Pad mladog jastreba

Kaže Aleksandar Vulin, ministar policije: „Slušajte šta govori Aleksandar Vučić!“ Treći Aleksandar u ovoj priči, Jovičić, predsednik opštine Palilula u Beogradu, kao da nije slušao i možda na kraju to bude njegov najveći greh, a ne sumnja da se bavio kriminalom. Jovičić je sa grupom saradnika iz uprave Palilule uhapšen proteklog vikenda. Kaže se da je trgovao uticajem – na srpskom, uzimao je pare od ljudi da bi im završavao neke papire u opštini. Ti papiri su kod nas uvek isti: sve ono što se tiče izgradnje ili legalizacije nelegalno podignutih objekata i kvadrata.

Našli su mu 350.000 evra u gotovom kod kuće, on je rekao da mu je to novac koji je dobio na svadbi, što je postalo viralno istog trenutka i donelo mu slavu na društvenim mrežama. Oni koji prate stanje u Srbiji se pitaju: ako je taj mali šraf u sistemu SNS-a krio u kući 350.000 evra gotovine, koliko zapravo ima novca i imovine, i koliko imaju oni koji su iznad njega u stranačkoj i hijerarhiji vlasti!?

Šta se dogodilo pa se krenulo na Jovičića, kome se on to zamerio, zašto Vučić hapsi dojučerašnju nadu SNS-a, čoveka koji je stasavao uz njega, onoga koji je sutra trebalo da bude perjanica najveće partije na svetu? Da li je on samo žrtveni jarac zaklan da bi se EU i drugi bogovi iz sveta umilostivili kada je reč o oceni da u Srbiji nema vladavine zakona, ili se opet radi o nekom unutrašnjem ratu u partiji koja želi da je javnost vidi i doživi kao monolit iz filma Stenlija Kjubrika Odiseja u svemiru 2001, monolit oko koga igraju majmuni?

SAD NIKO NE MOŽE DA KAŽE: Kako se Jovičić našao u pritvoru, tako se krenulo sa ocenama iz stranke, koje se ponavljaju iz dana u dan u tabloidima. Te ocene su jedinstvene: ovim se pokazuje da institucije rade, da je Srbija pravna država u kojoj nema zaštićenih. Ako je pao neko ko je bio budućnost budućnosti u koju se veruje, onda bi svima trebalo da bude jasno da tvrda ruka zakona neće mimoići ni najjače i najomiljenije. Ali, pre tumačenja, da vidimo ko je pali anđeo.

Životni put Aleksandra Jovičića je put naprednjačkog skorojevića, čoveka gladnog svega zbog okolnosti u kojima se obreo i njegove reakcije na moć, uticaj i novac kada se nađe u njihovoj blizini. To je priča u malom o vlasti koja devet godina upravlja Srbijom.

Rođen je u Srebrenici 1987. godine, a od 1992. živi u Beogradu. Oženjen je Mirjanom Knežević Jovičić, vlasnicom firme za uređenje enterijera i proizvodnju nameštaja „Diva furniture“. Tabloidi, a i brojni izvori iz policije potvrđuju da je u mladosti bio „u šemi“ sa Dijanom Hrkalović, trenutno najvećom otpadnicom SNS-a.

Jedini Jovičićev kvalitet bio je što se u SNS učlanio na vreme, još 2008. godine. To je bila ulaznica za veliki svet na koji je trebalo i moralo da se čeka, ali se, bar privremeno, isplatilo. Od plakatdžije i lokalnog sakupljača potpisa, za nekoliko godina je dogurao do visoke funkcije u skupštini grada, potom i do mesta predsednika opštine.

Jovičić je od 2016. godine predsednik opštine Palilula, jedne od najvećih u Srbiji i najzanimljivijih u Beogradu. Nastanjen je u Borči i za svog vakta se trudio da za svoje naselje uradi ponešto – to se videlo od prvog dana stupanja na dužnost, kada je svojim komšijama iz Borče dodeljivao poslove uređenja naselja, staničnih mesta i slično.

Palilula je opština koja se prostire od centra Beograda skoro do Zrenjanina (MZ Besni Fok), i poput Voždovca čini Srbiju u malom. Opet, Borča je naselje poznato po navijačima Partizana i neko bi mogao da pomisli da je Jovičić imao neke kontakte sa grupom Veljka Belivuka, koja je imala jako uporište u tom prigradskom naselju.

Njega sada terete da je u periodu od 2016. do 2018. godine uz pomoć građevinske inspekcije na toj opštini trgovao uticajem – čitaj, dozvoljavao divlju gradnju i dogradnju za pristojnu naknadu.

GDE JE TU POLITIKA: Njegova karijera vezana je za boravak Nebojše Stefanovića na mestu prvog čoveka beogradskih naprednjaka. Kada se, krajem maja, dr Nebojša povukao (povučen je) sa te funkcije, Jovičić je ostao na ledini i njegova glava je prva posledica te smene. O svemu naširoko pišu tabloidi, pozivajući se na brojne izvore koji kažu da se Jovičić navodno gnušao Vučićeve „radne etike“, i da je govorio da „dok se kod Vučića radi, kod Nebojše se dele torte“.

Te torte bile su parcele i dozvole za divlju gradnju, kojih ima po celom gradu. Izgradnja u Beogradu je eksplodirala posle 2014. godine i svodi se na dva koloseka: skupoceni blokovi građeni po uzoru na Beograd na vodi (koji je prvi i najveći projekat divlje gradnje ove vlasti), a drugi je tzv. „investicioni urbanizam“, u kome se oprobao ko god je mogao da se nagodi sa vlasnicima parcela bilo gde u gradu. Skoro da ne postoji objekat koji je izgrađen prema planu prezentovanom na tabli ispred gradilišta – tamo gde se do 2012. godine zidalo do pet spratova, poslednjih godina se zida sedam ili osam.

Neka inspekcije reaguju, neka mediji izveštavaju, ali ne dešava se ništa jer, vidimo na primeru Palilule, sa vrha opštine se odlučilo da se hrani divlja i nelegalna izgradnja, pošto ona donosi svima u lancu dobru zaradu. Jovičić, za koga se sada kaže da mu proveravaju celokupnu imovinu, je možda imao i svoje firme za projektovanje, izgradnju i uređivanje stambenih objekata, pod imenom „Eagle projects“ i „Eagle construction“, te „Diva furniture“ (kompanija koja je registrovana na njegovu suprugu Mirjanu).

Kako to vole da kažu stalni posetioci koji su deo inventara beogradskih kafića, „imao je dobru priču“ – lukavo je smislio ne samo da uzima provizije od onih kojima su dokumenta potrebna, nego i da se sam ogleda u izgradnji. S kim je bio povezan, da li je to „Daka“, da li Željko Rutović, da li je sa njima ili za njih radio, ili je morao da radi, verujemo da će pokazati istraga. Ono što je jasno jeste da je posle godina u kojima mu je sve to bilo odobreno i dozvoljeno, teško je verovati bez amina „sa vrha“, odlučeno da ide „pod mač“ da bi se partija odbranila, odnosno da bi se sačuvao rejting Aleksandra Vučića pred naredne izbore. To je ocena poznavalaca političkih prilika u Srbiji.

ZAŠTO BAŠ ON: Čini se da je lako bilo naći Jovičića „za posluženje“ javnosti željnoj nekakve pravde. Narod vidi da se naprednjaci bahate, da se basnoslovno bogate i ne pomaže više ni stalno upiranje prstom u tajkune i one iz prethodne vlasti, jer su naprednjaci i Vučić na vlasti već deceniju. Za to vreme, obogatio se i kurta i murta, od Horgoša do Dragaša i od Zaječara do Užica Srbija je isprepletena latifundijama lokalnih SNS moćnika, putevi su puni naprenjačkih lendrovera, kajena i drugih džipova koje voze predsednici opština, inspektori, direktori, poslanici…

Jovičić je mlad, može da preživi kaznu, blizak je Stefanoviću i iz Beograda je – lako je pokazati kakve je sve svinjarije radio. Što je još važnije, on je poruka svima iz Stefanovićeve okoline šta ih čeka ako ne budu bili poslušni, ali i ako zatreba još neko da ide na panj. Počela je rekonstrukcija beogradske partije, potrebno je sve pročistiti da bi se nekako namakla većina sa Šapićem (četvrtim Aleksandrom u ovoj priči) na izborima koji dolaze.

Da li će ovaj trik da donese neke poene? U to ćemo tek da se uverimo, ali, to znamo, Vučić ne radi ništa naprečac i treba očekivati još vatrometa. On će da posluži za dizanje dimne zavese, da poverujemo da se nešto menja dok skaredni objekti širom grada pretvaraju Beograd u bezobalnu Kaluđericu. S tim da je Kaluđerica sve to prošla pre 30 godina, pa sada po nekim stvarima izgleda uređenije i uljuđenije od delova Palilule, Zvezdare, Voždovca i Vračara.

A šta će biti sa Jovičićem? Ništa. Podneće on i veće stvari da sačuva „zarađeno na svadbi“, a možda pozove i zvanice sa svadbe, vrh SNS-a, da mu budu svedoci, ako slučaj ikad dođe do suda. Znaju oni sve, a posebno onaj koga treba slušati. Pažljivo.