foto: reuters
Izvori iz banaka tvrde da poslednjih godina "na štednju" dolazi sve više novca iz regiona, ali i Evrope. Uglavnom su to poslovni ljudi koji su sa Srbijom povezani biznis vezama ili gastarbajteri koji oročavaju godišnje između 10.000 i 30.000 evra
Dodatak „Štediše u Srbiji“ u PDF-u
Svetski dan štednje, 31. oktobar, godinama unazad u Srbiji pretvarao se u pravi mali rat među bankama, dok su svi koji žive od reklame trljali ruke. Zadovoljstvo nisu krili ni oni koji su imali veće svote novca da polože u periodu kada se Nedelja štednje pretvarala u mesec kampanje za atraktivne kamatne stope i do 9,5 odsto za oročenja do godinu dana. Dok ovaj broj odlazi u štampu, bankari još većaju, ali još nije sigurno da li će većina banaka poštovati apel guvernera ili će preskočiti pet odsto (što je i prosečna visina kamata na štednju u zemlji), iako se većina vodećih bankara složila da su visoke kamate poskupljivale kredite i da bi prolongiranje te prakse bilo sistemski rizik po ekonomiju. U Srbiji se ispostavilo kao zakonitost da jače banke (po kapitalu) daju razumnije kamate, jer ne vape za svežim novcem, dok su slabije banke nudile više da privuku kapital.
U poslednjih par godina tokom Nedelja štednje oročeno je preko milijardu evra, a od 29. oktobra do 18. novembra 2009. godine (koja se smatra blagoslovenom u srpskoj štednji) – 382,6 miliona evra nove devizne štednje. Inače, tokom cele te „zlatne godine“ štednja je dnevno povećavana u prvoj polovini u proseku za 2,8 miliona evra, u drugoj za 5 miliona, dok je ukupan rast u odnosu na 2008. iznosio 1,3 milijarde. Bankari su zadovoljno izjavljivali kako je nakon kraće panike od ekonomske krize u septembru 2008. (kada je došlo do naglog povlačenja depozita od oko milijardu evra), poverenje stanovništva u bankarski sistem vraćeno. To se može zaključiti i po o rastu štednje po godinama (vidi tabelu). Prema podacima NBS-a, broj štednih uloga (partija) u 2010. iznosio je 5.352.748 miliona, što je skoro duplo više nego 2005, kada ih je bilo 2.651.636. Krajem septembra ove godine taj broj nešto je viši i iznosi 5.539.630 miliona, a prosečna vrednost štednog uloga 1.362 evra, dok je u 2005. bila 844 evra.
PROFIL ŠTEDIŠE: Da građani sve više štede mogao bi da ukaže i podatak NBS-a da je do 30. septembra ove godine ukupna štednja u srpskim bankama iznosila 7,5 milijardi evra, od čega 98 odsto devizna, a dva odsto dinarska. Da bi se otkrilo koliko građani Srbije godišnje prosečno uštede logično bi bilo podeliti to sa brojem građana, pa se dobije broj od oko 1000 evra po glavi stanovnika. Jeste da je skoro 60 puta manje nego u Nemačkoj (59.000 evra po stanovniku), ali svi znamo gde živimo i da je procena nerealna. Kao što su za „Vreme“ u Udruženju banaka Srbije i NBS-u potvrdili, profil i broj štediša nije lako otkriti, jer ne postoji telo slično Kreditnom birou u kome se beleži i „broj cipela“ klijenta. Nemaju svi građani štedne knjižice, dok ih neki imaju i više kod različitih banaka i često štede u više valuta. Takođe, mnogi nisu ni srpski državljani.
Poslednje istraživanje koje bi moglo da pomogne u otkrivanju specifičnih karakteristika srpskih štediša sproveo je 2009. nakon Nedelje štednje portal Krediti.rs, a tamo su potvrdili da su na osnovu klijenata koji im se redovno javljaju zaključili da se otada stanje nije mnogo promenilo. Naime, u tom istraživanju učestvovalo je sedam banaka (Erste banka, Metals, UniCredit, Moskovska, Societe Generale, AIK i KBC), a korišćeni su i podaci NBS-a. Tada su otkrili da su 54,6 odsto slučajeva vlasnici štednih knjižica zaposleni i oženjeni muškarci koji u proseku imaju 52,3 godine i štede kako bi „na stranu“ ostavili novac koji će trošiti u penziji. Među štedišama je najviše starijih od 55 godina (više od 40 odsto), a najmanje štede mladi do 30 godina (pet odsto).
Osnovni razlog štednje starijih od 60 godina jeste obezbeđivanje novca unucima za buduće školovanje, dok srednja generacija štedi za putovanja ili uređenje stanova i kuća. Mnogo je i onih koji nemaju ideju u šta da ulože, pa čuvaju „beli novac“ da bi izbegli bespotrebnu potrošnju. Ipak, najznačajniji je podatak da prosečan štediša u Srbiji oročava oko 8000 evra na godinu dana. Dakle, impresivno ako uzmemo u obzir prosečnu srpsku platu, minuse na tekućim računima, pozajmice rodbini i opštu nemaštinu.
Kako novac ne poznaje granice, pogotovo kada može da se „oplodi“, nesumnjivo je da su rastu srpske štednje doprineli i strani državljani, o čemu su početkom godine govorili za dnevne listove bankari, ali većinom anonimno. U Raiffeisen banci su nam potvrdili da su u 2010. oročeni depoziti stranih fizičkih lica uvećani za oko 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
SRPSKE POGODNOSTI: Izvori iz banaka tvrde da poslednjih godina „na štednju“ dolazi sve više novca iz regiona (bivših republika Jugoslavije), ali i Evrope, i to uglavnom Nemačke, Engleske i Holandije, i očekuju da će se tako i nastaviti. Procedura za dobijanje štedne knjižice je jednostavna, a stranim klijentima je potreban samo pasoš. Uglavnom su to poslovni ljudi koji su sa Srbijom povezani biznis vezama ili gastarbajteri koji oročavaju godišnje između 10.000 i 30.000 evra, uglavnom u vodećim bankama. Ovakva ulaganja i pored rizika zemlje ne deluju im nesigurno jer su banke pokazale visoku kapitalizovanost, a pored toga i država garantuje za štednju do 50.000 evra u slučaju da banka bankrotira.
Ako pogledamo druge pogodnosti koje država nudi, ne deluje da bi strancima pet odsto kamate godišnje bilo malo. I ove stope će više nego duplo premašivati one u evrozoni gde su u proseku oko 1,8 odsto na godišnjem nivou, a u susedstvu su trenutno prosečne kamate više samo u Crnoj Gori (oko 6 odsto).
Razlog zašto je tako, ekonomisti objašnjavaju rizikom zemlje i nemogućnosti banaka koje ovde posluju da se značajnije zadužuju u inostranstvu, što je manji problem za banke iz Hrvatske i Slovenije. Ali pored viših kamata za štediše je značajna i znatno niža poreska stopa. Naime, prošle godine porez na kamate smanjen je sa 20 na 10 odsto, što je znatno povoljnije nego u nekim zemljama u kojima ovaj namet proguta i četvrtinu zarade od kamata. Tako je porez u Nemačkoj 25 odsto, Italiji 27, Engleskoj 20, Francuskoj 18, a u Belgiji i Češkoj 15 odsto.
Takođe, u Upravi carina su za naš list potvrdili da se u Srbiju novac može uneti bez ograničenja i bez potvrde o poreklu, ali se mora prijaviti na Carini. Sa druge strane, prilikom iznosa novca Carini je potrebno prijaviti sve preko 10.000 evra u dinarima ili stranoj valuti i pokazati potvrdu o poreklu novca.
Uoči Nedelje štednje NBS i banke redovno savetuju građane da iz svojih „slamarica“ izvade ušteđevinu i povere ih sigurnijim finansijskim institucijama. Međutim, kako se ta famozna cifra od tri milijarde evra (400 evra po stanovniku) koja leži ispod jastuka prosečnog srpskog građana ne menja godinama, pokazuje da ni kamata od deset odsto ne bi bila neki posao kada je to sve što imate. Sigurno ta svota ni ove godine neće biti izvučena iz džepova, što manje ima veze sa nepoverenjem u banke, a više sa neizvesnošću sledeće plate.
„Kao i uvek, Societe Generale banka uvažava preporuke centralne banke, pri čemu ostaje verna svojim principima, baziranim na pouzdanosti, proaktivnosti i zadovoljstvu klijenata, što je rezultiralo povećanjem depozita u našoj banci od oko 30 odsto u proteklih godinu dana. Očekujem da će se takav trend u našoj banci nastaviti. Razlog je u tome što su uslovi štednje u našoj zemlji i dalje veoma konkurentni, što dokazuje i činjenica da jedan deo štednje čine i ulozi nerezidenata. Porast se očekuje i kod manjih uloga jer smo omogućili štednju i građanima sa nižim primanjima. Oni mogu da mesečnim izdvajanjem malih iznosa prikupe sredstva koja će zatim položiti na štednju ili iskoristiti u druge svrhe. Takav vid štednje je izuzetno rasprostranjen u razvijenim bankarskim sistemima, pa će u narednim godinama sigurno i kod nas zauzeti značajno mesto u ukupnoj strukturi štednje. U našoj banci, muškarci štede češće nego žene, a najviše štede građani stariji od 50 godina.“
U milionima evra
2001. godina….348
2002. …………..759
2003. …………..1,0
2004. …………..1,4
2005. …………..2,02
2006. …………..3,3
2007. …………..5,1
2008. …………..4,7
2009. …………..6,0
2010. …………..6,945
2011. (do 30.9)..7,5
„Ukupna vrednost depozita u Raiffeisen banci tokom protekle godine, kada su u pitanju fizička lica, je oko 600 miliona evra. Što se tiče prosečne visine oročenog uloga, ona je okvirno 10.000 evra, a najviše depozita je bilo oročeno na 6 i 12 meseci. U toku protekle godine volumeni štednje su bili stabilni, bez većih oscilacija.
Raiffeisen banka je i do sada vodila politiku umerenih kamatnih stopa na štedne uloge, ističući pre svega aspekt sigurnosti koja je podržana visokom kapitalnom adekvatnošću. Imajući u vidu dosadašnju poslovnu politiku i iskustva iz ranijih perioda Nedelje štednje, ne očekujemo da će se preporuka NBS-a negativno odraziti na nivo novih uloga.“
„Erste Banka je već prošle godine svoju ponudu u periodu oko štednje približila standardnim kamatnim stopama koje važe tokom ostatka godine. Čak i standardne kamatne stope na štednju u Srbiji su znatno više nego u EU pa se i bez povećavanja uoči Nedelje štednje mogu smatrati veoma atraktivnim. Ranijih godina, specijalne ponude banaka uoči ovog dana imale su važnu funkciju u privlačenju ušteđevine koja je još uvek bila van finansijskih tokova. Privlačenje ušteđevine iz ‘slamarica’ u finansijske tokove, uz istovremenu veliku konkurenciju u bankarskom sektoru, dovelo je do znatno viših kamatnih stopa na štednju. Imajući u vidu da je ovaj, za ekonomiju zemlje važan proces dostigao određeni nivo, vreme je da se uspostavi trend približavanja kamatnih stopa onima u okruženju.“
„Dosadašnji pokazatelji govore da se poverenje građana u štednju u bankama značajno poboljšalo u odnosu na period od pre nekoliko godina. Takođe, klijenti već imaju neku vrstu navike da odluku o štednji u banci donose oko 31. oktobra, kada u Nedelji štednje mogu dobiti povoljnije uslove. Međutim, bez obzira na to, štedne proizvode tokom cele godine kreiramo prema različitim potrebama klijenata i verujemo da ćemo njihovo poverenje zadržati i nadalje. Prosečna visina oročenog uloga u toku meseca štednje prošle godine je bila oko 14.000 evra, a 70 odsto klijenata se opredelilo za period oročenja od 12 meseci. Prošlogodišnje kamate na devizne štedne uloge, oročene na godinu dana u Nedelji štednje, bile su do 6,5 odsto. Na dinarske uloge kamata se kretala do 10,5 odsto. Tokom ovogodišnje Nedelje štednje kao i svih prethodnih godina pripremićemo atraktivnu ponudu za naše štediše.“
„Štednja u Komercijalnoj banci beleži konstantan rast. Od 13. januara 2010. godine, kada je stigla do prve milijarde, do danas, porasla je na preko 1,220 milijardi evra. Preko 85 odsto je uloženo na rok od godinu dana i duže, a vrednost prosečnog uloga je oko 8000 evra. Ne plašimo se da bi moglo da dođe do pada nivoa štednje ni ukupno ni u našoj banci. Ukupno, zbog toga što je kamata na štednju, u situaciji veoma usporene privredne aktivnosti, jedini „siguran biznis“, sa solidnim prinosom, daleko većim od prinosa u susednim, ali i drugim evropskim zemljama. Stav da banke ne podižu visinu kamate u mesecu i nedelji štednje nama veoma odgovara, pošto nismo planirali da ih podižemo ni u slučaju da druge banke to učine. Stabilnost i raspoloživost uloga, uz sasvim korektne kamate – formula koja nas godinama drži liderom štednje u Srbiji – razlog su naše uverenosti da će visina ukupne štednje nastaviti da raste.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
