Zidanje Skadra na Nišavi

Izgradnja i radovi na Ajfelovoj kuli trajali su ukupno dve godine i koji mesec više, dok je devet godina trebalo za izgradnju Kipa slobode. Još je mnoštvo sličnih primera, ali jedan objekat u Nišu gradi se ipak duže od Kipa slobode i Ajfelove kule zajedno. Već 15 godina se “gradi” studentski dom kod tehničkih fakulteta na Bulevaru Nikole Tesle. “Kamen temeljac” postavljen je još 2009. godine, a u međuvremenu je propalo jedno ministarstvo, promenjena je vlast, smenili su se ministri i odgovorni za ovaj projekat, a započet dom doslovno skuplja prašinu dok se tenderi raspisuju i propadaju.

I tako se Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja napokon odlučilo da završi započete radove na studentskom domu, odnosno, da izgradi lamelu broj 5, te su raspisali javnu nabavku u martu ove godine, a rok da se zainteresovane firme jave bio je do 19. aprila (kasnije je produžen do 23. aprila). Rok je potom produžen nekoliko puta, neke firme su podnosile zahteve za zaštitu prava, a do trenutka pisanja ovog teksta (25. novembar) firma koja će završiti izgradnju studentskog doma i dalje nije pronađena, niti je poznato kada će se to dogoditi. (Inače, Zahtev za zaštitu prava je postupak pravne zaštite firmi koje konkurišu na određenom tenderu zbog mogućih nepravilnosti i kršenja Zakona o javnim nabavkama od strane naručioca, u ovom slučaju Ministarstva prosvete).

VIŠE OD 200 PITANJA JEDNE FIRME

Iako je nadležno Ministarstvo raspisalo javnu nabavku za završetak radova na studentskom domu, te su povodom toga iz Studentskog centra rekli da će dom biti useljiv za narednu 2024/2025. akademsku godinu, traganje za izvođačem radova ipak se produžio do 25. jula ove godine, jer je tender u međuvremenu suspendovan. Naime, s obzirom da su tri firme, koje su konkurisale za ovaj posao, podnele zahteve za zaštitu prava Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i sva tri zahteva su delimično usvojena u junu, Komisija je donela odluku da suspenduje tender. Zbog toga je rok za konkurisanje na tender pomeren do 25. jula iako je u prvi mah rok za podnošenje prijava bio do 19. aprila.

Jedna od tri firme koje su podnele zahtev (“WD Concord West”) u obrazloženju je navela da su poslali zahteve za dodatnim informacijama u vezi sa tenderom kako bi na vreme pripremili ponudu, a da im naručilac, odnosno Ministarstvo prosvete, nije dostavio sve odgovore koji su im bili potrebni.

U rešenju Republičke komisije o usvajanju njihovog zahteva za zaštitu prava navedeno je da je ova firma u periodu od 8. do 16. aprila više puta zahtevala dodatna pojašnjenja i informacije neophodne za pripremu ponude od naručioca, a da im je Ministarstvo samo delimično i selektivno odgovaralo na pitanja, dok na neka pitanja uopšte nije ni odgovaralo. Time je, prema navodima iz ovog rešenja, Ministarstvo prosvete kao naručilac prekršilo član 97 Zakona o javnim nabavkama. Ova firma se žalila i na to da je konkursna dokumentacija bila nejasna zbog čega su i blagovremeno slali Ministarstvu pitanja, ali zauzvrat nisu dobili sve odgovore.

“Jasno i nedvosmisleno se može utvrditi da naručilac ne nastupa saglasno odredbama Zakona o javnim nabavkama, već odgovara na pitanja na koja lično želi i na ona na koja samo on hoće da odgovori, a na većinu i ne daje nikakva pojašnjenja ili odgovara ono što nije pitan”, naveli su iz firme “WD Concord West”, što su prenele “Južne vesti”.

Ministarstvo prosvete je reagovalo rekavši da nisu odgovorili na sva pitanja koje im je ova firma postavljala zato što su primili više od 200 pitanja i zahteva za pojašnjenje konkursne dokumentacije. Naveli su da se odgovori objavljuju i na srpskom i na engleskom jeziku, što je dodatno opteretilo rad Komisije za javnu nabavku, zbog čega nisu uspeli da odgovore na sva pitanja.

Postavlja se pitanje – da li je bilo neophodno lečiti ili prvenstveno sprečiti da dođe do nejasnoća i konfuzije triju firmi povodom tendera? Zatim, zašto sve ovo vreme nisu iskoristili za sastavljanje malo jasnije konkursne dokumentacije ako im se “sistem da opteretiti” od tolikog broja pitanja samo jedne od firmi?

A između usvajanja zahteva za zaštitu prava i novog roka, firma “WD Concord West” je, po svemu sudeći, želela da nastavi sa konkurisanjem na tender, tako da su poslednja pitanja koje je slala Ministarstvu poslata 17. jula, kako stoji na portalu javnih nabavki, kada su zahtevali izmenu konkursne dokumentacije.

Kasnije, u septembru, Republička komisija je odbacila njihov ponovljeni zahtev za zaštitu prava, kao i zahtev za naknadu troškova postupka zaštite prava.

foto: ana adamović

OSAM MESECI KASNIJE: IZVOĐAČ RADOVA NIJE POZNAT

Kako su prolazili meseci, na kraju je rok za dostavljanje ponuda produžen do 8. oktobra, te je sve do dana pisanja ovog teksta status postupka bio označen kao aktivan iako je prošlo mesec i po od roka za konkurisanje firmi. Međutim, 25. novembra Ministarstvo prosvete obustavlja ovaj tender koji je, da podsetimo još jednom, raspisan još u martu ove godine. Razlog je taj što ponuđač (u stvari jedna grupa ponuđača koja se sastoji od nekoliko firmi) ne ispunjava potrebne kriterijume za dobijanje posla za završetak izgradnje studentskog doma u Nišu.

Nije poznato da li će tender opet biti produžen do određenog roka ili je potpuno obustavljen, ali je jasno da izvođač koji će završiti izgradnju studentskog doma još uvek nije pronađen iako je Ministarstvo prosvete imalo oko osam meseci za to.

“Vreme” je pokušalo da od Ministarstva prosvete dobije odgovore na to kako je ispoštovana procedura u vezi sa zaštitom prava ponuđača uključujući rokove za podnošenje ponuda i pravovremenu komunikaciju sa njima, kao i kakav je status tendera u ovom trenutku, ali odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili. Dobijanje odgovora je takođe otežano, odnosno onemogućeno time što na portalu javnih nabavki stoji kontakt osoba koja uopšte nije nadležna za ovaj tender, kako je i rečeno “Vremenu”, a njene kolege nisu ažurirale ove podatke. Naša pitanja preusmerena su na nadležne iz Ministarstva, ali odgovore svejedno nismo dobili.

HRONOLOGIJA ODLOŽENE GRADNJE

“Vreme” je ranije pisalo o celokupnom postupku pronalaska firmi koje bi izvodile radove na završetku studentskog doma. Prvu fazu radova je izvodilo preduzeće “Tončev gradnja”. Potom je 2012. Ministarstvo prosvete potpisalo ugovor sa kompanijom “Put inženjering”, koja je dobila posao na tenderu i trebalo je da završi izgradnju ovog doma do avgusta 2012. Međutim, taj rok nije poštovan zbog toga što, kako su onomad rekli iz pomenute firme, Ministarstvo nije uplatilo potreban avans. Time je, tvrdili su, ovo preduzeće izgubilo više od milion dinara jer su “bespotrebno u pripravnosti držali građevinsku operativu”. Dve godine kasnije, u avgustu 2014. svi radovi na studentskom domu su obustavljeni jer je ova firma tužila Ministarstvo prosvete iako je 2015. trebalo da se u novi dom usele prvi studenti. Tri godine, između 2014. i 2017, pitanje izgradnje samo je “lebdelo u vazduhu”.

Nije se dogodilo ništa, a Rajković je svoju najavu ponovio i dve godine kasnije kada je početkom 2019. godine konačno raspisana nova javna nabavka. Tada je za izvođače radova izabrana, pored “Linije” iz Valjeva, firma “Bauvezen” Lazarevac, inače poznata po optužbama da je umešana u niz privrednih afera i čije je bivše odgovorno lice, kako je pisao “Danas”, Nemanja Trifunović bio među uhapšenima koji su osumnjičeni da su Elektroprivredu Srbije oštetili za 7,5 miliona dolara, za vreme izvođenja radova na Termoelektrani “Kostolac B”.

Tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević je izjavio da nije zadovoljan kako teku radovi, a 2021. Rade Rajković daje novo obećanje: dom će biti gotov do naredne 2022. godine, s obzirom da je radove ovoga puta “obustavio” kovid. U avgustu 2022. on daje novi rok za završetak radova, a to je trebalo da bude jul 2024. Rajković je u aprilu za “Vreme” izjavio kako ipak nema šanse da sve bude gotovo do jula jer je nabavka raspisana tek u martu. I nije pogrešio bar u toj prognozi, ako već u svim prošlim prognozama jeste. Ali, do jula smo mogli dobiti naziv firme kao potvrdu da se “nešto radi” po pitanju studentskog doma, no, nemamo ni to ime. Sada nemamo više ni stare, a ni nove datume.

Kako je Rade Rajković često prognozirao kada će se dom izgraditi do kraja ili kada će postati useljiv za studente, u skladu sa tim “Vreme” ga je upitalo šta misli da će uslediti dalje, na dan kada je Ministarstvo obustavilo tender. Rajković je rekao da on ipak nije prava adresa za to, ali je dodao da je izgradnja ovog doma državni prioritet. Zli jezici bi mogli upitati – a šta bi bilo da nije državni prioritet?!

“Vrlo brzo će se krenuti sa izgradnjom, u narednih nekoliko meseci. Ide se do kraja”, podvukao je Rade Rajković za “Vreme”. S obzirom da se ovaj dom čeka 15 godina, “nekoliko meseci” naspram toga i nije dug period “vakuuma” kakav smo imali između 2014. i 2017. godine. Samo ostaje pitanje koliko će tih “nekoliko meseci” trajati.

Muke niških studenata: Zašto je dom neophodan

Da je izgradnja studentskog doma na Bulevaru Nikole Tesle neophodna, pokazuju i podaci na koje ukazuje studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu i koordinatorka za društvene mreže iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju Marija Ilić. Ona je za “Vreme” opisala kako, iz njenog ugla, izgleda život u studentskom domu gde stanuje od prve godine studija. Ističe da je zadovoljna, kao i da je glavna prednost života u domu pristupačna cena smeštaja, dok sam kvalitet smeštaja, opremljenost doma, grejanje i druge pojedinosti imaju i dobre i loše strane. Uzela je za primer veliki problem sa internet konekcijom, konkretno u paviljonu kod Medicinskog fakulteta. Kako je internet neophodno sredstvo za studiranje danas, studentima ovog paviljona to predstavlja veliki problem, što su za “Vreme” potvrdile još dve studentkinje koje su želele da ostanu anonimne. Upitan za to, Rade Rajković je najavio da će do 15. decembra studenti tog paviljona dobiti novu mrežu, pa će interneta biti.

Kada govorimo o kapacitetu smeštaja u Nišu, što je i bitan pokretač pitanja izgradnje novog doma, oni su dosta manji u odnosu na Beograd, kako kaže Marija Ilić. “Niški univerzitet, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, ima otprilike 25 hiljada studenata, dok Univerzitet u Beogradu broji oko 90 hiljada. Beograd ima skoro četiri puta više studenata od Niša, ali deset puta više mesta u studentskim domovima”, kaže Marija Ilić za “Vreme” i dodaje da, na primer, Studentski centar u Beogradu broji oko 10.500 mesta ukupno, kako je istaknuto na njihovom sajtu, dok Studentski centar u Nišu 958 mesta. Kaže da je statistika u ovom slučaju i na strani Novog Sada koji broji oko 3.000 mesta u domovima sa 40.000 studenata otprilike, dok Kragujevac na 15.000 studenata ima oko 900 mesta u domovima.

Marija Ilić, takođe, ističe još jedan problem kod studentskih domova u Nišu, a to je nemogućnost studenata koji “zvanično” žive u gradu da konkurišu za smeštaj u domu. Objašnjava da prema toj logici, student koji živi u opštini Doljevac, udaljenoj oko 18 kilometara od Niša, ima pravo da konkuriše za smeštaj, ali student koji živi u, na primer, selu Ostrovica koje zvanično pripada gradu Nišu, ali je udaljeno od njega oko 24 kilometra, zapravo nema pravo da konkuriše za smeštaj.

S obzirom na to da je i na samom sajtu Studentskog centra Niš istaknuto da se u dom smeštaju studenti koji se finansiraju iz budžeta, pa samofinansirajući studenti na dom u Nišu mogu da računaju jedino ako ostane mesta, jasno je da usled nedostatka smeštajnih kapaciteta nema dovoljno mesta ni za sve studente koji su na budžetu, zbog čega je pitanje izgradnje novog studentskog doma kod tehničkih fakulteta u Nišu od velikog studentskog značaja.