foto: ap photo
"Poslednjih mesec dana tržište je živnulo, krenuli su ljudi u Egipat, malo i u Dubai ko ima para, a počele su i uplate za aranžmane za leto – otvara se jedna po jedna opcija", kaže za "Vreme" Rajko Rajković, vlasnik turističke agencije Domino travel iz Obrenovca. "Ovo za sada fino deluje. Nakon toliko vremena kada smo se navikli da nema posla, deluje pomalo iznenađujuće ovoliko interesovanje ljudi"
Nakon više od godinu dana očaja, maj 2021. konačno je doneo nadu putnicima, turističkim agencijama, hotelijerima, rentijerima i svima povezanim za turizam: izgleda da turistički košmar izazvan pandemijom korona virusa konačno prolazi i da će, bar delimično, od sad sve da se polako vraća u normalu, barem kada je o Evropi reč.
Naime, 3. maja Evropska komisija donela je preporuku za zemlje članice Evropske unije da dozvole ulazak vakcinisanih osoba „iz trećih zemalja“, odnosno da ukinu uslovljavanja poput obaveznog negativnog pi-si-ar testa ili karantina nakon ulaska u zemlju za one koji imaju potvrdu o vakcinaciji staru najmanje 14 dana pre dolaska na granicu.
Prethodno je u martu EK preporučila stvaranje „digitalnog zelenog sertifikata“, u kome bi se nalazili podaci o tome da li je osoba vakcinisana, dobila negativan rezultat na pi-si-ar testu ili da se oporavila od kovida. Sada, u maju, Komisija je dodatno pojasnila da dok ovaj sistem ne zaživi – a očekuje se da se to dogodi do kraja juna – zemlje članice kao dokaz o vakcinisanju primaju i sertifikate o vakcinisanju iz ne-EU zemalja, izdate na osnovu lokalnih nacionalnih zakona. Istovremeno, Komisija je preporučila zemljama članicama da promene kriterijum vezan za broj zaraženih korona virusom iz trećih zemalja: umesto dosadašnjih 25 zaraženih na 100.000 stanovnika, EK je preporučila da zemlje članice puštaju i putnike koji dolaze iz zemalja koje imaju do 100 zaraženih na 100.000 ljudi. U tom trenutku, to je bilo daleko iznad proseka EU od iznad 400 zaraženih na 100.000 ljudi. Prema aktuelnim podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (agencija EU), tek nekoliko zemalja članica ima ispod 100 zaraženih na 100.000 stanovnika u poslednje dve nedelje: Rumunija, Portugal, Finska, Malta i Island. Za Srbiju je taj broj u poslednje dve nedelje 189, za Sloveniju 400, Hrvatsku 535, Grčku 269, Austriju 242, Mađarsku 214, Španiju 196…
Nedelju dana nakon ovog saopštenja Evropske komisije, krenulo je otvaranje po „domino“ efektu. Najpre je Španija najavila da će od 20. maja za građane Velike Britanije – inače, najvećeg turističkog klijenta ove zemlje – dozvoliti ulaz i bez pi-si-ar testa. Potom, Grčka – omiljena destinacija za turiste iz Srbije – otvorila je svoje granice 15. maja za građane iz EU, kao i Velike Britanije, Rusije, Izraela, Srbije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, SAD, Australije, Novog Zelanda… Naravno, uz dokaz o vakcinaciji ili negativan pi-si-ar test star najviše 72 sata. Osim toga, za ulazak u Grčku neophodan je i popunjen pi-el-ef formular (Passenger Locator Form), i to do 24 časa pre dolaska na granicu. Nakon Grčke i Italija je 16. maja otvorila granice za građane EU, Velike Britanije i Izraela uz dokaz o vakcinaciji.
„Poslednjih mesec dana tržište je živnulo, krenuli su ljudi u Egipat, malo i u Dubai ko ima para, a počele su i uplate za aranžmane za leto – otvara se jedna po jedna opcija“, kaže za „Vreme“ Rajko Rajković, vlasnik turističke agencije Domino travel iz Obrenovca. „Ovo za sada fino deluje. Nakon toliko vremena kada smo se navikli da nema posla, deluje pomalo iznenađujuće ovoliko interesovanje ljudi. Plašio sam se da će i kad prođe korona ostati problem ekonomske krize. Verovatno još postoji taj rizik, ali trenutno, iz iskustva sa strankama, mogu da kažem da su ljudi više nego raspoloženi da putuju. Očigledno su prištedeli nešto tokom korone i sad možemo da vidimo da dosta ljudi želi avionske ture, skuplje aranžmane od po 15 dana, tako da mi deluje da je ove godine prisutna ta reakcija ‘ma ove godine idem šta god da se desi’“.
ŠTA SMO PREŽIVELI
Prema podacima Svetske turističke organizacije (UNWTO), agencije Ujedinjenih nacija, nakon 10 godina neprekinutog rasta, broj turista na globalnom nivou je tokom 2020. godine pao sa 1,46 milijardi na 381 milion, što je niže od broja međunarodnih putničkih dolazaka 1989. godine na globalnom nivou.
Deo marta, ceo april i deo maja prošle godine bio je period kada je cela planeta stala – broj međunarodnih turističkih dolazaka je gotovo pao na nulu (pad između 91 i 97 odsto za ovaj period u odnosu na isto doba 2019). UNWTO je procenila da je globalni BDP 2020. godine niži za dva biliona dolara (dve hiljade milijardi) zbog ovolikog pada turističke industrije, kao i da je na nivou cele godine ukupan broj međunarodnih dolazaka pao za 74 odsto, te da se ne očekuje da se turistička industrija vrati na pretpandemijski nivo barem do 2023. godine. Prema istom izvoru, nakon što je 2019. Evropa zabeležila rast od četiri odsto u broju međunarodnih turističkih dolazaka, taj broj je sa 746 miliona u 2020. pao na 221 milion, odnosno, za 70 odsto, a najgore je prošao azijski i pacifički region gde je ovaj broj smanjen za čak 84 odsto.
Slične brojke važe i za Srbiju: prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stranih turista u Srbiji bio je za 75,9 odsto niži nego 2019. godine, dok je broj noćenja stranih turista bio za 68,5 odsto niži. Sa druge strane, ukupan broj turističkih dolazaka se tokom 2020. prepolovio u odnosu na 2019, dok je ostvareno oko tri petine noćenja u odnosu na prethodnu godinu. Jedina mesta u Srbiji koja su zabeležila veći broj noćenja u 2020. u odnosu na pretpandemijsko vreme bila su Sokobanja (10,3 odsto više noćenja), Stara planina (17 odsto više) i Kruševac (0,9 odsto više). Kada je reč o broju dolazaka, Ribarska banja je imala 1 odsto više, Divčibare 7,7 odsto više, Stara planina 15,2, a banja Vrdnik 10,1 odsto više. Sva ostala mesta u Srbiji imala su manji ili veći pad brojki.
Kada je reč o prva tri meseca 2021, što su i poslednji podaci RZS, broj dolazaka u prvom kvartalu niži je od istog perioda tokom 2020 (za 27,3 odsto), najviše zbog mnogo manjeg broja dolazaka stranih turista (61,2 odsto manje, a samo 2,2 odsto manje domaćih).
Međutim, nakon otvaranja Grčke deluje da će turisti iz Srbije koji su hteli-ne hteli prošle godine letovali u zemlji, moći da otputuju na obale nekadašnjeg južnog suseda.
Šta nas čeka: Kako je prošle godine u grčkom parlamentu, prilikom ratifikacije grčko-srpskog sporazuma o saradnji na polju turizma, rekao grčki ministar turizma Hari Teoharis, broj turista iz Srbije se znatno povećao tokom 2018. i 2019, napominjući da je 2019. Grčka ugostila više od milion turista iz Srbije, koji su potrošili ukupno 356 miliona evra tokom boravka u Grčkoj.
„Malo je reći da je 2020. godina bila katastrofalna za grčki turizam, nakon što su 2018. i 2019. bile u vrhu po prihodima turističke industrije Grčke, a 2019. je zaista u svakom pogledu bila najbolja sezona ikad za turizam u Grčkoj“, kaže za „Vreme“ Nikolaos Adonopulos (Antonopoulos), vlasnik turističke agencije Bros Travel iz Haniotija na Halkidikiju.
„Nerealno je da pravimo paralelu između moguće sezone tokom 2021. u odnosu na 2020. godinu zato što turistički agenti, hotelijeri, apartmandžije, kamperi ne mogu da uporede i ne mogu tačno da kažu koliko bi trebalo da bude bolja sezona od 2020. pošto uopšte nisu radili. Imali su oko četiri odsto prihoda u odnosu na 2019, tako da, faktički, mi i ne računamo da je sezona 2020. uopšte postojala. Međutim, imajući u vidu da je ceo Zapad stavio Grčku ili na zelenu ili na narandžastu listu, što znači da po povratku iz Grčke ljudi ne moraju u karantin, u poslednje dve nedelje imamo veliki rast rezervacija ka Grčkoj iz Britanije, Nemačke, zemalja Beneluksa. Očekujemo jako dobar priliv turista već od sredine juna, kako sa Balkana tako i iz cele Evrope“, kaže Adonopulos.
Prema njegovim rečima, jedino što se razlikuje od prethodnih sezona jeste činjenica da nema muzike u kafićima, ali da se na plažama i u bič-barovima sedi bez maski, kao i da je ukinuta zabrana prelaska iz jedne opštine u drugu, koja je bila na snazi do 14. maja i otvaranja graničnog prelaza Evzoni sa Severnom Makedonijom. Takođe, na graničnim prelazima, uz policiju i carinu, nalaze se i službenici Ministarstva zdravlja koji pregledaju potvrdu o vakcinaciji ili pi-si-ar test. Adonopulos se nada i da će nakon izlaska sledećeg broja Službenog glasnika Grčke (24. maja) uz pi-si-ar biti dozvoljen ulazak u zemlju i sa antigenskim testom, koji je dosta jeftiniji.
Potencijalan, ali veliki problem postoji u odredbi kojom se u Grčku dozvoljava ulaz bez pi-si-ar testova i potvrde o vakcinaciji samo deci do pet godina. Ako ovo pravilo ostane na snazi, to će značiti velike izdatke za porodice sa decom – posle neobjašnjivog prošlogodišnjeg povećanja cene, pi-si-ar testiranje na lični zahtev u Srbiji i dalje košta 9.000 dinara. To je neplaniranih 150 evra troška za porodicu koja, na primer, ima dvoje dece starije od pet a mlađe od 16 godina (od kada je moguća vakcinacija).
Optimistički ton ima i Saša Bićanin iz turističke agencije Fortuni Viatges iz Barselone, koji kaže da je „želja za putovanjem kod ljudi – neverovatna“. Napominje ipak da ova sezona neće biti poput ranijih.
„Ovde su domaći putnici počeli vikendom da odlaze na obalu. Prošle subote i nedelje je objavljeno da su plaže na Kosta Bravi, Kosta Doradi, Kosta del Sol – cela ta zona Alikante, Marbelja, Valensija – bile pune. Došao je ogroman broj, povećale su se rezervacije za 600 odsto. Ali to su uglavnom domaći turisti koji su počeli da idu na plaže, na vikende. Mi smo ranijih sezona u februaru već znali šta ćemo da imamo u junu, julu i avgustu. E sada, tek u junu ćemo znati kako će biti u julu, avgustu i septembru. Taj rok koji je nekada bio širi, sada se sveo na dve-tri nedelje unapred. Tako će i Evropljani da planiraju putovanja, svi će čekati poslednji momenat i krajnji rok“, kaže Bićanin, uz napomenu da cene ne idu naniže, što je iznenadilo turističke radnike u Španiji.
„Ne vidim popuštanje kako bi se privukli gosti. Toga izgleda neće da bude jer hotelijeri koji momentalno rade u Barseloni – a uglavnom je to visoka kategorija, sa 4 i 5 zvezdica – rezonuju da sada putuju ljudi koji imaju novca. Sada ne dolaze oni koji su tokom korone ostali bez posla i plate. A ljudi koji su radili i imaju para, oni putuju i njima nije nikakav problem da plate istu cenu ili veću za uslugu jer želja za putovanjem je neverovatna“, kaže Bićanin.
DOMAĆI PROBLEMI
No, uprkos optimističkim tonovima, turističkim agencijama u Srbiji sreću kvari problem licenci, koji traje još od 1. oktobra prošle godine.
Kako za „Vreme“ objašnjava Rajko Rajković, zakon je turističkim agencijama dao mogućnost da biraju da li će garanciju za putovanje dobiti od banke ili od osiguravajućeg društva. Međutim, pošto je za najveći broj agencija bankarska garancija preskupa, preostala su im samo osiguravajuća društva. Prema Rajkovićevim rečima, ovaj način rada je funkcionisao prvih nekoliko godina da bi problemi nastali znatnim rastom cena u poslednje dve godine, pa su u oktobru prošle godine osiguravajuća društva odbila da daju ponude agencijama. A bez garancije nema ni licence, bez koje agencije ne mogu da rade.
„Od oktobra mesec i po niko nije imao licencu. Posle su osiguravajuća društva počela da daju pojedinačne garancije određenim agencijama, ali ogromnom broju agencija, negde oko 60 odsto, uopšte nisu dali ponudu i do danas je status kvo. Od nešto više od 300 agencija koje su imale licencu kao organizatori putovanja, samo je oko 100 dobilo ponude“, kaže Rajković.
Kako objašnjava, u međuvremenu su Nacionalna asocijacija turističkih agencija YUTA i Privredna komora Srbije organizovali sastanke sa osiguravajućim društvima, što je rezultiralo novim pravilnikom, koji bi, kako kaže Rajković, omogućio da se ovaj problem reši tako što bi garancija bila vezana za broj putnika koji ostvari putovanje, a ne za unapred dogovoreni fiksni iznos.
„Međutim, taj pravilnik već mesec dana stoji u ministarstvu, ništa se ne dešava. I sada je dosta agencija u problemu, jer još nemaju licencu, a imaju fiksni zakup, odnosno zakupljene apartmane. Da bi ispunili zamenske vaučere od prošle godine, agencije moraju da imaju licencu za ovu godinu da bi mogli da pokrenu sezonu. Takođe, ne mogu ni da ostvare fiksni zakup jer, osim zamenskih vaučera koje mogu da realizuju na osnovu stare licence, ne mogu da prodaju ostatak kapaciteta jer nemaju licencu“, kaže Rajković, uz ocenu da se očekuje rešenje ovog problema, pošto bi, ukoliko agencije propadnu, na kraju troškovi nerealizovanih zamenskih putovanja pali na osiguravajuća društva.
„To nikom ne ide u prilog i mislim da će osiguravajuća društva dati ove godine korektne ponude, da ljudi dođu do vazduha i odrade sezonu, a onda da se s jeseni sedne i naprave nove ponude kada agencije već stanu na noge. Pojavilo se svetlo na kraju tunela, počelo je nešto da se dešava, ali sve je to još uvek sa mnogo upitnika i sa mnogo izazova. Ako ne bude previše negativnih iznenađenja, sezona bi još mogla ispasti sasvim korektno“, zaključuje Rajković.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
