Koliki je i danas strah od Jotića i njegove grupe ilustruje i promena iskaza pred sudom Slavoljuba Marinkovića, koji je imao status svedoka saradnika. On je pred sudom negirao sve što je govorio u istrazi, iako je kao svedok saradnik bio dužan da po zakonu govori istinu. Tako je, umesto da bude oslobođen, zaradio tri godine zatvora
Višegodišnja sreća definitivno je napustila Zorana Jokića Jotketa i njegovu kruševačku ekipu kriminalaca. Uhapšen zajedno sa svojom grupom 14. marta prošle godine, dva dana po ubistvu premijera Đinđića, Krivično veće Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu (Specijalno odeljenje), kojim je predsedavala sudija Maja Kovačević-Tomić, izreklo im je u prošli ponedeljak presude zbog počinjenih krivičnih dela iznude. Inače, to je prva presuda optuženima za organizovani kriminal.
Sreća koju je Jokić imao u svom bogatom raznovrsnom kriminalnom delovanju zbilja je impozantna. U obračunima sa konkurencijom, takođe kriminalcima, preživeo je udarac sekirom u glavu (sem ožiljka nisu bile uočene neke bitne promene nabolje), ostao je živ, i u automobilu izrešetanom rafalnom paljbom iz automatskog oružja, u pištolju prislonjenom na njegovu glavu metak se zaglavio u cevi… Preživeo je bez posledica i ukupno oko 14 godina provedenih u zatvoru, mažen i pažen zahvaljujući uslugama koje je činio nekadašnjem upravniku zatvora. U izvrsnim odnosima bio je i sa bivšim načelnikom policije u Kruševcu, Tužilaštvom, sudovima i lokalnom samoupravom.
Inače, 1991. i 1992. godine Jotke se bavio provalama i sitnim krađama. „Bio je to običan dripac“, kažu Kruševljani. Narednih godina je napredovao, upuštao se u nešto teža krivična dela te ga je 1994. jurila policija u Čačku. Jotke je uleteo u policijsku sačekušu, nastala je pucnjava na koju je on odgovorio pucanjem na policajce, što ga je koštalo šest godina zatvora, odakle je uspešno rukovodio svojom grupom koja je tako postepeno izbijala na čelo vodeće ekipe u gradu.
Da bi se što efikasnije bavili organizovanim kriminalom na području Rasinskog okruga, Jotić i njegova sveže pristigla desna ruka Goran Petrović zvani Peta, tek pristigao sa robije, oformili su grupu kriminalaca čije je brojno stanje bilo promenljivo. Ponekad i od tridesetak pripadnika. Bavili su se najtežim krivičnim delima počev od ubistava, trgovine drogama u sprezi s kolegama i nekim policajcima iz Bugarske, paljevinama do batinanja neposlušnih. U svojim rukama držali su ceo grad. Apetiti su im sve više rasli, ali u to vreme nisu imali dovoljno para da bi se upustili u neki legalan posao, pa su potražili i dobili finansijsku pomoć od JUL-a posredstvom jednog funkcionera partije Mirjane Marković. Tako su sagradili fabriku za izradu vreća za cement.
Zalud su se Jotkeu i njegovoj grupi suprotsavljali pripadnici takođe kriminalne grupe u Kruševcu zvani džodinci. Jotke je uspeo efikasno da ih razbije. Nikad nije dokazano da su Jotkini, između ostalih, ubili izvesnog Ivana Stanića zvanog Džej. Što bi rekao bivši ministar policije, „mi sve znamo ali nemamo dokaza“. Ipak, niz nerasvetljenih ubistava nezvanično se pripisuje Jotiću i njegovoj grupi. „Jotke i njegova grupa bili su strah i trepet ne samo u Kruševcu već i u Jagodini, Nišu, Leskovcu, Vranju…“, kažu Kruševljani. „Imao je svoje ljude koji su ga štitili na svim važnim mestima. Počev od lokalne vlasti do nekih političara u Beogradu. Bio je zaštićen poput belih medveda. Njegovi saradnici dobijali su uslovne kazne za krivična dela zbog kojih su morali da zaglave zatvor. Jednostavno, niko mu ništa nije mogao.“
Tokom 1998. godine Jotkina grupa počinje sa „finijim“ poslom, odnosno iznudama bogatijih građana, kojima, ukoliko ne pristanu da daju novac za „izdržavanje Jotkine vojske“, sledi bomba u dvorištu i pretnja da im se može dogoditi i gore od toga. Naravno, mnogi su popustili pred pretnjom. Jedan od njih, Jovica Jovanović, tokom istražnog postupka protiv Jotkića i ostalih detaljno je opisao na koji način su mu optuženi iznudili 100.000 maraka, ali je na glavnom pretresu promenio iskaz u tvrdnju da je Jotiću dao novac na zajam. Tako su i Dragan Petrović i Dragan Milovanović u istrazi govorili da su pod pretnjama morali Jotketu da daju 30.000 maraka, ali su to pred sudom porekli. Međutim, sud je prihvatio kao istinito ono što je logičnije i uverljivije, odnosno njihov iskaz dat u istrazi. Tokom procesa pred sudom svedočio je i nekadašnji pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Mile Novaković, koji je detaljno opisao posetu Dragog Jovanovića i Dragana Petrovića koji su mu govorili kako ih je Jotke reketirao. Međutim, Jovanović i Petrović su pred sudom tvrdili da uopšte nisu razgovarali sa Novakovićem, mada je njihova poseta MUP-u bila uredno zavedena u knjige.
Koliki je i danas strah od Jotića i njegove grupe ilustruje i promena iskaza pred sudom Slavoljuba Marinkovića, koji je imao status svedoka saradnika. On je pred sudom negirao sve što je govorio u istrazi, iako je kao svedok saradnik bio dužan da po zakonu govori istinu. Tako je, umesto da bude oslobođen, zaradio tri godine zatvora s obzirom na to da mu je status svedoka saradnika bio oduzet.
Zoran Jotić Jotka osuđen je na 12, a drugooptuženi Goran Petrović Peta na 11 godina zatvora. Trećeoptuženi Živorad Živković oslobođen je optužbe usled nedostatka dokaza, a Goran Tasić i Dejan Ilić kojima se na teret stavlja učešće u iznudama osuđeni su na po dve godine zatvora. Igoru Gajiću izrečena je kazna na sedam, a Slavoljubu Marinkoviću na tri godine zatvora.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
