fotografijama se vide obimni i razliveni krvni podlivi kože koji su difuzno zahvatili levu bočnu stranu grudnog koša, prednju levu i levu bočnu stranu trbuha i levi preponski deo, zatim levi bedreni predeo i spoljašnju stranu leve nadkolenice u celini, pa prelazeći preko donje polovine leđa i oba slabinska predela ovi krvni podlivi su zahvatali i desnu bočnu stranu grudnog koša i trbuha, desni sedalni predeo i spoljašnu stranu grudnog koša i trbuha, kao i spoljašnu stranu desne nadkolenice u celini; iz priloženih fotografija se vidi da je boja ovih krvnih podliva intenzivnije modro ljubičaste boje u srednjim delovima navedenih predela a da prema periferiji ova boja postaje nešto manje intenzivna.“
Agonija Dušana Lukića trajala je do 24. marta kad je podlegao povredama nastalim batinanjem. Umro je u najtežim mukama, kažu lekari. Komisija lekara veštaka specijalista sudske medicine, koju čine Branimir Aleksandrić, Dušan Dunjić i patolog Gordana Tucaković, dostavila je Okružnom sudu u Beogradu 8. februara 1996. svoj nalaz na deset gusto kucanih stranica o uzrocima smrti Dušana Lukića. „… njegova smrt je nasilna i nastupila je usled nagnječenja velikog i malog mozga, nagnječenja pluća u okolini preloma IX i X rebra sa leve strane, nagnječenja srčanog mišića, nagnječenja jetre, slezine, creva i opornjaka i oba bubrega i obilnih nagnječenja kože, potkožnog tkiva i mišića, trupa i udova i sledstvenog naglog poremećaja funkcije bubrega, a sve kao posledica višekratnog i aktivnog dejstva tupine zamahnutog mehaničkog oruđa.“ Najverovatnije pendreka ili bejzbol palica.
Nakon nalaza veštaka, zastupnik porodice Lukić podneo je krivičnu prijavu protiv trojice policajaca. Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Stevica Čukić je nepune tri godine, bar kako je on tvrdio, uzalud pozivao okrivljene policajce da dođu i budu saslušani u Sudu. U to vreme, navodno nijedan policajac nije bio dužan da se odazove na sudski poziv ukoliko mu to ne naredi nadređeni policijski starešina. Drugim rečima, bili su zaštićeni poput belih medveda. Najzad, posle više godina zamenik okružnog javnog tužioca Nada Mijatović podigla je optužnicu protiv Gorana Markovića, Januza Januzija i Gorana Jakšića zbog nanošenja teških telesnih povreda kvalifikovanih smrću Dušana Lukića. Suđenja se i dalje u nedogled odlažu iz raznoraznih razloga. U međuvremenu, sva trojica optuženih su napredovali u službi, a bili su i nagrađivani.
Teorija i praksa
„Naša policija je toliko nasilna i ostrvljena da je u opasnosti svako ko bude priveden u policijsku stanicu. Ne pamtim u svojoj praksi da je neki policajac osuđen, imao sam slučajeva da se vode maratonski postupci koji se razvlače i na kraju zastare“, rekao je na temu suđenja policajcima beogradski advokat Rajko Danilović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Bez širokog i suštinski jedinstvenog fronta “tvrdih”, “mekih”, “levih”, “desnih”, “stranačkih” i “vanstranačkih”, “studentoljubaca” i “studentoskeptika”, nas antinaprednjačkih veterana i onih “odskora progledalih” – nema i neće biti promene koju svi priželjkujemo i za koju nam se čini da je nadohvat ruke. Na kraju krajeva, ne moraju i verovatno neće svi biti u istoj koloni i na istoj listi. Ali ukoliko se stvarno i iskreno želi smena ovog nakaradnog režima, svi koji su protiv njega moraju biti u istom stroju i istom frontu
Istraživanje agencije “Sprint Insight”: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (2)
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu deluje kao da je marketinško-strateški tim Srpske napredne stranke prepustio sve konce odlučivanja timu za eskalaciju. Ukoliko je odavanje počasti stradalima ispred Fakulteta dramskih umetnosti predstavljalo “mali požar” koji je, iz ugla SNS stratega, trebalo lokalizovati, aktuelni predsednik i njegova stranka učinili su sve suprotno: podstakli su širenje vatre koja je na kraju zahvatila i njihovu sopstvenu političku “kuću”. Upravo iz te kuće, svojim političkim amaterizmom, oterali su nemali broj dotadašnjih pristalica
Za režim Aleksandra Vučića, građevina je alat političke propagande, prilika za slikanje i izvor moći. Zato se sve mora otvarati u najkraćem roku, pa makar hitna pomoć dežurala na novom auto-putu ili pucali betonski stubovi na Prokopu
Računi za struju, putno osiguranje, parking... Uplate građana slivaće se na račun male Alta banke koju drži biznismen blizak režimu. Šta je sve mutno u ovim poslovima?
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
