Kelić za “Vreme” kaže i da Srbija u ovom slučaju nije nevina žrtva u igri velikih, kako se tvrdi u javnosti. Naime, propustila je mnogo prilika, od najave sankcija do danas, da obezbedi energetsku stabilnost Srbije. Dogmatski pristup, uz prateću nekritičku odanost Rusiji, doveo je do sadašnjeg kraha. Rusija je kupovinom Nisa zadovoljila pre svega političke interese, a sada Srbija ima priliku da napravi otklon od negativnih aspekata odnosa sa Rusijom.
VREME: U javnosti se u kontekstu uvođenja američkih sankcija Nisu uglavnom govori o benzinu i dizelu, odnosno, eventualnim nestašicama i poskupljenjima na benzinskim pumpama. No, pitanje je kako će sankcije uticati na druge energente koji zavise od prerade u pančevačkoj rafineriji, kao što su mazut (važan za daljinsko grejanje), bitumen (važan za puteve), mlazno gorivo, LPG, odnosno posredno – na celokupnu privredu?
VASKO KELIĆ: Sankcije će gotovo sigurno dovesti do pada domaće proizvodnje pomenutih naftnih derivata, što će se svakako negativno odraziti na industrijsku komponentu BDP. Samo snabdevanje u najvećem broju slučajeva ne bi trebalo da bude drastično ugroženo do kraja godine i u toku zime. A posle toga nas očekuje ogromna neizvesnost, čiji ishod će zavisiti od toga šta će se u međuvremenu dešavati.
Može li se onda reći da će budžet Srbije ostati ne samo bez većeg dela sredstava koje prihoduje od Nisa (tokom 2024. godine Nis je u budžet Srbije uplatio više od dve milijarde dinara, što čini gotovo 12 posto svih budžetskih prihoda) nego će biti oštećen i posredno, kroz druge ekonomske posledice sankcija? S obzirom na to da znamo da su državni budžeti ionako ispražnjeni, kakve sve posledice građani, osim nestašica i poskupljenja naftnih derivata, mogu očekivati?
Očekuje nas period u kojem će mnogo toga biti neizvesno. Ipak, najizvesnije od svega jeste da će biti značajnih negativnih ekonomskih posledica. Vlast će morati da bira između toga koje će joj negativne ekonomske posledice biti prihvatljivije. Konkretne posledice će zavisiti od toga šta izabere. Ilustrativan primer je sledeći. Poremećaj u snabdevanju će, s obzirom na ulogu naftnih derivata, dovesti do pritiska na cene u ogromnom delu privrede. Ova negativna posledica možda će se moći donekle ublažiti smanjenjem akciza ili drugih nameta, ali će se time dodatno ugroziti javni prihodi koji su već ugroženi otežanim poslovanjem Nisa.
Govorili ste nedavno o tome da je Srbija propustila niz prilika da se zaštiti od sankcija, od trenutka kada su one najavljene do danas. O kojim prilikama je reč? Da li smo mi “žrtve velikih” ili smo sami sebe doveli u ovu situaciju?
Politika predstavlja igru u kojoj ishodi zavise od odluka svih uključenih igrača. U konkretnom slučaju, Srbija je zbog višestrukog odlaganja sankcija itekako imala prostora da donese odluke zbog kojih bi sankcije bile izbegnute. Time je i odgovornost naših vlasti za ovakvu situaciju veća. Dodatno je veća time što preuzimanje Nisa (upravljačko ili vlasničko) ne bi dovelo do lošijih ishoda od onih koje imamo sada. Spominje se gasni sporazum kao argument za nastavak prilagođavanja ruskim zahtevima u pogledu Nisa. Kao što vidimo, taj sporazum je uprkos blagonaklonom stavu vlasti prema Ruskoj Federaciji upitan, a najave iz Bugarske i EU upućuju da za koju godinu možda neće biti moguć nikakav upliv ruskog gasa. Za ovih deset meseci od kako su sankcije inicijalno najavljene, a posebno u proteklih nekoliko godina, naša vlast je propustila priliku da traži dodatni dugoročni gasni aranžman sa drugim potencijalnim partnerima, što u Evropi, što u svetu.
Da li se onda može reći da je Vučićeva vlast stavila interese Rusije iznad interesa Srbije i njenih građana? Čini se da je on mnogo spremniji na to da Srbija pretrpi ogromnu štetu nego da se zameri Rusiji.
Vučićeva vlast je bez bilo kakve dileme odlučila da podredi interese Srbije i njenih građana interesima Rusije. Radi očuvanja ruskog uticaja u Srbiji, ova vlast je odlučila prvo da liši našu zemlju skorije evropske perspektive, a sada i da ugrozi ekonomski razvoj. Pretpostavljam da su Vučićevoj vlasti najznačajnije koristi koje zauzvrat dobija od ovakve politike prema Rusiji – propagandne i bezbednosno-obaveštajne prirode.
Da li bi, kako režimski mediji tvrde, građani Srbije u ovom trenutku imali štete ukoliko bi došlo do zahlađenja odnosa sa Rusijom u pogledu dugoročne energetske stabilnosti? Odnosno – da li bi nacionalizacija Nisa omogućila energetsku stabilnost ili bi je dugoročno ugrozila?
U ovom trenutku se teško može učiniti bilo šta kako bi se očuvala energetska stabilnost. Nacionalizacija ili prinudno preuzimanje upravljanja Nisom bili su zapravo jedina rešenja kojima bi se sankcije izbegle, a stabilnost tržišta naftnih derivata održala. Dugoročno gledano, propuštene su ogromne prilike da se dođe do dodatne diversifikacije snabdevanja gasom a, kao što vidimo, u ovom trenutku je i snabdevanje ruskim gasom prilično neizvesno. Deo nekih potencijalnih odluka o nacionalizaciji svakako bi morao da bude i dogovor sa američkom i evropskom stranom o dodatnom i što povoljnijem snabdevanju Srbije gasom.
Uprkos frazama, Rusija ne pokazuje nikakvu želju da u ovoj situaciji pomogne svojim “balkanskim prijateljima”, već štiti isključivo svoje ekonomske i političke interese. Spomenuli ste gasni aranžman. Rusi su ga ograničili do kraja godine, što je i samog predsednika “iznenadilo”. On je rekao da su Rusi ograničili aranžman kako bi sprečili nacionalizaciju Nisa, iako niko, kako veli Vučić, to nije ni planirao. Kako sve ovo komentarišete?
Očigledno da ruska strana nema dovoljno poverenja u vlast Srbije. Verovatno je to povezano sa iskustvom slanja oružja u Ukrajinu. Pitanje je koliko je Vučić zaista bio iznenađen, ali ovakav tretman Srbije potvrđuje da Rusija veoma dobro zna da se politika ne svodi na bliskost i emocije, već na interese.
Generalno, da li se može i na ovom primeru reći da je Vučićeva i spoljna i energetska i ekonomska politika doživele krah?
Mislim da je tako. Posebno smatram lošim to što se ovim dodatno ugrožavaju ekonomske perspektive Srbije u narednom periodu. U predstojećem periodu trebalo je da se lomi da li će se Srbija, prema svetski ustanovljenim kriterijumima, tretirati kao ekonomski razvijena zemlja. Plašim se da primena sankcija Nisu može dugoročno ugroziti šanse da se Srbija pridruži zemljama visokog dohotka. Zato je ukidanje sankcija veoma važno i kao takvo bi trebalo da bude među prioritetima platforme antirežimskog fronta na predstojećim izborima. Drago mi je da su neke organizacije, među njima i Zeleno-levi front, otvoreno izašle sa predlozima kojima se na realan način može rešiti ovaj problem. Scenario po kome ćemo i nakon narednih izbora imati bilo kakve sankcije za mene je – mračan scenario.
Kako izaći iz problema? Šta su kratkoročna, a šta dugoročna rešenja?
Bez skidanja sankcija, jedini mogući način da se nastavi dovoljno snabdevanje zemlje naftnim derivatima jeste uvoz iz drugih zemalja. Za sada deluje da će Mađarska i njen MOL tu prednjačiti. Uvozna konkurencija sama po sebi ne mora da bude loša stvar, ali biće nemoguće na taj način nadoknaditi brojne prednosti koje imamo od domaćih izvora i domaće prerade naftnih derivata. S obzirom na to da su domaći izvori i resursi za preradu trenutno pod kontrolom Nisa, sankcijama će trajno biti ugrožena i ograničena domaća proizvodnja. Nema optimalnog rešenja, ni u kratkom ni u dugom roku, bez nacionalizacije Nisa ili prinudnog preuzimanja uprave nad njim u skladu sa zahtevima odluke o sankcijama.
Sankcijama će, kažu stručnjaci, biti oštećena i hrvatska privreda. Znatan procenat prihoda hrvatske državne kompanije Janaf (Jadranski naftovod) dolazilo je iz ugovora sa Nisom, otprilike 30 odsto. Da li je moguće rešenje problema kroz nekakav “dil” sa Hrvatskom, što je teza koju možemo naći u delu javnosti?
Ne vidim zašto bi Rusija bila spremnija da Nis proda Hrvatskoj, zemlji koja je članica Natoa i mnogo više integrisana u evroatlantske strukture nego što je to Srbija. Isto važi i za bilo koju firmu, privatnu ili državnu, čije se sedište nalazi na teritoriji Republike Hrvatske. Verujem da bi, kada bi se odlučili za prodaju, ruski vlasnici prvo uputili ponudu Srbiji ili nekoj srpskoj firmi. Takođe, na osnovu do sada dostupnih informacija ne vidim da Amerikanci na bilo koji način insistiraju da Hrvatska ima bilo kakav uticaj u vlasništvu ili upravljanju Nisom. Imajući to u vidu, ne vidim da bi bilo kakav međusobno inicirani dogovor Srbije i Hrvatske mogao drastično da promeni stanje.
A otkud onda izjava hrvatskog ministra privrede Ante Šušnjara da je Hrvatska “spremna da kupi Nis”, i Vučićeva kontraizjava da je Srbija “spremna da kupi Hrvatsku elektroprivredu, Janaf, sve”?
To je dnevnopolitičko prepucavanje zarad političkih poena na domaćem terenu. Treba imati u vidu da Šušnjar pripada izrazito desničarskom Domovinskom pokretu i verujem da toj stranci propagandno koristi kreiranje priče o “pokoravanju Srbije” kroz vlasništvo nad ključnom strateškom kompanijom. Vučićeva izjava predstavlja vraćanje “ping-pong loptice” sličnim narativom.
Neki kažu da nestašica naftnih derivata neće biti, ali da je moguća cenovna nestabilnost, odnosno poskupljenja. Kakvo je vaše mišljenje?
Odgovor na to pitanje zavisi od interakcije ekonomske politike aktuelne vlasti i ponašanja drugih aktera, poput alternativnih snabdevača, uprave Nisa, ali i vlasti Rusije i SAD. Kao što sam ranije rekao, čeka nas dosta neizvesnosti oko konkretnih ekonomskih posledica. Verujem da su rizici od nestašica manji od rizika rasta cena, ali ni jedni ni drugi nisu zanemarljivi. Postoji mogućnost i da će doći do intervencije Vlade kako bi se nadomestio udar na privredu i životni standard usled rasta cena i pada proizvodnje. U tom slučaju postoji rizik od dodatnog narušavanja fiskalne stabilnosti zemlje, koja će već biti narušena očekivanim padom prihoda Nisa i posledičnim manjim doprinosima budžetu.
Kada smo kod cena, interesantno je da je gorivo u Srbiji i inače skuplje nego u susednim zemlja. U nekim slučajevima, razlika u ceni je ogromna, pa građani koji žive relativno blizu granice rezervoare pune u komšiluku. Kada je Nis prodavan ruskim partnerima, tvrdilo se suprotno – da će gorivo u Srbiji biti najjeftinije ne samo u regionu nego i šire.
Uopšte nije neočekivano da imamo visoke cene naftnih derivata u poređenju sa regionom, s obzirom na izraziti monopolski položaj Nisa na tržištu. Prema poslednjim podacima, Nis okupira čak oko 80 odsto tržišta u veleprodaji naftnih derivata i oko 50 odsto maloprodaje. U takvim uslovima teško je imati tržišne podsticaje koji bi doveli do nižih cena energenata. Postoje i drugi faktori visokih cena naftnih derivata, poput akciza, ali se efekat tih faktora može znatno poništiti većom konkurencijom.
Koliko, uzevši sve u obzir, iz sadašnje pozicije deluje pogrešna politička odluka da se Nis proda Rusiji bez javne nabavke, kroz političke dogovore, za izuzetno nisku cenu? Šta je Srbija time dobila, a šta izgubila?
Iz sadašnjeg ugla deluje još pogrešnije nego tada, a i tada je na osnovu mnogo toga ta odluka delovala pogrešno. Istina je da je Nis kao firma pod ruskom vlašću pomogao ekonomskom rastu Srbije, stabilnom snabdevanju energentima i znatnom punjenju republičkog budžeta. Ipak, s obzirom na izrazito monopolski položaj, Nis je jedan od najodgovornijih za držanje izuzetno visokih cena goriva u Srbiji. Takva pozicija je dovela od izrazito visokih profita firme, posebno za vreme energetske krize 2022. godine. Nakon uvođenja sankcija prošle nedelje, postaje više nego upitno u kojoj meri će Nis moći da doprinosi i ekonomskom rastu, stabilnom snabdevanju energentima, ali i punjenju budžeta. Imajući sve to u vidu, iz današnje perspektive prodaja Nisa ruskim vlasnicima deluje kao potez od kojeg Srbija više nema nikakve ekonomske koristi.
Rusija je kupovinom Nisa ostvarila ne samo ekonomski nego i politički interes. Da li su ovi događaji zapravo prilika da Srbija napravi otklon od Rusije?
Rusija je kupovinom Nisa pre svega zadovoljila sopstveni politički interes. Poslednji događaji su samo potvrdili da ova kompanija predstavlja jednu od ključnih poluga ruskog uticaja u Srbiji, ali i šire – na primer u Bosni i Hercegovini. Sada je definitivno prilika da se napravi otklon od negativnih aspekata odnosa sa Rusijom, a koji nažalost u poslednje vreme pretežu u odnosu na pozitivne. Ipak, nisam siguran da Vučić ima volje i kapaciteta za takav zaokret. Zbog toga, ponavljam, smatram da rešenje problema Nisa – kao akutno najnegativnije posledice politike vlasti prema Rusiji – mora da bude važan deo platforme antirežimskog fronta za predstojeće izbore.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
