Knjiga je javno dobro, ali ne u Srbiji

Prošlo je pet meseci od prošlogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga koji je bojkotovalo 16 izdavača zato što Beogradski sajam, organizator ove manifestacije, nije pristao da pomeri termin održavanja kako se ne bi poklopio sa godišnjicom novosadske tragedije, a nije pristao ni na smanjenje cene izlagačkog prostora. Reklo bi se da je 16 odsutnih u odnosu na prisutne, Beogradski sajam tvrdi da ih je bilo 400, malo bitno po Sajam knjiga. Međutim, ovde se ne radi o brojkama nego o nedvosmislenom držanju vlasti prema izdavaštvu svoje države i posledicama tog držanja: odnosu među udruženjima izdavača, njihovoj produkcionoj moći, bibliotečkim fondovima, a pre svega prema dostupnosti znanja.

Moglo bi se reći da je definisanje odnosa države prema izdavačima počelo 15. septembra 2024. godine na Vukovom saboru u Tršiću, kad je ministar kulture Nikola Selaković objavio da će ubuduće za javne biblioteke biti otkupljivane samo one knjige koje su štampane ćirilicom. Kad je krajem februara 2025. konkurs za otkup objavljen, videlo se da ćirilica nije jedini nepovoljni uslov po izdavače: smanjen je budžet za otkup, a budžetom za jednu godinu otkupila bi se dvogodišnja izdavačka produkcija. Treba reći da je na taj način umanjen budžet već bio sveden na gotovo polovinu odlukom Vlade Srbije da iz odobrenog budžeta deo novca opredeli za državnu rezervu. To znači da ako je do sada država godišnje odvajala za otkup knjiga oko 110 miliona dinara, sada je ta suma prepolovljena i podeljena na dve godine. Takav konkurs bojkotovalo je pedesetak izdavača. Oni koji su na njemu učestvovali, rešenje konkursa o otkupu dobili su tek sredinom oktobra, pred Sajam, kad je izdavačka godina već završena.

Finansijske pomoći nije bilo ni iz Skupštine grada zato što su, i to nakon dve godine pauze, konkursi za sufinansiranje projekata u kulturi prvo raspisani, pa zatim povučeni.

Pred prošlogodišnji Sajam izdavači sva tri udruženja pokušali su da se dogovore o jedinstvenom stavu prema toj manifestaciji, ali nisu uspeli. Oni iz Udruženja profesionalnih izdavača Srbije u kome su takozvani srednji izdavači okupljeni oko kuće “Clio”, odlučili su se na bojkot, dok su oni iz Udruženja izdavača i knjižara gde ih je najviše, a predvodi ih “Laguna”, kao i Udruženje nezavisnih izdavača, odlučili da učestvuju na Sajmu bez obzira na nepovoljne uslove. Ova činjenica napravila je veliku podelu među izdavačima.

I na kraju (zasad), ovog marta Skupština grada Beograda je odlučila da u Odbor Sajma knjiga ne izabere ni jednog predstavnika izdavača. Podsetimo, izdavači su bili obavezni deo Odbora Sajma knjiga sve do dolaska SNS na vlast kad je ta praksa prekinuta, pa je opet nastavljena od 2019. godine. U prethodnom sazivu to su bili Vladislav Bajac i Žarko Čigoja. Najveće izdavačko udruženje, Udruženje izdavača i knjižara Srbije, reagovalo je javnim pismom. Podsećajući da su članovi tog Udruženja učestvovali na poslednjem Sajmu i time mu dali legitimitet, najavili su da će ako Skupština grada ne preispita svoju odluku o Odboru bez izdavača, pozvati članove izdavačke zajednice da razmotre svoje prisustvo na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga.

“Laguna” nije među našim sagovornicima u ovom tekstu o aktuelnoj poziciji izdavača u Srbiji, njen osnivač i vlasnik Dejan Papić je uz izvinjenje objasnio da je pretrpan poslom. Isto je odgovorio i nedelju dana kasnije. “Vulkan”, drugi veliki izdavač čije smo mišljenje želeli da čujemo, ignorisao je oba naša upita. Razgovarali smo sa Jasnom Novakov Sibinović, direktorkom “Geopoetike”, Gojkom Božovićem, glavnim urednikom i direktorom “Arhipelaga”, Dejanom Begovićem, izvršnim direktorom “Kreativnog centra”, Aleksandrom Šurbatovićem, osnivačem i glavnim urednikom “Blum izdavaštva” i Zoranom

...

em, direktorom i glavnim urednikom kuće “Clio”.

O (NE) UČESTVOVANJU NA SAJMU KNJIGA

Niko od njih nije se pokajao što nije, odnosno jeste učestvovao na prošlogodišnjem Sajmu knjiga. Jasna Novakov Sibinović podseća da su se “nakon procene situacije, koja je uključivala očekivano smanjenu posetu zbog svih dešavanja u zemlji, visoku cenu zakupa i datum 1. novembar” sva udruženja dogovorila da će bojkotovati Sajam ako se ne promeni termin i smanji cena zakupa. “Geopoetika je taj dogovor ispoštovala i ostala dosledna svojoj odluci. Sudeći po podršci koju smo dobili, deluje da i naši čitaoci smatraju da smo doneli ispravnu odluku. A od onog što smo izgubili možda je najznačajniji osećaj zajedništva u esnafu, u koji smo poverovali u trenutku kada su uslovi zajednički postavljeni”.

Gojko Božović ističe da bi “ponovo doneo istu odluku u istim okolnostima. Nisu bili prihvatljivi uslovi. Nismo imali dobitke, niti smo na njih računali. Osim što je dobitak to što smo doneli odluku po svojim najboljim saznanjima i uverenjima. Lično, osećao bih se loše da sam doneo drugačiju odluku. Cena te odluke nije mala, ali je uvek veća cena pristajanja na pogrešne odluke. Pokazalo se da odluku o neučešću na Sajmu nisu doneli samo neki izdavači, tu odluku je doneo i veći deo kulturne javnosti”.

O ODBORU SAJMA BEZ IZDAVAČA

U isključivanju izdavača iz Odbora Zoran Hamović vidi poruku da “Sajmu izdavači, očigledno, nisu neophodni” i smatra da se Sajam knjiga “postepeno gasi kako bi se u atraktivan prostor uselio narativ prilagođen silikonskom ukusu ‘Galerije’. U tom kontekstu, sasvim je očekivano da su predstavnici izdavačke zajednice u Odboru odbačeni kao višak”.

...

“Organizovati Sajam knjiga na koji dolaze hiljade ljudi zbog pisaca i izdavača koji objavljuju njihove knjige, a ne uključiti ih u organizaciju sajma, potpuno je neprihvatljivo”, kaže Dejan Begović i podseća da je UIKS, udruženje čiji je član, uputio dopis gradskom Sekretarijatu kulture i upravi Sajma knjiga sa zahtevom da se ova odluka povuče.

Aleksandar Šurbatović ističe da je “ovo jedinstvena situacija u istoriji. Kao da stvarate radnički sindikat bez radnika. Koliko smo prisutni na Sajmu toliko nas ima i u Odboru. I to je pošteno. Nije pošteno prema kolegama koje su učestvovale na Sajmu i koje će i iduće godine učestvovati. Ovo kažem bez trunke ironije i prebacivanja. Ako su već krenuli tim putem, od srca im želim da bar imaju svoje predstavnike u događaju koji ne može biti održan bez njih. Što se mene tiče, ko mi je pre Sajma bio prijatelj, to je ostao i posle Sajma iako ga nije bojkotovao”.

Za Jasnu Novakov Sibinović, Odbor bez izdavača je “ignorisanje činjenice da je Sajam knjiga manifestacija koja postoji zahvaljujući izdavačima – učesnicima koji plaćaju svoje učešće. U tom smislu, Sajam knjiga pripada izdavačima jer ga oni i finansiraju, dok je preduzeće Sajam jedan od mogućih organizacionih okvira ove manifestacije”.

O IZOSTANKU FINANSIJSKE PODRŠKE MINISTARSTVA

...

“Važno je reći da pitanje podrške izdavaštvu nije pitanje komfora izdavača, već pitanje dostupnosti i raznovrsnosti knjige kao javnog dobra”, navodi Jasna Sibinović i napominje da “ukinuti ili značajno smanjiti konkurse za podršku izdavaštvu znači direktno smanjiti prostor za objavljivanje zahtevnijih, prevodnih ili kapitalnih izdanja koja ne mogu da funkcionišu isključivo na tržišnim principima. Zato posledice takvih odluka ne snose samo izdavači, već pre svega čitaoci. Kada se sužava izdavačka produkcija, kada se otežava snabdevanje biblioteka i kada se smanjuje ili ukida državna podrška, onda se sužava kulturni horizont društva”.

Zoran Hamović ukazuje na još jednu posledicu: “Nekada smo smatrali, a i dalje smatramo, da je dobijanje podrške na konkursima Ministarstva kulture čast – zaslužena nagrada i oznaka kvaliteta iza koje stoji država. To nam je bio podsticaj da radimo bolje na autentičan način i u javnom interesu. Danas smo, međutim, stigli do toga da prihvatanje te podrške za mnoge, pa i za nas, znači svojevrsnu kolaboraciju. U takvim okolnostima zdravije je snalaziti se samostalno. Samo, izostajanje ne znači odustajanje!”

U “Blumu” se bez podrške Ministarstva snalaze kako znaju i umeju, kaže Aleksandar Šurbatović. “Nikada nismo ni dobijali neke značajne pare iz tog izvora jer je na tim konkursima oduvek bilo nekih vanizdavačkih elemenata koje je trebalo namiriti. Naravno, tu su uvek i podobni izdavači koje svaka vlast bira i doji po nahođenju”.

O ODNOSU MINISTARSTVA KULTURE PREMA IZDAVAŠTVU

Dejan Begović naglašava da su “izdvajanja za kulturu u budžetu Republike Srbije već godinama nedovoljna, svega 0,6%, i to jasno govori o odnosu države prema kulturi u našoj zemlji. U tom smislu, izdavači nisu nikakav izuzetak”. Ujedno podseća da “u poslednje tri godine Srbija nema svoj nacionalni štand na Frankfurtskom sajmu knjiga. Time je Ministarstvo isključilo srpske izdavače sa svetske izdavačke pozornice što je neprocenjiva šteta. Sredstva za otkup, ionako mala, drastično su smanjena, a selektivne dotacije i isključivi otkup ćiriličnih izdanja dodatno su pogoršali situaciju i jedan broj izdavača doveli u neravnopravan položaj. Sve u svemu, slika je vrlo žalosna, jer su to sve koraci unazad”.

Jasna Novakov Sibinović kaže da je “na sastanku sa izdavačima održanom ubrzo posle stupanja na dužnost, kojem sam lično prisustvovala, ministar kulture najavio da će knjiga biti jedan od prioriteta i da će odmah biti formiran Nacionalni savet za knjigu koji će se baviti rešavanjem svih problema u izdavaštvu. Za sada, međutim, ovakve najave nisu vidljive u rezultatima”.

Odnos Ministarstva kulture prema izdavačima Zoran Hamović ocenjuje kao “neprimeren, nestručan i zlonameran – istovremeno arogantan i propagandan”. Kaže da je “ćirilica zloupotrebljena, iskorišćena kao instrument za političko sukobljavanje i društveni razdor. Aktuelni odnos prema izdavaštvu mogao bi se sažeti ovako: Otkupićemo knjige kada i kome hoćemo, dodeljivaćemo sredstva po sopstvenom nahođenju”.

Gojko Božović smatra da se najveći deo kulture nalazi pod ekonomskim sankcijama države, pa tako i izdavači. Apostrofira činjenicu da “svi aspekti kulture nemaju jednaku šansu na tržištu. Recimo, roman ima uvek veći tržišni prostor nego knjiga pesama ili neka teorijska knjiga. Otuda ne znam ni jednu evropsku zemlju u kojoj ne postoji kulturna politika motivisana upravo time da sačuva raznovrsnost kulturnih potreba i raznovrsnost savremenog stvaralaštva”.

O IZVORU PRIHODA I PRODUKCIJI

“Prodaja knjiga, subsidije od književnih grantova iz inostranstva, posebno EU fondova. Zanimljivo je to što i sama država i njene institucije koriste te iste fondove i to u mnogo većoj meri”, nabraja Aleksandar Šurbatović, dok Jasna Novakov Sibinović dodaje da “treba pomenuti i strane fondacije i kulturne centre drugih zemalja koje puno rade na promociji svojih književnosti u svetu, pa pomažu prevode njihovih autora. Mada se mora konstatovati da su i tu često sredstva mnogo manja nego ranije”.

Prihodi “Kreativnog centra” rezultat su “prodaje naših knjiga i udžbenika, a manji deo dolazi od prodaje prava objavljivanja naših knjiga na stranim jezicima i od sredstava koje dobijemo učešćem na međunarodnim grantovima za podršku prevođenju sa stranih jezika na srpski jezik”, navodi Dejan Begović. Dodaje da su u poslednjih nekoliko godina povećali produkciju i da imaju “planove objavljivanja za više godina unapred”. Cene ove godine nisu povećavali, “ali kako one zavise od kretanja cena na međunarodnom tržištu (transport, papir, štamparske usluge…), nije isključeno da će se to menjati”.

I “Blum” je povećao produkciju – prošle godine su imali 22 nove knjige, a ove godine će ih biti 34. “Cene nisu nijednom povećane, ali je smanjena zarada. Ipak, neću da se žalim. Radimo posao koji zaista volimo, zavrnućemo još više rukave i nekako ćemo i ovo pregrmeti. Zahvalan sam svakom ko me je naterao da budemo otporniji i bolji u ovom poslu”, kaže Šurbatović.

O PRODAJI KNJIGA

“Imajući u vidu da je akademska zajednica naša važna ciljna grupa, a da je prošla godina bila prepuna izazova za njih, to se odrazilo i na nas”, navodi Jasna Sibinović.

U situaciji kakva je danas, “Kreativni centar” uspeva da funkcioniše i zadovoljni su zbog toga, kaže Dejan Begović.

...

“Možemo reći da se knjige kupuju manje nego ranije, ali još je veći problem što opada broj onih koji imaju razvijenu potrebu i koncentraciju za čitanje”, ocenjuje Zoran Hamović.

Gojko Božović kaže da je “produkcija smanjena posle korone, to je bio težak udarac i od njega se prodaja knjiga ni do danas nije sasvim oporavila. Cene novih knjiga smo minimalno povećali posle dramatičnih skokova cena papira i štamparskih usluga pre dve-tri godine. Cene knjiga su tri puta niže nego u Evropskoj uniji. Nalazimo se pred nerazmrsivim čvorom: sa stanovišta naših čitalaca cene knjiga su visoke, sa stanovišta realnih izdavačkih troškova cene knjiga su nepodnošljivo niske. Na strani izdavača su neki nematerijalni resursi: upornost, entuzijazam i višedecenijsko iskustvo s krizama iz koga je proistekao neobičan vitalizam srpskog izdavaštva”.

O BUDUĆNOSTI IZDAVAŠTVA U SRBIJI

Aleksandar Šurbatović kaže da će biti “svetla”, kao i da je “izdavaštvo već duže vreme jedna od najboljih industrijskih grana u ovoj zemlji. Uvek smo pri vrhu na listama zemalja po broju izdatih knjiga po glavi stanovnika, to je bar lako proveriti. Prevodi su sve bolji, izdavački katalozi su sve bogatiji i sve je to oduvek bila zasluga pre svega nas izdavača, prevodilaca, lektora i, naravno, čitalaca, a gotovo nikada države”.

Jasna Novakov Sibinović ukazuje da “na prvi pogled može delovati da je izdavačka scena vrlo živa” u kontekstu velikog broja izdavača i hiperprodukciju. “Međutim, taj kvantitet ne znači nužno i stabilan ili zdrav sistem. Često je reč o prilagođavanju tržištu, u kojem dominiraju komercijalno sigurniji naslovi, dok se prostor za zahtevniju ili dugoročno važnu literaturu sužava. Na sve to, izdavaštvo je dodatno ugroženo kulturnom politikom, odnosno njenim izostankom”.

Prema Zoranu Hamoviću, “budućnost izdavaštva podrazumeva već sada vidljivu polarizaciju”. Smatra da će “komercijalni segment opstati prilagođavajući se dinamičnom tržištu i kratkotrajnim trendovima, dok će se ozbiljno izdavaštvo sve više oslanjati na entuzijazam, posvećenost i alternativne modele postojanja. U takvom kontekstu, sistemska podrška države je ključni mehanizam za očuvanje društveno relevantnih ciljeva izdavaštva. Suštinsko pitanje glasi: hoće li društvo na vreme prepoznati i kvalitativno razvrstati značaj i efekte izdavačke delatnosti?”

Nema mnogo naznaka koje bi upućivale na pozitivan odgovor.