Foto: Marija Janković
Vlade Srbije dozvolila je kompaniji Srbija Ziđin Koper proširenje kapaciteta flotacije rudnika bakra u Majdanpeku bez procene uticaja na životnu sredinu. Upravno sud je to rešenje poništio
Upravni sud u Beogradu poništio je rešenje Vlade Srbije kojim je Vlada omogućila kompaniji Srbija Ziđin Koper drastično proširenje kapaciteta flotacije rudnika bakra u Majdanpeku bez procene uticaja na životnu sredinu, saopštio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Kako se navodi u saopštenju, sud je naložio ponovno odlučivanje o proceni uticaja na životnu sredinu za proširenje flotacije rudnika bakra u Majdanpeku.
Ignorisano mišljenje Zavoda
Prethodno je RERI podneo žalbu na rešenje Ministarstva zaštite životne sredine da za povećanje flotacije nije potrebna studija o proceni uticaja na životnu sredinu.
Uz faksmil presude Upravnog suda, RERI u saopštenju ističe da su Vlada i Ministarstvo ignorisali mišljenje Zavoda za zaštitu prirode o potrebi izrade studije.
Prilikom podnošenja zahteva o potrebi izrade Studije o proceni uticaja Ministarstvu zaštite
životne sredine, kompanija Ziđin je pribegla razdvajanju jedinstvenog projekta na više manjih
celina kako bi izbegla procenu uticaja na životnu sredinu.
Dobro poznat metod
U saopštenju RERI navodi da se taj metod odnosi na na praksu podele projekta na više zasebnih projekata koji pojedinačno ne ispunjavaju kriterijume za pokretanje postupka procene uticaja na životnu sredinu ili pojedinačno nemaju značajne efekte na životnu sredinu i zbog toga ne zahtevaju procenu uticaja ali, zajedno, mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu (tzv. salami slicing metoda).
“Razdvajanje projekata i izbegavanje procene uticaja na životnu sredinu je ustaljena praksa kompanije Ziđin, a Ministarstvo zaštite životne sredine i Vlada Srbije pretvorili su se u servis za podršku ovoj nezakonitoj praksi,” izjavio je programski direktor RERI Mirko Popović.
“Procena uticaja na životnu sredinu je ključni preventivni mehanizam zaštite životne sredine,
kojim se identifikuju negativni uticaji na životnu sredinu i propisuju mere za njihovo otklanjanje“, navodi Popović.
Tako je kompanija Ziđin iz zahteva izostavila opis postupka odlaganja flotacijske jalovine, koji potencijalno izaziva najviše negativnih uticaja na životnu sredinu, jer se radi o opasnom otpadu koji sadrži teške metale i može prodreti u površinske i podzemne vode.
Bez obrazloženja
Upravni sud je zaključio da u tom slučaju Ministarstvo zaštite životne sredine, kao ni Vlada Srbije koja je odlučivala o žalbi, nisu obrazložili kakav je uticaj na donošenje odluke imalo mišljenje Zavoda za zaštitu prirode, koje je doneto po zahtevu Ministarstva, a u kome se Zavod izjasnio da je potrebno izraditi studiju o proceni uticaja za pomenuti projekat.
Takođe, Upravni sud je zaključio da Ministarstvo zaštite životne sredine i Vlada Srbije nisu uzeli u obzir primedbe RERI i Društva mladih istraživača Bor.
Upravni sud je, poništavajuć rešenje Administrativne komisije Vlade Srbije vratio Vladi na ponovno odlučivanje, skrenuvši pažnju na to da su „primedbe suda iznete u ovoj presudi obavezne za tuženi organ“.
Vlada Srbije je dužna da donese novo rešenje najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, pri čemu je vezana pravnim shvatanjem suda, kao i primedbama suda u pogledu postupka.
B.G./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
