fotografije: vojska srbije
O važnosti koju Beograd pridaje saradnji sa NATO pokazuje podatak da je pored domaćih zvaničnika i predstavnika diplomatskog kora na najvećoj ovogodišnjoj vežbi Vojske Srbije "Munjeviti udar 21" na Pešteru bio prisutan i komandant KFOR-a Franko Federiči. Pored toga, manje vidljiva ali neprekidna operativna saradnja Srbije i NATO odvija se već dvadeset godina kroz zajedničke aktivnosti Vojske Srbije i KFOR, na čije će čelo u novembru prvi put će doći jedan visoki oficir iz regiona. Reč je o brigadnom generalu Ferencu Kajariju iz Mađarske, članice EU i NATO sa kojom Beograd ima veoma razvijene odnose. Budimpešta sa 397 vojnika drži treće mesto po veličini kontingenta u KFOR-u, odmah nakon SAD i Italije
„Air Solution 2021“, „Orion 21“, „Platinasti vuk 21“ i „Šabla 21“ nazivi su čak četiri vojne vežbe koje je Srbija tokom proteklog meseca održala sa članicama NATO. Beograd su tokom juna posetili britanski ministar odbrane Ben Volas i francuski načelnik generalštaba Fransoa Lekoantr. Sa Londonom je potpisan aranžman o vojnoj saradnji, a sa Francuskom se razmatra zajedničko učešće u novoj misiji važnoj za bezbednost Evrope.
Ovi koraci ukazuju na uzlaznu liniju saradnje Beograda sa Alijansom i njenim članicama i to nakon šestomesečnog moratorijuma na međunarodne vojne aktivnosti koji je Srbija proglasila septembra prošle godine.
VEŽBE I VOJNA OPERACIJA TAKUBA
Vest meseca, a možda i godine, jeste da će se Srbija verovatno priključiti vojnoj operaciji „Takuba“ koja okuplja koaliciju voljnih evropskih zemalja sa Francuskom na čelu. Ta misija specijalnih snaga treba da pomogne zemljama Sahela (Burkina Faso, Niger, Čad, Mali i Mauritanija) da se izbore sa rastućim izazovom islamskog ekstremizma, organizovanog kriminala i sveopšte krize koja, između ostalog, generiše talase izbeglica ka Evropi. Takuba nije pod zastavom određene međunarodne organizacije, ali uživa podršku EU, NATO i SAD.
Time se nastavlja uzlazna linija odbrambene saradnje Srbije sa Francuskom. Ona je započeta nabavkom raketnih sistema PVO Mistral 3, uređaja za navigaciju i senzora za vozila i sisteme domaće namenske industrije i korišćenjem francuskog nezavisnog vešanja za borbena vozila Lazar 3 i Miloš. Pored toga, državni vrh je najavio i nove nabavke vojne opreme od Pariza.
Uzlazna linija uočljiva je i u odbrambenim odnosima sa Velikom Britanijom. To je bila prva zemlja sa kojom je Vojska Srbije zvanično imala zajedničku aktivnost u martu nakon okončanja šestomesečnog moratorijuma. Realizovana je desetodnevna zajednička obuka u zimskim uslovima na kojoj su učestvovali britanski instruktori i pitomci vojne akademije. Na junskoj vežbi „Platinasti vuk 21“ u bazi Jug kod Bujanovca najbrojniji inostrani kontingent činili su upravo britanski vojnici, njih 69. Pored vojnika iz Srbije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, SAD, prvi put su učestvovale i oružane snage Francuske i Grčke.
Tim povodom u Beogradu se našao britanski ministar odbrane Ben Volas. On je sa srpskim kolegom Nebojšom Stefanovićem potpisao aranžman o jačanju odbrambene saradnje, a u memorijalnom centru u Pranjanima otkrio je spomen-ploču u znak sećanja na komandose SOE koji su pomagali borbu protiv nacizma i evakuaciju savezničnih avijatičara. Po povratku u London, Volas je aranžman predstavio kao jačanje partnerstva sa Srbijom i suzbijanje malignog uticaja Rusije. Drugi aspekt demantovalo je srpsko Ministarstvo odbrane navodeći da se u potpisanom dokumentu ne spominju druge zemlje.
Saradnja sa Britanijom jača i na planu mirovnih operacija. Srpski plavi šlemovi vratili su se ove godine u misiju UN na Kipru UNFYCIP kao deo jedinice za zaštitu snaga koju predvodi Britanija. Odlazak na Kipar od značaja je za Srbiju jer je reč o jedinoj mirovnoj misiji na teritoriji članice EU koja se pri tome smatra važnim evropskim saveznikom Beograda.
Bitna vežba za Vojsku Srbije na planu saradnje sa NATO članicama bila je i „Šabla 21“ na istoimenom crnomorskom poligonu oružanih snaga Bugarske. Tamo se pored domaćina već više godina uvežbavaju vojnici iz Srbije, SAD i drugih partnerskih zemalja poput Ukrajine. U saopštenju Ministarstva odbrane Srbije ovogodišnja vežba bila je predstavljena kao bilateralna aktivnost vazduhoplovnih i raketnih jedinica PVO dve zemlje. Ipak, informacija bugarske državne novinske agencije BTA pokazala je da je reč o multilateranoj vežbi gde su učestvovali i protivavionci vojske SAD, što su potvrdile fotografije sa zajedničke ceremonije pripadnika tri vojske. Vežba je prerano završena zbog tragičnog udesa jednog bugarskog lovca MiG-29.
Pored Bugarske, ovog leta nastavljena je i bilateralna vojna saradnja sa Rumunijom. Na tradicionalnoj vežbi „Air Solution“ avijatičari dve zemlje po sedmi put su uigravali kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora, vazduhoplovnu podršku, medicinsku evakuaciju i traganje i spasavanje. Beograd i Bukurešt su zahvaljujući ovim vežbama dostigli najviše međunarodne standarde obuke u domenu er polisinga.
Saradnja Srbije sa NATO članicama na Balkanu ovog leta realizovana je i u Grčkoj, na vežbi specijalnih snaga „Orion 21“. Reč je o jednoj od mnogobrojnih aktivnosti koje Atina realizuje sa oružanim snagama SAD, uz saveznike sa starog kontinenta i Mediterana. Pored Grka, Srba i Amerikanaca, na vežbi su se našle i specijalne snage Izraela i Republike Kipar, sa kojima Atina snažno jača vojnu i političku saradnju.
ZAJEDNIČKE PATROLE VS I KFOR–A
O važnosti koju Beograd pridaje saradnji sa NATO pokazuje podatak da je pored domaćih zvaničnika i predstavnika diplomatskog kora na najvećoj ovogodišnjoj vežbi Vojske Srbije „Munjeviti udar 21“ na Pešteru bio prisutan i komandant KFOR-a Franko Federiči. Pored toga, manje vidljiva ali neprekidna operativna saradnja Srbije i NATO odvija se već dvadeset godina kroz zajedničke aktivnosti Vojske Srbije i KFOR. Dve godine nakon potpisivanja vojnotehničkog sporazuma započete su i zajedničke, odnosno jednovremene patrole duž administrativne linije. Zbog karakteristika terena ovakve patrole ponekad su predmet senzacionalističkih tvrdnji i spekulacija u Prištini o navodnim upadima Žandarmerije preko administrativne linije. Snimci sigurnosnih kamera otkrili su da je zapravo reč o vojnicima iz Srbije i SAD iz KFOR tokom zajedničke patrole, što je kasnije potvrdila i komanda međunarodnih snaga u Prištini.
Iako su neki događaji vezani za KFOR, poput odluke o povećanju hrvatskog kontingenta, naišli na javno negodovanje zvaničnika Srbije, ovu misiju Beograd vidi kao ključni garant sigurnosti srpskog stanovništva na Kosovu. Zbog toga se od Brisela javno traži da ne smanjuje vojno prisustvo u pokrajini. Na čelo KFOR-a u novembru prvi put će doći jedan visoki oficir iz regiona. Reč je o brigadnom generalu Ferencu Kajariju iz Mađarske, članice EU i NATO sa kojom Beograd ima veoma razvijene odnose. Budimpešta sa 397 vojnika drži treće mesto po veličini kontingenta u KFOR-u, odmah nakon SAD i Italije.
Kada je reč o odbrambenoj saradnji sa Budimpeštom, pozitivni signali Beogradu stigli su od načelnika generalštaba te zemlje generala Ferenca Koroma. U intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu on je nedavno ocenio da je vojna saradnja sa Srbijom dobra i pozvao na njeno dalje razvijanje.
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
