Roditelji se, kao, pitaju

Zdravitas – reč nastala kombinacijom dveju reči – “zdravlje” i “vitalnost”. Ovaj informacioni sistem bi trebalo da prati fizički razvoj i motoričke sposobnosti učenika u okviru nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.

A kako bi ovaj sistem, kako su osmislili u Ministarstvu prosvete, i funkcionisao, traže se lični podaci učenika i roditelja. Obrađivaće se ime i prezime učenika i jednog roditelja odnosno zakonskog zastupnika, JMBG, jedinstveni obrazovni broj (JOB), opština i datum rođenja, pol, visina i masa tela, indeks telesne mase.

Ministarstvo prosvete saopštilo je da je rok za unos podataka sa testiranja na administrativnom portalu “Zdravitas” omogućen do 22. novembra 2024. godine. Zbog nedoumica uputili su i dopis roditeljima i školama, gde su napomenuli da uvid u rezultate deteta imaju samo roditelji, odnosno nastavnik fizičkog/nastavnik razredne nastave.

Naime, roditelji su počeli da pitaju – zašto se uopšte pokreće ova platforma, šta će biti sa podacima njihove dece, ko će davati preporuke ukoliko je dete gojazno i niz drugih pitanja.

ZAKONOM PROTIV ZAKONA

Predstavnici saveta roditelja u jednoj osnovnoj školi u Beogradu kažu za “Vreme” da saglasnost za prikupljanje podataka o njima i njihovoj deci niko nije tražio, već su samo pitani da li žele da imaju pristup tom portalu. Kasnije su shvatili da će se podaci svakako prikupljati, a da je razlika samo u tome da li žele da imaju pristup podacima ili ne.

Na pitanje o zaštiti podataka o ličnosti u ovom slučaju, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sproveo je vanredni terenski inspekcijski nadzor i konstatovao da je “na osnovu činjeničnog stanja utvrđeno da Ministarstvo prosvete obrađuje podatke u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da za predmetnu obradu nije potreban pristanak lica”.

Jelena Adamović iz SHARE Fondacije za “Vreme” kaže da u Srbiji postoji Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji na generalan način propisuje kako bilo koje prikupljanje i obrada bilo kojih podataka o ličnosti treba da izgleda i u tu svrhu navodi neka načela.

Na primer, ukazuje Adamovićeva, kada se prikupljaju podaci, mora se znati za koju se tačno svrhu prikupljaju, odnosno za šta će se koristiti. “Zatim, drugo načelo kaže – prikupiti minimum podataka, odnosno samo ono što je neophodno. Sledeće je rečeno da ti podaci moraju da se čuvaju samo onoliko koliko je potrebno da bi se ta konkretna svrha ostvarila, a kada se svrha ostvari, treba da se briše prikupljeno. Onda, da su ti podaci bezbedni i da su podaci tačni. I to su manje-više osnovna pravila koja bi trebalo da važe kad se vrše konkretne obrade podataka, ali i kada se donose zakoni koji regulišu neku obradu”.

Objašnjava da se ovoga puta desilo da je donet Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je regulisao kako će Ministarstvo prosvete prikupljati podatke đaka i njihovih roditelja, ali da je ceo taj Zakon napisan tako da ne poštuje načela Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

“Kada čitate taj Zakon, tamo piše da Ministarstvo može da prikuplja podatke, ali je to ogroman broj podataka, ti podaci se prema Zakonu čuvaju trajno, nikada se ne brišu ni kada se ispuni, ni kada se ne ispuni svrha. Takođe, nije dobro rešeno ni pitanje ko ima prava da pristupi tim podacima, a to je sada ogroman skup podataka za koje se postavlja pitanje – zašto neko ministarstvo ima kontrolu nad njima”, ističe Jelena Adamović.

Dodaje da je problem što je manje-više ceo Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u koliziji sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a može se čak tvrditi i da je neustavan.

“Taj je Zakon školski primer kako to ne treba da se uradi. Kao da su ga pisali razmišljajući ‘kako da prekršimo svako načelo’. Taj Zakon je već usvojen i u primeni je neko vreme i teško je da se ispravi. Jedini logičan put jeste da se ceo taj Zakon promeni”, zaključuje Jelena Adamović.

UKIDANJE NALOGA NE PODRAZUMEVA…

foto: vladimir šporčić / tanjug

Roditelji sa kojima smo razgovarali kažu da su nedavno dobili obaveštenje iz Ministarstva gde je pokušano da se objasni roditeljima o čemu se radi. Uz to obaveštenje dobili su i formular koji su, kažu oni, neki roditelji shvatili kao davanje saglasnosti za prikupljanje podataka, a zapravo je to bio samo formular kojim se roditelji prijavljuju kako bi i oni mogli da pristupe tom portalu.

Pored mesta za potpis stoji zvezdica (oznaka za fusnotu), a u fusnoti piše: “Prijavu popunjavam isključivo u svrhu pristupa izveštaju o nivou motoričkih sposobnosti i fizičkog razvoja mog deteta, koji će biti dostupan na javnom portalu Zdravitas. Podatke dajem bez bilo kakve prisile i zablude, potpuno svestan svrhe i cilja prikupljanja i obrade istih. Saglasan sam da se moji lični podaci koriste u skladu sa zakonom kojim se reguliše zaštita podataka o ličnosti, ali samo u svrhu i zbog cilja zbog kojih su dati. Roditelji i drugi zakonski zastupnici mogu da zatraže ukidanje njihovog naloga za pristup evidencijama svog deteta. Ukidanje naloga za pristup roditeljskom portalu ne podrazumeva brisanje evidencije deteta”.

A za saglasnost ih niko nije ni pitao, pa su tako roditelji dovedeni u pat poziciju.

Prema pisanjima medija, do sada je upisano oko 200.000 dece u ovaj sistem, a oko 10.000 nastavnika je prošlo obuku.

“Vreme” je uputilo pitanja Ministarstvu prosvete – zašto se pokreće ova platforma, zašto su roditelji stavljeni u poziciju da ne mogu da biraju da li će se uopšte podaci prikupljati i ko će sve imati uvid u te podatke. Do pisanja ovog teksta nismo dobili nikakav odgovor.

ČEMU CEO NOVI SISTEM

Roditelji se dalje pitaju – “Ako kažete da pravite sistem u kome će nastavnik odnosno škola i roditelj imati pristup i niko treći, a sistem se pravi da bi nastavnik mogao da daje neke preporuke roditeljima deteta i da ukaže na probleme koje to dete ima u razvoju, motoričkim sposobnostima i slično, postavlja se pitanje šta će vam treća strana? Šta će vam neki sistem ‘Zdravitas’ kojim će sada nastavnik da pohrani te podatke da bi roditelj te podatke i imao? Postoje otvorena vrata, roditeljski sastanak, direktna komunikacija roditelj–nastavnik u školi i već postoji i platforma ‘esDnevnik’”.

Dodaju i to da imaju objašnjenje da “Zdravitas” služi tome da bi na osnovu opšteg uzorka “Zdravitas” kao platforma mogao da proračuna podatke za konkretnog učenika i da onda objektivno, bez subjektivne greške koju bi nastavnik mogao da napravi, dâ adekvatne preporuke koje će opet nastavnik da prenese učeniku. “Platforma radi automatski, tako to oni predstavljaju, što će reći – zašto moraju da individualizuju podatke da bi onda platforma to računala”, pita se jedan od roditelja.

Da su roditelji trenutno zbunjeni, potvrđuju oni koji govore za “Vreme” i kažu da će konkretno oni (sa kojima razgovaramo) imati sastanak saveta roditelja gde će zauzeti jedinstveni stav da se to zaustavi.

Međutim, roditelji sami nemaju moć da se program zaustavi. “Sa druge strane, imam slično iskustvo gde starija ćerka ide u srednju školu i tu je savet roditelja već doneo takvu odluku da podrži nastavničko veće koje je donelo odluku da odbije da sprovodi realizaciju. To je sad, recimo, reakcija nastavnika koji imaju svoje motive i to ima veću težinu”, kaže jedan od roditelja.

Dodaje da se, prema njegovim informacijama, u školskim telefonskim grupama nekada čak i preti nastavnicima – odnosno Ministarstvo preti direktorima, a direktori nastavnicima da će izgubiti licencu za rad i slično. Zašto je “Zdravitas” toliko bitan, pita se.

Dakle, nije da roditelji ne žele da, ukoliko deca jesu gojazna, to i reše ili ukoliko imaju neki problem, na tome dalje rade i da im se na to ukaže. Problem je u tome što za to nije potrebna platforma “Zdravitas” sa ličnim podacima. No, jedno je pitanje – radi li se zaista o brizi za decu? I drugo, kome uopšte treba platforma “Zdravitas”, u koju uvid nema Ministarstvo zdravlja, a radi se o razvoju i zdravlju deteta?

Raniji problemi sa novim sistemima u obrazovanju

Roditelji podsećaju i na period kada se pojavio esDnevnik (pre šest godina), da se uz to pojavila i aplikacija “eŠkola”, kao komercijalna aplikacija ponuđena kao reklama u okviru esDnevnika. “Ispostavilo se da je ta aplikacija privatni projekat kompanije koja je razvila esDnevnik kao softversko rešenje, a koju su oni hteli da ponude privatnim školama. Ali ta aplikacija u realizaciji te privatne kompanije je imala sve podatke o našoj deci tih nekoliko dana dok je funkcionisala”, kažu roditelji.

Jedan od roditelja dodaje: “Tada sam zvao Poverenika i oni su rekli da su pokrenuli vanredni nadzor. Nikada nismo saznali rezultate tog nadzora. Ta priča je zabašurena i na tome je ostalo. Poučen tim iskustvom, nemam razlog da verujem da će ovaj put biti drugačije, da će podaci koji se sada pohranjuju o našoj deci, njihovi zdravstveni podaci biti zaista zaštićeni. Pogotovo ono što Poverenik radi jeste da proverava formalno ispunjenost uslova, ne vrši zaista nadzor nad time da vidi na kom serveru se čuvaju podaci, ko ima pristup tom serveru, kako je on zaštićen softverski, kako je zaštićen fizički, ko je administrator toga, ko ima pristupne šifre i sva druga pitanja”.

Jelena Adamović kaže da je tada SHARE Fondacija slala zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, ali da ni oni nisu uspeli da dođu do informacija. “To se tada pojavilo na internetu i ja sam arhivirala te politike privatnosti, međutim, posle par dana to je samo nestalo sa interneta i tako se završilo.”