U ime komandanta Lešija

Za „Vreme“ iz Bujanovca

Albanci na jugu Srbije od 2002. organizovano proslavljaju ovaj praznik, na zgražavanje dežurnih lokalnih patriota i istih takvih, uglavnom beogradskih medija. Nikada do sada, pa ni ovog 27. novembra, nije bilo ozbiljnijih incidenata iako su, zbog izvesnih okolnosti, sada neki predviđali suprotno.

Tenzije su u regionu podignute desetak dana ranije, pošto su Albanci u centru Preševa, gde čine preko 90 odsto stanovništva, pred zgradom lokalne samouprave podigli spomenik u čast poginulih pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), oružane formacije pobunjenih Albanaca, koja se krajem 2000, neposredno nakon promena 5. oktobra, sukobila sa državnim snagama bezbednosti. Ovaj sukob trajao je do juna naredne godine, a okončan je uz posredovanje međunarodne zajednice i NATO pakta.

Ivica Dačić, premijer i ministar policije, poručio je Albancima da uklone spomenik, ovi su mu uzvratili da, ako mu se ne sviđa, dođe da ga sam skloni, a Beljgzim Kamberi, novinar i predsednik Odbora za ljudska prava u Preševu, kazao je kako OVPMB predstavlja jedan od simbola borbe protiv Miloševićevog režima. Albanci podsećaju i da je država 2002. abolirala sve pripadnike OVPMB, da je tokom sukoba pregovarala sa njima, te da se pripadnici ove formacije, od kojih mnogi i danas zauzimaju važna mesta u lokalnim samoupravama Bujanovca i Preševa, imaju smatrati građanima koji nisu prekršili nikakav zakon i ne mogu se nazivati paravojskom.

U takvim okolnostima performans u Bujanovcu, koji je sav bio u znaku broja 100, protekao je ipak mirno, bez vidljivog prisustva policije, a glavnu rolu dobili su učenici škola koji nastavu pohađaju na albanskom jeziku.

Pred okupljeni narod kolona od tačno stotinu đaka odevena u crveno i crno, stigla je noseći u rukama zastavice sa brojevima od 1 do 100, i pevajući narodne junačke pesme. Neke od prisutnih ova scena vratila je u ne tako davnu prošlost, kada su Titovi pioniri isto tako složno odlazili na gradski stadion da dočekaju štafetu. Burno pozdravljeni od okupljene mase, klinci su zatim svojim telima formirali ponovo onu simboličnu cifru, da bi zatim u sali Doma kulture „Vuk Karadžić“ usledio, kako se to obično kaže, „bogat kulturno-umetnički program“, sa folklorom, pesmom i igrom.

Od političara, prisutni su bili jedino predstavnici albanske Demokratske partije, koja u Bujanovcu čini okosnicu vlasti sa nekoliko stranaka koje okupljaju Srbe.

Međutim, čini se da je svečanost kulminirala otvaranjem muzeja posvećenog Ridvanu Ćazimiju, jednom od komandanata OVPMB poznatijem kao Komandant Leši, u njegovom rodnom Velikom Trnovcu. Ćazimi, koji je u ime pobunjenih Albanaca vodio pregovore tokom sukoba, ubijen je 24. maja 2001. na brdu zvanom Guri gat (Crni kamen), nekoliko dana pošto je OVPMB predao oružje. Albanci tvrde da su ga ubile srpske snage dok se vraćao sa sastanka sa predstavnicima međunarodne zajednice. Krojač i vlasnik butika u civilstvu, posle smrti je kod sunarodnika stekao status totema i postao predmet obožavanja, a u Trnovcu nema kuće koja drži do svog identiteta i ponosa a da nema makar goblen ili kalendar sa njegovim likom iznad televizora u dnevnoj sobi.

SPORAN SPOMENIK: Ivica Dačić naredio da se ukloni, a u Preševu poručili da ga sam skloni ako mu se ne sviđa foto: betaphoto

NIJE DA JE NEMA: Srpska kraj albanskih zastava na zgradi opštine u Bujanovcufoto: tanjug