fotografije: igor salinger / aermedia.com
Dolazak "Vizera" i niskotarifnih avio-kompanija u jednom trenutku odgovarao je određenim interesima. Posle je sve to došlo na naplatu. Sada je na sceni novi interes – da postoji jaka nacionalna avio-kompanija
Nekako se sve poklopilo oko prvog aprila, dana koji mnogi jedva dočekaju da se našale sa nekim, da „navuku na foru“, ali i dana kada je 1947. osnovan Jugoslovenski aerotransport, rešenjem koje je potpisao Josip Broz Tito, predsednik Vlade FNRJ, ministar narodne odbrane i maršal Jugoslavije.
Posle bezmalo 67 godina turbulentne istorije, JAT, potom „Jat ervejz“, rebrendiran je i vaskrsao je u bojama i obeležjima nove srpske nacionalne avio-kompanije „Er Srbija“ (Air Serbia). Povodom završetka procesa vlasničke transformacije – čiji je rezultat da je 49 odsto „Er Srbije“ u vlasništvu „Etihada“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata – a koji je započeo potpisivanjem ugovora o strateškom partnerstvu prvog avgusta, sazvana je konferencija za medije, 2. aprila. Obratio se generalni direktor Dane Kondić, pohvalio svime što je nova kompanija uradila u ovih pet meseci i izrazio svoje zadovoljstvo postignutim (v. okvir/antrfile), a prisustvovao je i ministar u tehničkoj vladi Igor Mirović.
REAKCIJA: Koliko sutradan, u Beograd je doputovao izvršni potpredsednik niskotarifnog avio-prevoznika „Vizer“ (Wizzair) Džon Stivenson, susreo se sa nekoliko novinara beogradskih redakcija i iza sebe ostavio saopštenje u kome druga avio-kompanija po broju prevezenih putnika na beogradskom aerodromu najavljuje da će povući jedan od dva aviona bazirana u Srbiji, ukinuti linije za Oslo (Trop) i Brisel (Šarloa), smanjiti broj letova ka drugim odredištima, a sve to zbog „povećanja cena na beogradskom aerodromu za 40 odsto što ga je učinilo najskupljim od svih na kojima ‘Vizer’ drži avione, odnosno ima bazu“. „Vizer“ je iskoristio priliku da podseti da je u prošloj godini prevezao do i od Beograda 480.000 putnika, da leti na 12 destinacija i da je imao porast prevezenih putnika od čak 800 procenta u odnosu na 2010. kada je počeo da saobraća iz Srbije.
Dan kasnije „Kurir“ donosi tekst naslovljen sa „Direktora Aerodroma privode zbog Vizera?“ u kome se navodi kako je, prema saznanju tog tabloida, „završena istraga protiv Velimira Radosavljevića, direktora Aerodroma ‘Nikola Tesla’, i odgovornih u ovom preduzeću (…), koji se sumnjiče da su zloupotrebom službenog položaja oštetili budžet Srbije za oko pet miliona evra u korist niskotarifne avio-kompanije ‘Vizer’“. U maniru dobroobaveštenosti, „Kurir“ tvrdi da je u pitanju ukupno 1.324.681 evro na putničkim taksama, dok je „za osvetljenje i parkiranje aviona na pisti beogradski aerodrom oštećen za 4.087.669 evra“. Pravljenju javne – medijske – optužnice prof. Radosavljevića odmah su se pridružili i drugi odlično obavešteni mediji, pa tako „Informer“ tvrdi da je u pitanju 5.192.000 evra štete. Za direktora beogradskog aerodroma se skoro neizostavno navodi kako je „kadar URS“ što, u svetlu izbornih rezultata, može biti indikacija „odakle vetar duva“. Inače, u partijskoj podeli upravljanja preduzećima u državnom vlasništvu i prethodna dva direktora, Bojan Krišto (smenjen pošto je sam sebi isplatio 880.000 dinara na ime plate i bonusa) i Nebojša Nedeljković (prešao u Skijališta Srbije), bila su iz tadašnjeg G17plusa. Iako ih optužuju za dizanje cena, odnosno ukidanje beneficija, u „Vizeru“ indirektno opravdavaju beogradski aerodrom potvrđujući da ne bi ni počeli da lete da nisu dobili uslove koje su dobili, odnosno popuste na usluge koje koriste (a u poslovnoj filozofiji niskotarifnih kompanija je da koristi što manje usluga na aerodromu i to onih jeftinijih). Zanimljivo je da se ovim povodom Aerodrom Beograd „Nikola Tesla“ nije oglašavao, ali su zato mediji preneli informaciju prilično upitne istinitosti kako „Vlada Srbije i Ministarstvo saobraćaja ne utiču na formiranje cena aerodromskih usluga, jer je to deo poslovne politike aerodroma, objavilo je danas to ministarstvo“.
Pogotovo imajući u vidu dokument koji je usvojen pretposlednjeg dana prošle godine vrlo nezgrapnog naziva „Smernice razvoja vazduhoplovnog tržišta kroz stimulacije u plaćanju aerodromskih naknada“, koji propisuje koje uslove mora da ispunjava avio-kompanija kojoj se odobravaju popusti. Ukratko, stimuliše se ili otvaranje linija ka novim destinacijama ili prevoznici koji ostvare više od 500.000 ukrcavanja putnika; na beogradskom aerodromu jedina kompanija koja ispunjava drugi uslov je – „Er Srbija“.
SMERNICE: Stiče se utisak da su niskotarifne avio-kompanije, u kombinaciji sa ukidanjem viza za EU države i kakvim-takvim povećanjem ekonomske moći bar jednog dela populacije, postale veoma prihvatljiv način da i oni koji inače ne bi putovali, ili bi to činili znatno ređe, počnu da cirkulišu po Evropi, ne jer ih je posao ili neka muka naterala da idu, već ‘nako, da nešto novo vide, čuju, jednostavno da komuniciraju sa ostatkom sveta od kojeg smo se krajem prošlog i početkom ovog veka što isključili i otuđili što bili isključeni i izolovani.
Sa druge strane, da država treba da ima jaku nacionalnu avio-kompaniju, pa još uz to i profitabilnu, verovatno niko i ne spori, sa naglaskom na ovo drugo. Ono o čemu može da se polemiše i što je ipak u domenu subjektivnih što preferenci što interesa, jeste: da li je bolje da što veći broj ljudi putuje iz Srbije i u Srbiju pa makar uz olakšice avio-kompanijama koje tu pristupačnost kretanja katališu niskim cenama, ili je bolje pomoći na sve načine srpsku nacionalnu (51%) avio-kompaniju sa manje-više istim ciljem, a to je povećanje broja putnika, ali onih koji će biti ugošćeni u avionima „Er Srbije“ i koji će za to ostaviti svoje pare da se „vrte“ u zemlji, a ne na računu stranog avio-prevoznika. Opet, većinu putnika sa pravom baš briga s kim putuju dokle god im usluga odgovara po ceni i usluzi koju dobijaju, a idealno po oba parametra.
Gore navedeno primenjivo je možda u nekom u teoriji idealnom svetu. Kad se spustimo u zemlju Srbiju, samo letimičnim pogledom nekoliko godina unazad vidi se da je dolazak „Vizera“ i niskotarifnih avio-kompanija u jednom trenutku odgovarao – u blažoj varijanti državnim interesima u realnijoj „nečijem interesu“ – dobili su cene koje su tražili, putnici koji su jedva dočekali ovaj vid prevoza nisu ni razmišljali – niti je trebalo da razmišljaju – zašto i kako. Način na koji je to urađeno u srpskom slučaju imao je za – ciljanu ili ne – posledicu priličan disbalans na tržištu avio-saobraćaja i dodatno urušavanje državnog „Jat ervejza“ u koga su upumpavana sredstva da se zakrpe gubici, a istovremeno su gomilani novi, još veći, i to po cenama većim nego što plaća, ma koliko se i jedni i drugi snebivali da priznaju, de facto direktna konkurencija. Jer o koegzistiranju redovnih i niskotarifnih avio-prevoznika i tome kako svako ima svoje tržište je jako upitno govoriti u situaciji kada lete sa istog aerodroma. Post festum, po grubim procenama, državni „Jat ervejz“ izgubio je oko 25-30 odsto tržišta u korist ‘Vizera’ i drugih niskotarifnih kompanija koju su počele da lete iz Beograda.
Posle je sve to došlo na naplatu istoj toj državi. Sada, kada je – opet u blažoj varijanti državni interes, a u onoj drugoj interes određenih „grupa“, „krugova“, „centara moći“ i tako tih faktora – da postoji nacionalna avio-kompanija – jaka, moderna, novog lica, blistavog imidža, zadovoljnih putnika – nije za čuđenje da ta ista država gleda da joj na sve načine to i omogući, svidelo se to nekom ili ne. Aerodrom „Nikola Tesla“ u tako postavljenim odnosima, imajući u vidu da je jedini beogradski aerodrom za saobraćaj i u većinskom državnom vlasništvu, vrlo teško da može da ima neku realnu autonomiju odlučivanja o iole krupnijim stavkama i funkcioniše uostalom kao i velika većina privrednih subjekata po sistemu „veži konja gde ti gazda kaže“, odnosno u rafiniranijem obliku „kako većinski vlasnik napiše smernice“. Ono što država još ne može da uradi je da „Vizeru“ ili bilo kojoj drugoj avio-kompaniji – naravno osim svojoj, ali toga više nema, odnosno nema 49 odsto – proda usluge po cenama koje ona ne želi da plati. Jer ova može da kaže „hvala, doviđenja“ ako joj ne odgovara i da ode. U idealnoj teoriji u Niš, na Moravu, kod Kraljeva ili Ponikve kod Užica, a u praksi negde na obale Baltičkog mora, u konkretnom slučaju.
Uostalom, kakvi bi to bili građani Srbije, a da ne žele da lete sa nacionalnom kompanijom, pogotovu sada kada je rebrendirana i 49 odsto u vlasništvu „Etihada“?
U prvom kvartalu ove godine Aerodrom u Beogradu opslužio je 603.724 putnika, 30 odsto više nego u istom periodu prošle godine, u kojoj je ukupno prevezeno 3.363.919 putnika. Tokom 2013. montirano je šest novih avio-mostova vrednosti 2,19 miliona dolara, počeli su radovi na proširenju platforme C, koji su završeni ove godine, čime je kapacitet parkiranja povećan za skoro petinu.
Urednik dodatka o vazdušnom saobraćaju u „Travel magazinu“, Dragan Nikolić: „Razlog povlačenja ‘Vizera’ iz Beograda leži direktno u odluci Vlade Srbije da se uredi sistem davanja povlastica avio-kompanijama. Aerodrom sledi te smernice koje je dobio od Vlade, a one više nego jasno eliminišu sve avio-prevoznike osim domaćeg i tako mu stvaraju preduslov za monopol koji mu je i garantovan u ugovoru o strateškom partnerstvu sa arapskim partnerom. Odluka Vlade Srbije je direktno odgovorna za to što će ‘Vizer’ samo u prvom koraku otkazati preko 130.000 putničkih mesta iz Beograda (gubitak od preko dva miliona evra samo na putničkim taksama), 700 letova (gubitak od minimum deset miliona evra na ime aerodromskih usluga) i bar 30.000 stranih turista manje (gubitak od minimum tri miliona evra na ime izgubljenog prihoda od turizma). Dakle, odluka Vlade da ne dozvoli popuste nikome osim ‘Er Srbiji’ koštaće Aerodrom, budžet države i građane ove zemlje najmanje 15 miliona evra, a plus će građani karte ‘Vizera’ ubuduće plaćati pet do deset evra skuplje i imaće manji izbor letova i destinacija. Ista ta Vlada koja je od građana u cilju zaštite nacionalne avio-kompanije već oduzela preko 200 miliona evra na ime otpisa Jatovih dugova, sada najavljuje hapšenje direktora Aerodroma zato što je navodno proneverio 5,4 miliona evra koje je ‘poklonio’ ‘Vizeru’ na ime popusta.
Do sada je „Vizer“ iz Beograda prevezao više od 1,3 miliona putnika, pa se prema važećem cenovniku direktna zarada od ove kompanije meri desetinama miliona evra. Direktor „Vizera“ kaže da ne bi nikada došli u Beograd da nisu dobili popust. Aerodrom, i Srbija, odustali su od pet miliona da bi zaradili desetine miliona evra. Da li je to pronevera ili uspešna trgovina, prosudite sami.
Dolaskom „Vizera“ građani su dobili mogućnost da putuju za male pare, da viđaju rodbinu i prijatelje češće, udaljenosti između Srbije i Evrope su mnogostruko smanjene, Aerodrom je procvetao, postao popularan i drugim kompanijama, a stotine hiljada mladih turista iz Evrope je probalo i platilo beogradski noćni život. I to nikome danas nije bitno. Ukidanjem prava na popust „Vizeru“ (ali i drugim kompanijama) nanosi se mnogo veća indirektna šteta Srbiji“, smatra Nikolić.
Nastala restrukturiranjem „Jat Ervejza“, kao rezultat ugovora o strateškom partnerstvu Vlade Srbije i „Etihd ervejza“ iz UAE. Ugovor još nije objavljen zbog klauzule o poverljivosti uprkos insistiranju javnosti i obećanjima pojedinih političara. Država je preuzela dugove i obavezala se da će sprovesti socijalni program za radnike koji napuste kompaniju. „Etihadovo“ kreditiranje u visini od 40 miliona pretvoreno je u 49 odsto udela u „Er Srbiji“, Vlada Srbije se obavezala da uloži ista sredstva, a potom i oba strateška partnera do ukupnog ulaganja od 200 miliona evra. Kao najvažnije rezultate prvih pet meseci transformacije, „Er Srbija“ navodi da je uvela nove oznake, nove uniforme i moderniju flotu Airbus A319 i A320 aviona, potvrdila je proširenje flote od 2018. do 2020. godine nabavkom deset A320neo aviona, isplanirala porast broja destinacija od 29 krajem 2013. na 38 do kraja 2014, zaposlila preko 300 ljudi u svojoj organizaciji „otvorila mogućnost angažmana za 10 mladih diplomiranih stručnjaka i 16 pilota kadeta i uspostavila novi Kol-centar koji će usluživati i „Etihad aviejšen grupu“.
Zanimljivo je da je vrlo brzo rešen ugovor sa „Erbasom“ koji je od 1998. vezivao depozit od 23 miliona dolara i bio predmet sporova – ta narudžbina je poništena, a depozit uključen u nabavku novih A320neo. Ono na šta je „Er Srbija“ veoma ponosna i što na sve načine – nekad i veoma nametljivo potencira, jeste usluga prema putniku, koji je postao gost: namenski jelovnici, izbor pića, usluga, sedišta, jastuci, ćebad, unutrašnjost kabine (pre uvođenja u saobraćaj svim iznajmljenim „erbasima“ ugrađena je nova unutrašnjost), briga za putnika na zemlji, svi mogući kanali komunikacije sa naglaskom na one bazirane na internetu i društvenim mrežama… Ukratko, ideja je da gost oseti da je centar sveta i da se, naravno, vrati u avion, na šta ga stimulišu i veoma agresivne kampanje koje na prvu loptu zvuče kao da su za prodavnicu igračaka ili samoposlugu: „srećni petak“, „super subota“, „posebna nedelja“… Ostali dani još nisu dobili nazive.
Ispod površine, vrlo se malo zna kako je kompanija restrukturirana. Deo slike se mogao naslutiti po oglasima koji su davani za popunu radnih mesta. Za generalnog direktora je, formalno na predlog Vlade Srbije, imenovan Dane Kondić; za finansijskog direktora Dimitri Kurtelis, a Davor Mišeljić za glavnog operativnog direktora. Etihad je sa Vladom Srbije potpisao petogodišnji menadžerski ugovor o upravljanju zajedničkom avio-kompanijom.
Udeo avio-kompanije iz UAE u „Er Srbiji“ i ono što je nazvano „efektivna kontrola“ došle su pod lupu Evropske komisije zbog mogućeg neslaganja sa evropskom regulativom; u paketu sa „Etihadovim“ udelom i kontrolom nemačkog „Er Berlina“ i švajcarskog „Darvin erlajna“ koji postaje „Etihad ridženel“. Utisak je da se ni u Abu Dabiju ni u Beogradu ne brinu mnogo zbog toga.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
