Za „Vreme“ iz Bujanovca
Albanci na jugu Srbije od 2002. organizovano proslavljaju ovaj praznik, na zgražavanje dežurnih lokalnih patriota i istih takvih, uglavnom beogradskih medija. Nikada do sada, pa ni ovog 27. novembra, nije bilo ozbiljnijih incidenata iako su, zbog izvesnih okolnosti, sada neki predviđali suprotno.
Tenzije su u regionu podignute desetak dana ranije, pošto su Albanci u centru Preševa, gde čine preko 90 odsto stanovništva, pred zgradom lokalne samouprave podigli spomenik u čast poginulih pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), oružane formacije pobunjenih Albanaca, koja se krajem 2000, neposredno nakon promena 5. oktobra, sukobila sa državnim snagama bezbednosti. Ovaj sukob trajao je do juna naredne godine, a okončan je uz posredovanje međunarodne zajednice i NATO pakta.
Ivica Dačić, premijer i ministar policije, poručio je Albancima da uklone spomenik, ovi su mu uzvratili da, ako mu se ne sviđa, dođe da ga sam skloni, a Beljgzim Kamberi, novinar i predsednik Odbora za ljudska prava u Preševu, kazao je kako OVPMB predstavlja jedan od simbola borbe protiv Miloševićevog režima. Albanci podsećaju i da je država 2002. abolirala sve pripadnike OVPMB, da je tokom sukoba pregovarala sa njima, te da se pripadnici ove formacije, od kojih mnogi i danas zauzimaju važna mesta u lokalnim samoupravama Bujanovca i Preševa, imaju smatrati građanima koji nisu prekršili nikakav zakon i ne mogu se nazivati paravojskom.
U takvim okolnostima performans u Bujanovcu, koji je sav bio u znaku broja 100, protekao je ipak mirno, bez vidljivog prisustva policije, a glavnu rolu dobili su učenici škola koji nastavu pohađaju na albanskom jeziku.
Pred okupljeni narod kolona od tačno stotinu đaka odevena u crveno i crno, stigla je noseći u rukama zastavice sa brojevima od 1 do 100, i pevajući narodne junačke pesme. Neke od prisutnih ova scena vratila je u ne tako davnu prošlost, kada su Titovi pioniri isto tako složno odlazili na gradski stadion da dočekaju štafetu. Burno pozdravljeni od okupljene mase, klinci su zatim svojim telima formirali ponovo onu simboličnu cifru, da bi zatim u sali Doma kulture „Vuk Karadžić“ usledio, kako se to obično kaže, „bogat kulturno-umetnički program“, sa folklorom, pesmom i igrom.
Od političara, prisutni su bili jedino predstavnici albanske Demokratske partije, koja u Bujanovcu čini okosnicu vlasti sa nekoliko stranaka koje okupljaju Srbe.
Međutim, čini se da je svečanost kulminirala otvaranjem muzeja posvećenog Ridvanu Ćazimiju, jednom od komandanata OVPMB poznatijem kao Komandant Leši, u njegovom rodnom Velikom Trnovcu. Ćazimi, koji je u ime pobunjenih Albanaca vodio pregovore tokom sukoba, ubijen je 24. maja 2001. na brdu zvanom Guri gat (Crni kamen), nekoliko dana pošto je OVPMB predao oružje. Albanci tvrde da su ga ubile srpske snage dok se vraćao sa sastanka sa predstavnicima međunarodne zajednice. Krojač i vlasnik butika u civilstvu, posle smrti je kod sunarodnika stekao status totema i postao predmet obožavanja, a u Trnovcu nema kuće koja drži do svog identiteta i ponosa a da nema makar goblen ili kalendar sa njegovim likom iznad televizora u dnevnoj sobi.
SPORAN SPOMENIK: Ivica Dačić naredio da se ukloni, a u Preševu poručili da ga sam skloni ako mu se ne sviđa
foto: betaphoto
NIJE DA JE NEMA: Srpska kraj albanskih zastava na zgradi opštine u Bujanovcufoto: tanjug
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
