"Beograd ima 50.000 platežno sposobnih ljudi, spremnih da jednom nedeljno ili jednom mesečno dođu u naš centar", smatra Vladimir Kravčuk, direktor Merkatora za Srbiju. "Mislim da su ovde ljudi željni da kupuju robu u radnji, a ne kod švercera"
„Kako ćete danas kupovati?“ pita gledaoca i potencijalnog potrošača glas iz dubine televizorske kutije i taman da gledalac zausti, isti glas umesto njega daje i odgovor: „Iz fotelje.“ Pogrešno. Posle dolaska slovenačkog Merkatora u Srbiju i skoro potpisanog ugovora između francuskog trgovinskog lanca Kora, jednog od najvećig lanaca hipermarketa u Evropi, i Holding kompanije Delta, odgovor na to pitanje glasiće: „Vikendom u velikim supermarketima, platnim karticama, po povoljnim cenama, uživajući u sezonskim rasprodajama, kupovini na bonus i isporukama na kućnu adresu.“
Merkator je prvi od svih zainteresovanih lanaca trgovina hrabro napravio direktnu tzv. green field investiciju u Srbiji kupivši plac od 27 hektara po ceni od 16 miliona maraka, na uglu raskrsnice Bulevara AVNOJ-a i Bulevara umetnosti, to jest livadu i šumicu američkih topola tik uz sedište kanala YU Info, novobeogradskog SUP-a i Direkcije za robne rezerve. Takvu cenu zemljišta u Merkatoru smatraju previsokom. „Mi čak nismo ni vlasnici zemljišta, već smo samo dobili pravo na njegovo korišćenje, ali je lokacija zaista dobra. Imamo spiskove svega što smo do sada platili i svega što ćemo još platiti. Te sume su zaista abnormalno visoke, no mi smo prezadovoljni odnosom sa lokalnim vlastima i znamo kakvo čudo su te vlasti nasledile. Najveći problem su grozna infrastruktura i loši zakoni“, objašnjava Vladimir Kravčuk, direktor Merkatora za Srbiju, u svojoj skromno uređenoj kancelariji prekoputa budućeg gradilišta.
TRI PLUS TRI: Vrednost celokupne investicije izgradnje prvog Merkatorovog hipermarketa u Srbiji iznosi 65 miliona nemačkih maraka. Predviđeno je da se u prvoj fazi izgradi objekat površine od 47.000 kvadratnih metara. Dizajniranje i projektovanje zgrade kockastog oblika, predviđene za klasičan hipermarket, arhitekte su odavno završile trudeći se da sve to zajedno ne izgleda suviše sterilno i hladno. Ovih dana glavni projekat završen je i predat na reviziju. Pored hipermarketa, u nivou okolnih bulevara na površini od 23 hektara biće napravljen parking predviđen za 913 vozila. Pokretni trotoari povezivaće parking sa sledećim spratom iste površine. Planira se izgradnja 67 poslovnih lokala koje će Merkator izdavati domaćim i stranim firmama. Za zakupce poslovnog prostora napravljena su stroga pravila kućnog reda, kako rejting nijedne firme zakupca ne bi bio narušen. Neće biti šanse da, kao u tržnom centru u novobeogradskom bloku 45, gazda ispred svog lokala iznese ražanj i „okreće“ jagnje proslavljajući neki od porodičnih jubileja. Renomirane slovenačke firme Krka, Gorenje, Intersport smestiće se u lokale ovog objekta, a ima indicija da će Privredna komora Slovenije tu otvoriti svoje predstavništvo, pa će sve skupa izgledati kao privredna ambasada Slovenije. Uz sve te sadržaje, budući kupci, u predahu od drmanja potrošačke groznice izazvane ponudom od čak 100 000 najrazličitijih artikala, relaksiraće se u restorančiću i kafiću.
„Mi trgovci mislimo da tri stvari odlučuju kako će poslovati trgovina: lokacija, lokacija i lokacija. Kad to obezbedite, onda dođu druge tri bitne stvari: parking, parking i parking. Zemljište na našem placu je lošeg kvaliteta, pa ćemo sve morati da izvadimo i zamenimo šljunkom nabijenim na nekih 300 kiloponda. To ćemo raditi barem tri naredna meseca. Ovih dana raspisaćemo tender za izgradnju objekta i ponuditi ga firmama iz Slovenije i Srbije. Projekat je toliki da će biti hiljadu podizvođača radova, ali je Merkatoru veoma važno da ima samo jednog sagovornika. Slovenačke firme već poznaju tehnologiju i standarde izgradnje, jer mi imamo 16 sličnih objekata, ali ovo će biti najveći Merkatorov objekat“, veli Kravčuk.
Planirano je da u hipermarketu bude zaposleno oko 550 domaćih radnika, čije plate za sada nisu precizno utvrđene, ali će, bar u početku, zarade biti 20 do 30 odsto veće od lokalnih. Ta početna praksa ubrzo se drastično menja, nabolje ili nagore, zavisno od uspeha trgovine. Zanimljivo je da će svi primljeni radnici biti poslati na doškolovanje u Ljubljanu. Pored toga što će uživati u plaćenom boravku u slovenačkoj prestonici, naučiće gde se koja roba i kako izlaže, te jednu bitnu stvar uspešnog poslovanja – činjenicu da je mušterija uvek, ali uvek u pravu. Na drastičnim štih probama moguće je da se radniku pojavi zahtevna, teška i nesnošljiva mušterija. Ukoliko je radnik već tada otkači, u istom momentu dobija otkaz i kartu za Beograd. Merkator želi da bude siguran da će mušterije imati isti kvalitet usluge kao u Zagrebu ili Sarajevu, gde su radnici takođe pre otvaranja hipermarketa slati na „usavršavanje“.
PUT NA ISTOK: Merkator je najveći slovenački poslovni sistem koji broji 14.000 zaposlenih, a u samoj Sloveniji ima 1950 prodavnica i 13 manjih ili većih tržnih centara. Godišnji promet ovog koncerna iznosi 2,5 milijarde nemačkih maraka. Svesni da ne mogu pobediti u trci sa recimo nemačkim Metroom, koji godišnje ostvari promet od 95 milijardi nemačkih maraka, uz reklamne slogane „Merkator briše granice“ i „Merkator spaja ljude“, krenuli su u osvajanje istočnije od istočnijih tržišta bivše Jugoslavije, i posao im ne ide loše, što govore i podaci da je na otvaranju Merkatora u Zagrebu ostvaren obrt od 400.000, a u Sarajevu od 302.000 maraka. To nije baš najbolji pokazatelj prosečne prodaje, ali interesovanja i potražnje svakako jeste. Ukoliko prva investicija u Srbiji uspe, planiraju otvaranje još dva hipermarketa u Beogradu i po jedan u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Podgorici. Već 2003. godine Merkator planira investiciju u Srbiji od 200 miliona maraka. Nakon toga slede Makedonija, Rumunija i Bugarska. Procenu da za slovenačke firme ima mesta na srbijanskom tržištu pokazali su i rezultati sprovedenih istraživanja tržišta u kojima se Srbi, u najvećoj meri, rado sećaju slovenačkih proizvoda i pozitivno reaguju na imena slovenačkih kompanija.
„Pored istraživanja, dovoljno je uključiti malo logike. Beograd je pre svega veliki grad, velegrad. Ponovo će vremenom postati prava metropola. Od recimo dva miliona stanovnika, a ima ih i više, deset odsto je platežno sposobno stanovništvo, pet odsto je platežno dobro sposobno, a dva i po posto izuzetno platežno sposobno. To je 50.000 izuzetno platežno sposobnih ljudi spremnih da jednom nedeljno, pa neka bude čak i jedanput mesečno, dođu u naš centar i kupe neki proizvod znajući da su dobili pravi kvalitet. Mislim da su ovde svi ljudi željni da kupuju robu u radnji, a ne od švercera na ulici ili buvljaku“, kaže Vladimir Kravčuk. Da interesovanje za velike nabavke kod Srba postoji može se videti vikendom u megamarketu Rodić kod Kvantaške pijace, gde se na svih 16 blagajni protežu dugački redovi u kojima se čeka skoro po sat vremena.
Merkator je u Sloveniji postigao svoj maksimum, kontroliše 40 odsto tržišta, a sve i da hoće ne može više jer bi došao pod udar slovenačkog Zakona o monopolu, pa je to u stvari glavni razlog osvajanja novih tržišta. Iako se za Merkator ne vežu neke specijalne afere, sem bapskog žaljenja da kasirke znaju da zakinu i kako su uslovi rada pravi kapitalistički, te mnogih neproverenih optužbi poraženih konkurenata, u Hrvatskoj tvrde da iza čitave firme u stvari stoji sama država koja im je pomogla da stanu na noge pre ulaska stranih lanaca supermarketa u Sloveniju. Argument je i to što se predsednik Kučan obično pojavljuje na otvaranju novih hipermarketa. Hrvatski privrednici se pitaju zašto hrvatska vlada nije učinila to isto da zaštiti domaće lance megamarketa i male privrednike. Orijentacije radi, strani investitori su u Sloveniju od 1993. do 2000. godine uložili 1,4 milijarde dolara, što je četiri puta manje novca koji je u istom periodu dospeo u Hrvatsku. Takođe, gotovo nijedna javna firma i veće energetsko preduzeće, te nijedna banka u Sloveniji nisu prodati strancima, a na ljubljanskoj berzi dnevno se zavrti 1,5 milijarda dolara vrednih deonica preduzeća čija se ukupna vrednost procenjuje na 11 milijardi dolara.
MALI, VELIKI I NAJVEĆI: U Vladi Republike Srbije s oduševljenjem reaguju na sva pristigla i najavljena strana ulaganja, smatrajući kako će veliki lanci hipermarketa poboljšati tržišnu utrku, kvalitet proizvoda, snabdevanje i ponuditi u startu 20 odsto niže cene artikala. Vlade vole supermarkete jer snižavaju i inflaciju. U razgovoru za „Vreme“ Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, turizma i usluga, kaže:
„Dolazi vreme kada će se voditi mnogo veća briga o potrošačima. Mi danas u mnogim segmentima imamo jednu vrstu rekao bih terora i monopola proizvođača. Oni sve svoje nelogičnosti ugrađuju u cenu proizvoda, a da ne postoji mogućnost adekvatne konkurencije. Nijedna trgovinska firma u zemlji, pogotovo kad govorimo o poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, koji se najviše kupuju, nema snage da tu buduću konkurenciju izdrži. Možda jedino C market donekle može da se nosi sa takvom konkurencijom, ali pod pretpostavkom da se veoma brzo povlači iz Beograda ka unutrašnjosti. Zato mi trgovini preporučujemo ukrupnjavanje. Znam za inicijative da recimo C market preuzme Zvezdaru i trgovinsku kuću Promet, i da Jabuka vodi razgovore sa Goricom. Hipermarketi će ipak biti pristojno udaljeni od centra grada, pa osnovnu kupovinu nećemo moći svakog dana da obavljamo u hipermarketu. Pitanje je da li će postojeća trgovina i privatni sektor uspeti da pronađu način da smanje trgovinske marže, svoje troškove i naprave povoljne ugovore sa proizvođačima, razne franšize. Moraće da u velikoj trgovini traže starijeg brata koji će im omogućiti opstanak. Ukoliko to ne shvate na vreme, sigurno će se naći u mnogo većim problemima. Objektivno gledano, neki od njih sigurno će nestati sa cene. Mali piljar, vlasnik samostalne trgovinske radnje ne može više da živi kao u proteklih deset godina, kada je bio apsolutno povlašćen. Više je zarađivao on nego profesor univerziteta, i to samo zato što je imao monopolski položaj. Ko shvati promene i ko bude spreman da se tim promenama prilagodi imaće šansu, a onaj ko to ne shvati neće. Onaj ko propadne u svom posle ne bi trebalo da se oseća kao večni gubitnik. U savremenom svetu stečaj, bankrotstvo i novi početak sastavni su deo posla, i nama u Vladi je bitno da se uvek osniva malo više preduzeća nego što ih se gasi.“
Resorni ministar kao još značajniji ocenjuje ugovor francuske Kore i Delta holdinga, vrednog 400 miliona nemačkih maraka, kojim je predviđena izgradnja tri Korina supermarketa u Beogradu i po jedan u Novom Sadu i Nišu. Kora je vlasnik 1200 supermarketa diljem Evrope uz godišnji turn over od 11 milijardi eura. Milosavljević smatra da je dolazak većeg broja investicija način da se izbegne monopolsko ponašanje trgovinskih lanaca..
U pojedinim zemljama Istočne Evrope, usled nedostatka adekvatne konkurencije, veliki lanci trgovina su velikim investicijama i ekonomijom obima za jednu do dve godine dana, zavisno od žilavosti domaćih firmi, uništavali ostalu manju trgovinu i postajali monopolisti koji diktiraju cene. Ostaje nada da se građanima Srbije to neće desiti i da će umesto putovanja u Rumuniju ili Mađarsku, bez straha od carinika hrliti u hipermarkete po pregrađima velikih gradova, u kojima će im faliti uglavnom sve ono što vide.
Cilj Merkatora jeste da svaki Slovenac kad krene iz rodnog kraja (u kome poznaje rodni mu Merkator) i stigne u drugi grad (i sledeći Merkator centar, kojih širom Slovenije ima desetak), ili možda drugu državu na Balkanu (takođe opremljenu Merkator centrom bar u glavnom gradu – od Zagreba preko Sarajeva do Beograda) tačno zna gde se šta nalazi
Merkator centar obavezno obuhvata ceo jedan kvart negde na periferiji, ne baš daleko od centra, ali ni blizu. To znači da je motorizacija obavezna. Što se Ljubljane tiče, parking je uvek pun. Merkator je svojom devizom „Najboljši sosed“ (najbolji komšija) diktirao tempo drugim, sličnim tržnim centrima (nemački Spar, francuski Leklerk) tako što je prvi krenuo da radi svakodnevno do kasno u noć a nedeljom do tri popodne. O praznicima je i cela nedelja radna, a rafovi se ubrzano pune tokom noći da roba ne bi ometala kupce i njihova kolica u šopingu.
ŠTA IMA: Na ulazu prizemne hale, spolja prilično neugledne arhitekture (a tu izgled, bar spoljni, i ne igra neku ulogu) – pomična vrata. Onda širok hol. Tu negde počinje lanac manjih dućana: Natura (sapunčići, eterična ulja & mirišljave sveće), kafeterija (obično dve do tri, razne) plus bar jedna poslastičarnica, picerija „s nogu“ (pica na trougliće), samouslužni restorančić (uz kupone, svaki deseti ručak besplatan, klijentela nije neki ološ s ulice, a klopa je solidna za tu vrstu ustanove), onda radnja do dve sa cipelama (jedna Alpina, druga Yelow Cab i sl.), veliki centar za vrtlarstvo (odsek cveće, saksije & sadnice), kutak za decu, prodavnica sportske opreme (Intersport), jedna knjižara Državne založbe Slovenije i jedan Direndaj (igračke). Ah, da – tu su i jedna drogerija i novinarnica, naravno. Sve garnirano ogromnim sadnicama pravih maslina u neviđeno velikim saksijama i jednim mini-vodoskokom, uz sektor za opravku cipela i izradu ključeva.
Sve nabrojano je u predvorju imperije. U međuvremenu ste se već naoružali kolicima. Na raspolaganju su tri vrste: kombinovana sa ležaljkom za bebe, obična megavelika šoping kolica ili ona nešto viša koja mogu da koriste i invalidi. Da ne zaboravim ni autić-kolica za mlađe tinejdžere. Vešto prolazite kroz pokretna salun vrata. Na početku su CD-i, igrice, sezonska roba – sad su istaknuti ukrasi za jelku, donedavno su to bile zezalice za Noć veštica – onda beskrajan red gondola. U ćošku početka – odeća, posteljina, šerpe, lonci i keramika, tu je i školski pribor, pa sve za auto ali i grickalice za svakojake domaće ljubimce, kozmetika i, konačno – hrana. Brojne vitrine sa već narezanom i polupripremljenom ribom i raznim šniclama, samo za „metnuti na žar“, x vrsta hleba (najbolji je onaj od heljde s orasima, a nije loš ni Sosedov tj. komšijski sa raznim vrstama žitarica). Konačno, sektor mlečnih i smrznutih proizvoda, od holandske gaude do oljuštenih mladih krompirića i vinoteke, izbor velik. Na kraju, ključna stvar. Kasa. Njih dvadesetak, manje kese besplatno, kasirke svud isto obučene, od Radgone, preko Ljubljane, do Sarajeva…
Merkator se reklamira kao „najveće privatno trgovačko preduzeće“ u Sloveniji.
USPON I KONKURENCIJA: Njegova ekspanzija počela je otkupom konkurentskih preduzeća, pre svega Emone. Merkatoru su nekoliko puta prebacivali nelojalnu konkurenciju pa je onda protiv suparnika krenuo da se bori suptilno, iznutra, i deo kapitala uložio u konkurentske firme. Tako je zajedno sa Sparom (Špar po naški) jedan od osnivača lanaca samoposluga Interšpar.
Šta znači prava konkurencija Merkator je (a i kupci) saznao tek dolaskom francuskog pandana Leklerk. Dok se Merkator hvalio devizom da nudi „slovenačku košaru po najnižim cenama“, posle otvaranja Leklerka ispostavilo se da mnogo šta može da dođe do kupaca i jeftinije, pa je kontradeviza Leklerka postala cinična parafraza Merkatorovog reklamnog slogana u vidu parole „Mi vam ne damo korpu“. Kad se sve to iskombinuje i sa Interšparom, koji se diči da svaki dan nudi „najniže cene“, onda je jasno da u Sloveniji kupac baš ućari na dvoboju velikih, koji pritisnuti jedni drugima i teškom konkurencijom ne mogu da uživaju u monopolu visokih marži.
Medijski uspon Merkatora počeo je u trenutku kada je prvi čovek kuće postao Zoran Janković. Slovenačka štampa, na čelu s ljubljanskim dnevnikom „Delo“ razvlačila je creva Jankoviću prepoznavši ga kao „tajkuna“, ali je Janković (čija je imovina teška preko 20 miliona nemačkih maraka) odoleo svim iskušenjima. Sve je postalo još zanimljivije kada je Merkatorov centar u Ljubljani otvorio predsednik države Milan Kučan (isto se ponovilo i u Sarajevu i Zagrebu), posle čega je postalo jasno da je Zoran Janković u više nego dobrim odnosima sa političkim vrhom Slovenije.
Posle širenja mreže po svim većim gradovima Slovenije, Merkator je u domovini iscrpeo kapacitete i krenuo u inostranstvo. Tokom protekle dve godine investirao je 300 miliona maraka u preduzeća u Hrvatskoj. Otvoreni su Merkatorovi centri u Sarajevu i Zagrebu (uz prateći hepening koji su vodili najpopularniji slovenački rokeri i Đorđe Balašević, kao najnovija maskota Merkatora), a potom je Mekator za 17 miliona maraka otkupio deonice hrvatskog preduzeća Sloboda iz Velike Gorice. Merkator već ima centar u Puli, a pored beogradskog upravo se grade centri u Splitu, Rijeci i još jedan u Zagrebu.
Iako Merkator ističe kredo svoje poslovne politike – da, koliko je to moguće, u velikoj meri nabavlja kvalitetnu robu od domaćih preduzeća – u beogradsko/srpskom primeru to neće biti slučaj. To je jasno rečeno ekskurziji novinara iz beogradskih redakcija uoči polaganja kamena temeljca na Novom Beogradu. Jednostavno, Merkatorov tim u Srbiji nije pronašao robu vrednu svojih polica, koje će stoga uglavnom popuniti artikli iz Slovenije i okruženja. Što obezbeđuje šoping nostalgiju garniranu proizvodima Kraša, Podravke, Gavrilovića, Plive, Zvijezde, Kolinske, Leda i Lure.
Još malo, pa i u našem gradu.
S. V. M.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
