foto: mrkus altmann / aksaviation
Entuzijastični prvi potpredsednik Vučić očigledno veruje partnerima iz Emirata toliko da na televiziji sa nacionalnom frekvencijom izjavi kako će "Er Srbija uzeti poslove mnogim svetskim avio-kompanijama, pa i nemačkim, i biće najjača kompanija u regionu"
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, čovek koji se u celom poslu pronalaženja strateškog partnera za srpsku nacionalnu avio-kompaniju očigledno veoma zalagao i još više pitao, najavio je početkom meseca prvi let Er Srbije (Air Serbia) za 26. oktobar, na liniji Beograd – Abu Dabi, što je kasnije potvrdio i avio-prevoznik koji se za sada oglašava pod prelaznim nazivom Air Serbia (trenutno Jat Airways), uz pojašnjenje da će se nova, odnosno „rebrendirana“ avio-kompanija predstaviti domaćoj i svetskoj javnosti dan ranije, kako je bilo i planirano kada je 1. avgusta potpisan sporazum o strateškom partnerstvu emiratske avio-kompanije Etihad (Etihad Airways) i Vlade Srbije. Podsetimo, Etihad treba da postane manjinski vlasnik (49 odsto akcija) srpskog nacionalnog avio-prevoznika, uz menadžerski ugovor na pet godina.
Tranzicija Jat ervejza u Er Srbiju traje čini se duže nego što je vladalo prvobitno uverenje o brzopoteznom pravljenju uspešne avio-kompanije: na glamuroznom eventu 1. avgusta, kada je Aleksandar Vučić izrazio uverenje da će srpski nacionalni avio-prevoznik poslovati sa profitom već za dve godine, direktor Etihada Hogan mu je dodao ceduljicu na kojoj je pisalo da je potrebno „godinu dana“. Proces transformacije Jat ervejza u Er Srbiju odvija se bez preteranog uznemiravanja javnosti objašnjenjima šta i kako, osim da su novi vlasnik (iz Emirata) i stari (Vlada Srbije) rešeni da u Srbiju donesu ono što je nazvano „novi proizvod“ koji će biti svetski. A naš, naravno.
Prvog oktobra, koji je bio očekivan kao datum kada će Etihad preuzeti upravljanje Jat ervejzom odnosno Er Srbijom nije se desilo ništa epohalno. Portparol Er Srbije izjavio je da je „proces određivanja prave strukture i obima kompanije Er Srbija u toku“ i da će biti završen do kraja oktobra. U međuvremenu je Vlada Srbije preporučila, a Skupština Jat Ervejza donela odluku da razreši dužnosti v.d. direktora Velibora Vukašinovića i za novog prvog čoveka avio-kompanije imenuje Daneta Kondića.
AVIONI: Kako je ranije najavljeno, za Er Srbiju će biti iznajmljeno ukupno 10 aviona „erbas“, po svemu sudeći osam manjih A319 i dva nešto veća A320, a početkom oktobra rečeno je „prvih pet do kraja godine“, što je u skladu sa ranijim procenama da će određeni broj „boinga 737“ ostati u saobraćaju najmanje do početka letnje sezone.
U nedostatku zvaničnih informacija, nije sasvim jasno da li prve avione, za koje se bivši ministar Milutin Mrkonjić pohvalio da je „izdvojen depozit od 750.000 dolara“ iznajmljuju direktno Er Srbija ili Etihad pa ih daje u podzakup srpskoj kompaniji: za bar dva aviona se navode registarske oznake Emirata (A6-SAA i SAB). Bilo kako bilo, prva dva vazduhoplova su nabavljena iz skladišta pod vedrim nebom (open air storage) u Arizoni (SAD) i ranije su leteli za meksičku niskotarifnu avio-kompaniju Volaris. Jedan od njih je proizveden 1999. i leteo je do 2006. godine kada je uskladišten, a drugi je godinu dana mlađi. Inače, zbog povoljnih atmosferskih uslova (malo padavina, niska vlažnost) u pustinjskim predelima, Arizona je poznata po skladištenju na duži period kako putničkih tako i vojnih letelica. Druga dva aviona su nešto novija, jedan (MSN 2621) proizveden je krajem 2005. i leteo je za indijski Kingfišer do ove godine kada je „parkiran“ u Dablinu, dok će četvrti (MSN 2277) prema informacijama objavljenim na često dobro informisanom exyuaviation.blogspot.com biti letelica u vlasništvu CIT lizinga (CIT Leasing Corporation) koja je prošle godine letela za potrebe albanskog Bel era, a pre toga za engleski Indipendens er i jermensku Armaviju. Peti je takođe CIT-ov avion, kao i prva dva iz Volarisa (MSN 3252), proizveden u drugoj polovini 2007. Svi avioni imaju IAE V2500 motore („erbasi“ A319 se isporučuju ili sa IAE ili sa CFM motorima, po izboru), kao i Etihadovi. Vazduhoplovni entuzijasti snimili su prvi avion sa srpskom (YU-) registarskom oznakom i zastavom kako poleće iz Dablina 8. oktobra za Diseldorf gde mu, kao i ostalim avionima Er Srbije, sledi ugradnja novih, u odnosu na „gusto pakovanje“ kod prethodnih vlasnika, prilično komotnijih sedišta (120 u ekonomskoj i 8 u poslovnoj klasi) i kompletno preuređenje enterijera na koji su u Er Srbiji posebno ponosni.
AMBICIJE: Entuzijastični prvi potpredsednik Vučić očigledno veruje partnerima iz Emirata toliko da na televiziji sa nacionalnom frekvencijom izjavi kako će „Er Srbija uzeti poslove mnogim svetskim avio-kompanijama, pa i nemačkim, i biće najjača kompanija u regionu“. U očekivanju zvanične promocije, moglo se saznati da je za očekivati da usluga i putnička kabina budu u dobroj meri usklađene sa Etihadovim, za koje važi da su među najboljim i najkomfornijim na tržištu putničkog avio-saobraćaja; Etihadovi ljudi u Beogradu usklađuju menije za obroke u avionima, drže obuku u servisu/usluzi, velikim Etihadovim „erbasom A330“ su, kako „Vreme“ saznaje, u prošli ponedeljak dopremljene iz Abu Dabija između ostalog i nove uniforme za posade. Istim A330 u Dubai je otputovala druga grupa stjuarda i stjuardesa Er Srbije na obuku u Etihadovoj akademiji; prva grupa od tri stjuarda i sedam stjuardesa je početkom oktobra završila petonedeljnu obuku za opsluživanje putnika i aviona tipa „erbas 319“ pri čemu je „teorijska i praktična nastava obuhvatala obuku iz opšte bezbednosti, hendlovanja opasnih tereta, učinka ljudskog faktora u vazduhoplovstvu, rangiranja svih vrsta vazduhoplova, pružanja usluga u ekonomskoj i premijum klasi, uz osvrt na stil i imidž i poseban modul za unapređenje liderskih veština“, navode iz avio-kompanije. Er Srbija je imala nekoliko kastinga za novo kabinsko osoblje, od kojih je prvi bio blago rečeno začuđujuće iznenadan; dan pre nego što se trebalo lično pojaviti u beogradskom hotelu Metropol i ostaviti svoju biografiju, poziv je objavljen na društvenim mrežama. Posle je usledilo i još nekoliko kastinga, objavljivani su oglasi i za pilote i kopilote, kao i za instruktore na „erbasu“ i ATR (za „predloženu dinamičnu kompaniju u Srbiji“), avio-mehaničare, kuvare…
Za razliku od novoprimljenih koji će biti obučavani po meri nove kompanije od početka, sadašnji zaposleni u Jatu koji postaje Er Srbija, ukoliko žele da ostanu (više od 300 se odlučilo za socijalni program čiji je prvi krug okončan i po kome im za napuštanje posla sledi otpremnina od oko 300 evra po godini staža), moraće da prođu svojevrsnu proveru, odnosno evaluaciju sposobnosti, što je uostalom i najavljeno prilikom predstavljanja strateškog partnerstva u avgustu, upakovano u frazu „odlučne mere“. Upravo to ocenjivanje, formalizovano u „pravilniku o proveri i ocenjivanju stručnih znanja, sposobnosti i veština zaposlenih“ koje je doneo, u 13 tačaka, odbor direktora 2. oktobra i izmene u sadašnjem Pravilniku o radu izazvali su, blago rečeno, što zabrinutost što nedoumice dela zaposlenih u Jat ervejzu i prilično obimnu prepisku predstavnika sindikata, rukovodstva kompanije odnosno odbora direktora i predstavnika Vlade Srbije. I sam Sporazum o strateškom partnerstvu (bio) je predmet raznih prepisivanja, uključujući i pisma povereniku za informacije Rodoljubu Šabiću, ali taj sporazum nije do sada objavljen. Portal aviokarta.net preneo je da im je savetnica za medije prvog potpredsednika Vlade Srbije usmeno potvrdila“da su određeni delovi sporazuma sa Etihadom zaštićeni klauzulom o poverljivosti na zahtev stranog partnera i da zbog toga ovaj sporazum ne može u javnost“.
Dok se prvi srpski „erbasi“ prefarbavaju i ugrađuje im se enterijer, posade se školuju kako da budu ljubazne na Etihadov način, menadžeri reorganizuju kompaniju da bi mogla da podrži proizvod sa naglašenim atributom izvrsnosti i usput se usaglašavaju – ili bore, kako se uzme – sa lokalnim što zakonima i propisima, što navikama. Er Srbija (još pod imenom Jat Airways) nudi karte po promotivnim cenama, uključujući i one za pet novih ili bar „obnovljenih“ destinacija na koje počinje da leti u poslednjem kvartalu ove godine: Abu Dabi (od 26. oktobra), Banjaluku, Prag (od 1. decembra), Bukurešt i Ljubljanu (od 10. decembra), po prilično povoljnim cenama – Banjaluka od 79 evra, Abu Dabi od 393 – za one koji su još u septembru bili uvereni u srpsko-arapske vazdušne priče i tada kupili karte.
Beogradski mediji u utorak su objavili da ministar privrede Saša Radulović „nije želeo da potpiše garancije za dolazak kompanije Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jer je smatrao da pojedini ljudi iz tima koji je zajedno sa Aleksandrom Vučićem ugovarao ovaj posao, nisu celokupnu proceduru sproveli po zakonu“. Prema nezvaničnim informacijama, ugovor je zato bio pod znakom pitanja, nakon čega je prvi potpredsednik Vlade navodno zatražio od Radulovića da kovertira ostavku ukoliko je to tačno.
Direktorat za saobraćaj Evropske komisije uputio je 2. avgusta dopis Milanu Živanoviću, v.d. direktora nacionalnog Direktorata vazdušnog saobraćaja u kom traži potvrdu „informacija iz medija koje su im privukle pažnju“ o partnerstvu Jat ervejza i Etihada i, iako potvrđuje da je preuzimanje 49 odsto srpske avio-kompanije od Etihada u skladu sa evropskom zakonskom regulativom odnosno ECAA sporazumom, smatra da je „situacija u kojoj je efektivna kontrola u rukama države koja nije članica ECAA u suprotnosti sa ovim sporazumom“. Pre dve godine, očekujući privatizaciju srpske avio-kompanije, Evropska komisija dala je preporuke po kojima osim što je potrebno da Jat ervejz ostane u većinskom vlasništvu kompanije iz neke države potpisnice ECAA, isti slučaj treba da bude i sa „efektivnim upravljanjem“ avio-kompanijom. Potpisnice ECAA sporazuma, nazivanog i „otvoreno nebo“, o liberalizaciji vazdušnog saobraćaja su skoro sve države EU, sama EU kao zajednica, Norveška, Island, Hrvatska, Slovenija, BiH, Albanija, Kosovo (UNMIK), Crna Gora i Srbija, koja je sporazum potpisala 2006.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
