Nacionalne oznake, uzbekistanska posada i avioni, puno nade u razvoj interregionalnog saobraćaja
Vest da je obnovljena direktna avionska linija Beograd–Njujork–Beograd obradovala je ne samo poslovne ljude već i turiste, avanturiste, srpsku dijasporu i ostale nebeske letače. Posle jedanaest godina pauze nacionalna avio-kompanija JAT Airways ponovo leti za Njujork, a prvi putnici na ovoj liniji sleteće 14. septembra na njujorški aerodrom „Kenedi“. U saradnji sa Uzbekistan Airwaysom, avioni tipa „boing 767 – 200“ poletaće iz Beograda za Njujork dva puta nedeljno, četvrtkom i nedeljom, leteće u proseku osam i po sati u jednom smeru, u sigurnim rukama uzbekistanske posade. Cene avionskih karata na liniji Beograd–Njujork–Beograd našeg nacionalnog prevoznika konkurišu cenovnicima drugih stranih kompanija – od 450 US$ u ekonomskoj klasi (povratna karta na dva meseca) do 1090 US$ za povratnu kartu u prvoj klasi. Do spiska putnika koji će za neki dan sesti u ovaj avion „Vreme“, nažalost, nije došlo, mada je izvesno da će svaki biznismen ovdašnji koji iole drži do patriotizma leteti isključivo JAT Airwaysom, barem u početku. A možemo da pretpostavimo koja će u budućnosti biti Divčeva omiljena avio-kompanija…
Politički gledano, ovaj let je veoma značajan za JAT Airways i našu zemlju – posle dugogodišnje pauze izazvane ratovima i sankcijama, avioni sa našim nacionalnim bojama ponovo preleću Atlantik. Simbolički posmatrano, „širenje krila“ prema SAD, kako stvari sada stoje u međunarodnim odnosima snaga, neophodan je državno-saobraćajni potez. Ako, pak, zavirimo iz finansijskog ugla, stvari izgledaju drugačije što se tiče samog avio-prevoznika. „Dugolinijski saobraćaj sam po sebi nikad nije isplativ“, komentariše za „Vreme“ Predrag Vujović, generalni direktor JAT Airwaysa. „Dugolinijski saobraćaj je agregat ukupnog kretanja. Kad ne bismo imali političko popuštanje u ovom regionu, ni ova linija Beograd–Njujork sa dve frekvencije nedeljno ne bi bila isplativa. Ovaj let je rezultat pozitivnih vibracija u ovom regionu. Kombinacija dugolinijskog i regionalnog saobraćaja je ključna stvar“. Najavljeni su i novi regionalni letovi: za Sarajevo 25. septembra ove godine, za Ohrid krajem oktobra, a sledeće godine planira se uvođenje leta za Sofiju. Generalni direktor JAT Airwaysa ukazuje na poboljšanje političkih prilika u regionu navodeći da su pitanja viza i lične bezbednosti, kao i odsustvo negativnog nacionalističkog naboja najbitnije stvari za interregionalnu avio-komunikaciju: „Ne postavljamo političke granice, posmatramo razvoj tih aerodroma i njihove mreže u odnosu na Beograd, ali ne želimo sve da vežemo za Beograd. Naprotiv, smatramo da možemo i da pomognemo razvoj njihovih nacionalnih kompanija, jer je prošlo vreme zatvorenih kompanijskih politika.“
Optimističku sliku interregionalnog saobraćaja Vujović objašnjava činjenicom da su velike kompanije imale enormne gubitke, i u tome vidi šansu za manje kompanije poput JAT Airwaysa. Na pitanje kakve je mere bezbednosti „JAT Airways“ preduzeo s obzirom na međunarodni terorizam i okolnosti da se za Njujork leti u tesnom vremenskom razmaku od tužne godišnjice napada na STC, prvi čovek JAT-a utešno odgovara: „Opasnost od terorističkih napada ima svoju realnu težinu, i ona je u sferi bezbednosti koju je svaka kompanija dužna da sprovodi. Ne postavlja se pitanje da li smo danas manje ili više bezbedni. To je permanentna stvar, kao neka kijavica – ako izađete na hladan beton dobićete je. Naša država i JAT Airways sprovode mere koje su predviđene zakonom, i to mnogo više od minimuma. Prošli smo fazu ugroženih kretanja preko teritorije Srbije, koja bi uskoro trebalo da bude azil bezbednosti, uz striktno poštovanje svih mera bezbednosti. Što se američke strane tiče, oni imaju uvežbanu proceduru, njihovi instruktori su bili ovde, davali kurseve službenicima JAT Airwaysa i našoj policiji. Po njihovoj oceni, stepen bezbednosti kod nas je na visokom nivou.“
Ako se uskoro potpiše međudržavni sporazum Srbije i Crne Gore sa Hrvatskom, sledećeg leta fanovi Dubrovnika moći će opet, kao nekad, da „skoknu na kafu“ u taj grad. Što, recimo, neće moći fanovi Svetog Stefana: prema rečima direktora Vujovića, u JAT Airwaysu se ozbiljno razmišlja o ukidanju letova za Crnu Goru zbog (ne)isplativosti, ali i neizmirenih obaveza crnogorskog partnera i nepoštovanja postignutih sporazuma.
Avioni tipa „boing 707“ za duge linije Jugoslovenskog aerotransporta prvi put su leteli 1970. godine. Te godine organizavani su čarter letovi za Severnu Ameriku, Australiju i Kanadu, a kada se ispostavilo da velik broj iseljenika živi na teritoriji SAD, nekoliko godina kasnije uspostavljene su redovne linije za Njujork, Los Anđeles, Čikago, Klivlend, Detroit. Tokom 1978/79. JAT je uveo u saobraćaj tri širokotrupna aviona DC-10 sa 282 sedišta i nosivošću od 40 tona, a deceniju kasnije JAT je svakog dana leteo za Njujork, Detroit i Klivlend, četiri puta nedeljno za Čikago i dva puta nedeljno za Los Anđeles. Poslednji let JAT je obavio 19. maja 1992. godine. Do 1990. godine JAT je povezivao Jugoslaviju sa 61 destinacijom na pet kontinenata. Na letu Beograd–Sidnej 13. 02. 1978. godine rođen je Jatko na visini od 11.000 metara. Dve nedelje po delimičnom suspendovanju sankcija prema Jugoslaviji, JAT je poleteo za Moskvu 6. oktobra 1994. godine. Jednog drugog oktobra, JAT-ovim avionom na „put mira“ krenuo je za Dejton bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević u pratnji Jovice Stanišića.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
