Niko ne može da pobedi sam

Srbija je u fazi političkog “mrcvarenja” – protesti na ulici su zamrli ali nisu nestali, vlast steže gde god može i odlaže izbore dokle god može. U toj fazi se opoziciona čaršija vratila zađevicama.

To Vučić baš i hoće, kaže za “Vreme” šef poslaničke grupe Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović. Tokom razgovora, ostavlja prostor da ipak dođe do saradnje sa studentskim pokretom, možda i jedinstvene liste, iako su studenti to isključili.

Do poslednje runde prepucavanja došlo je kad su studenti tražili da opozicija izdejstvuje vanrednu sednicu o gušenju Univerziteta u Severnoj Mitrovici. Ekološki ustanak je sastavio predlog, ali on nije dobio potpise trećine poslanika. Nisu ga podržali ni poslanici ZLF jer, kažu, to formalno i nije predlog i ne može da prođe.

“To nisu tehnički nedostaci, već je predlog amaterski i neozbiljan. Kolegama smo detaljno naveli šta treba ispraviti pa da podržimo predlog. Ali nije bilo ispravki. Ne znam šta je gore – nepismen predlog ili to što su neke kolege to potpisale”, kaže Lazović.

“VREME”: Hoćete da kažete da su mnogi opozicioni poslanici politički nepismeni?

RADOMIR LAZOVIĆ: Hoću da kažem da niko nije pročitao predlog pre potpisivanja jer bi video isto što i mi. Ovo je sramota.

Neko bi mogao da pita – zar vi tamo u Skupštini ne možete da se dogovorite?

Lepo pitanje. Upravo smo to napisali u odgovoru kolegama – tu smo ako treba pomoć. Išao sam lično do kancelarija kolega, nudio pomoć. I sledeće što čujem dolazi javno – da mi nećemo da potpišemo jer smo protiv same ideje. A nismo. Ne bih javno ni iznosio ove detalje da nismo tako optuženi.

Ima li tu kod vas malo stava – nećemo da nas studenti gone da radimo zbrda–zdola?

Pitanje načelno ima smisla, ali ne u ovom slučaju – ovde bi predlog bio odbijen, SNS bi nas s pravom ismevala, a sve je moglo da se sredi razmenom tri mejla. Nije prvi put da neko ima slabiji predlog, pa da se poboljša a da javnost i ne zna – to su interne stvari. To inače radimo jako dobro. Sad iznenađuje što neki trče da kao podrže studente i sednicu o Kosovu, a predstavljaju da mi kao to ne podržavamo. Da nije bilo te bahatosti, imali bismo i predlog i sednicu.

Gospodine Lazoviću, imate li bilo kakvu komunikaciju sa studentskim pokretom?

Zvanično ne, ali imamo sa ljudima koji su u pokretu ili su mu bliski. Znamo se sa ulice.

Jeste li probali da imate i “zvaničnu” komunikaciju?

Iskreno, ne znam kako se ona započinje u ovom slučaju.

Zašto?

Ne bih se bavio time koji broj telefon treba da se pozove ili na koju adresu da se zvanično piše mejl. Naš stav je da treba barem koordinisati delovanje. Mi smo na protestima od početka, od akcije sa krvavim rukama na vratima Vlade Srbije, koju je ZLF sproveo prvog dana posle pada nadstrešnice. Sada se traži nešto više jer je režim spreman na sve. Moramo da sarađujemo.

Da li je prekasno?

Nikad nije prekasno, iako je situacija lošija nego pre. Govorili smo od juna prošle godine da treba da se priča jer smo se plašili da će Vučić pobeći od izbora – tako je i bilo. Za sada je uspeo da se izmigolji, zadrži poluge moći, pojača stisak oko društva postavljanjem lojalista u policiju i pravosuđe, “Mrdićevim zakonima”, napadima na institucije i represijom. Sada radi još dve stvari – čuva svoju bazu glasača i izaziva podele u antirežimskom taboru.

Možda mu i nije teško jer opozicija ima istorijat podela.

Demokratski život u svakoj zemlji podrazumeva različita delovanja. Optužbe zbog toga ne idu nikome u korist. Imali smo i podele i dogovore, zajedničke nastupe i uspehe. Možda bi valjalo da napravimo pauzu u isticanjima šta ne valja kod drugoga i da se usredsredimo na dogovor. Da guramo jedni druge napred. To ne mora da znači jednu listu, niti borbu za mandate, nego zajedničko delovanje.

Vi ste se pojavili na sceni 2014. godine, tokom protesta zbog rušenja u Savamali, imali ste tada dužu kosu i bradu. Pravili ste svoju političku priču. Zašto ne prihvatite da studentski pokret pravi svoju listu i ne želi saradnju sa partijama?

Pobeda nad kriminalnim režimom ne tiče se samo jednog aktera, ko god on bio, nego celog antirežimskog fronta i svih građana Srbije, a najveći akter ima i najveću odgovornost. Mi podržavamo političku artikulaciju studentskog pokreta – njihovo je pravo da biraju pravac. Taj pravac ide desnije nego što bismo voleli, no to je njihov izbor. Ali smatramo da sami ne mogu da pobede, kao što ne možemo ni mi, niti neko treći. Zato pozivamo na koordinaciju, a ne da bi im se mešali.

Logika studenata počiva na uverenju da je politika prokazana, da, eto, ni opozicija ne može da se dogovori, da jedni u druge sumnjate ko je “Vučićev igrač”… Šta suprotstavljate toj logici?

Ideju da je za pobedu neophodno da se udružimo jer je Vučić uzurpator i krade izbore. Ako se u tome slažemo, onda je logično zajedničko delovanje, da budemo što jači. Ako je nekome čistota važnija od rušenja režima, svaka čast. I nama je tako bilo kad smo stupili u politiku, pa ipak danas funkcionišemo sa svima, zbog višeg cilja. Sada bi najefikasnije bilo da postoji jedna lista antirežimskih snaga. Ako ne dođe do nje, da onda više lista deluje kao tim.

Je li tačno da je pet stranaka koje zovemo “proevropskom opozicijom” već rešilo da ima svoju listu, kad god bili izbori?

Nije tačno da smo rešili, ali je tačno da sarađujemo. Taj blok je ostvario značajne uspehe u izbijanju podrške Evropske unije režimu. Koordinisanom akcijom, preko članstva u evropskim političkim porodicama, uticali smo na Evropski parlament i Komisiju da promene politiku. To nije dovoljno za pobedu, ali je veliki doprinos – zato radimo i dalje. U narednih mesec dana posetićemo Brisel, Berlin, Stokholm, Holandiju, Francusku.

Vraćam Vas na pitanje – pošto studenti neće jedinstvenu listu, pretpostavljam da će proevropska opozicija imati svoju. Ili ćete biti posmatrači?

Ne želim da govorim o tome da bih ostavio mogućnost za to što Vi kažete da se neće desiti. Mi ćemo zastupati proevropsku ideju, da li zajedno sa svima ili sa onima koji dele stav da imamo generacijsku šansu da nakon smene vlasti Srbija postane članica EU do 2032. godine.

Ali pogledajmo u kakvoj atmosferi se dešavaju aktuelni lokalni izbori. Režim vrši sve moguće nedozvoljene radnje, ali ima nešto i do rasula u našim redovima.

Mislite na niz tehničkih grešaka u podnošenju izbornih lista?

Tačno, konfuzija je u pitanju. To pokazuje koliko je neophodna bolja saradnja. Priznajem lokalni kontekst i autonomiju, ali ne ide da u svakom mestu izlazimo na različite načine, bez ozbiljnijeg dogovora i sinergije.

Kad se računaju lokalne sredine i svi ciklusi izbora, imali ste stotine prilika da pobedite negde… Na kraju je samo doktor Dragan Milić pobedio u jednoj niškoj opštini.

To je uprošćavanje i to opasno. Nije doktor Milić sam pobedio, nego i ZLF i svi drugi, mi smo u opštini Medijana deo vlasti.

U toj jednoj gradskoj opštini. To Vam priznajem.

Nemate šta Vi da priznajete ili ne. Naša partija je tada dala doprinos, kao i druge. I sada i možemo i moramo da doprinesemo. Pristajem da pričamo i o odgovornosti – naposletku građani odlučuju koga smatraju odgovornim. Ali od retoričkih bravura važniji su udruživanje i pobeda. Ili da nadalje tražimo dlaku u jajetu?

Znate, ovde su najpre sve opozicione stranke izjednačene, a onda je sve što je iko ikad loše uradio pripisano svima. Slušam kako smo mi iz ZLF ili iz Pokreta slobodnih građana krivi što smo bili u “prethodnoj vlasti”, iako nismo, ili da smo “žuti tajkuni”, što isto nismo.

Sa podelama treba stati, ujediniti snage i pobediti. Studenti, partije, građani, civilno društvo, stručnjaci… Svi su nam potrebni jer je Vučić spreman na doslovno sve. On hoće jaz među antirežimskim snagama. Prvi korak je uspešna izolacija studenata od partija. Imamo plejadu javnih ličnosti propalih političkih karijera koje napadaju opoziciju i tako grade “legitimitet” da se približe studentskom pokretu.

Na koga mislite?

Neću da imenima hranim Vučićevu mašineriju izazivanja sukoba. Bez obzira na to da li će doći do saradnje, podrška studentskom pokretu je važna jer oni će odigrati najveću ulogu u smeni režima. A opet sam siguran da moramo svi da doprinesemo ako tu pobedu hoćemo.

Studentska lista, šarena, mogla bi biti začetak nove političke scene. Vi duže od deceniju radite, pokušavate… Da li se bojite političke marginalizacije?

Cilj je smena vlasti koja čini štetu državi. Marginalizacije se ne bojimo, jer su velikom broju ljudi bliske ideje ZLF. Politički rad nije čitanje istraživanja i pričanje onoga što je popularno, nego okupljanje ljudi i borba za ideje oko kojih smo osnovani. Uostalom, studentski pokret je probudio veliki broj do juče pasivnih ljudi koji se sada angažuju i to može biti samo dobro.

Gospodine Lazoviću, nikad nismo bili dalje od fer izbora, ali idejom bojkota se niko ne igra. Je li to dobra vest?

Jeste. Da nije bilo bojkota poslednje runde lokalnih izbora, imali bismo vlast u pet opština, možda i celom Beogradu. Danas bi naša borba bila lakša. Ali to je iza nas. Sada je važno da tražimo tačke koje nas ujedinjuju, a da sa strane ostavimo one koje nas razjedinjuju. Da ne olakšavamo Vučiću, koji svakog dana seje novu laž kako bi antirežimski front imao pukotine.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!