Najezda velikog smrada

Da je onako kako nije, u cik zore 18. maja, već na prvu pojavu dima na obzorju, dežurni urednik gradskog radija pozvao bi Centar za osmatranje, obaveštavanje i uzbunjivanje da se raspita šta se to dimi na istoku, ako ga pomenuti Centar ne bi već obavestio. Već na početku jutarnjeg programa lokalne televizije vest bi bila objavljena, a pratio bi je snimak sa lica mesta i izjava vatrogasnog komandira ili komandanta koji bi (recimo) rekao da ako je i imao nekih dilema kako izgleda pakao – sad ih više nema, da je reč o ogromnom požaru, da će biti potrebno mnogo napora i sreće da se savlada, ali i da nema razloga za paniku, jer je požar po strateškim pravcima zaprečen jakim vatrogasnim snagama, te da nema opasnosti od širenja na obližnja naselja i da će građani o svemu biti blagovremeno obavešteni.

Zbog velikog stuba dima koji se već vidi iz svih krajeva grada, oglasio bi se i gradonačelnik umirujućim saopštenjem da situacija jeste teška, ali da su vatrogasci obučeni da se suoče i sa većim izazovima, da se kvalitet vazduha prati, da se upravo postavljaju dodatne merne stanice i da zasad nije zabeleženo zagađenje vazduha koje prelazi dozvoljene okvire, te da će, čim se stihija savlada, biti otvorena istraga za utvrđivanje eventualne odgovornosti.

Glavni i odgovorni za deponiju rekao bi, recimo, da se slični požari događaju na deponijama širom sveta, da je ovo prvi ozbiljniji požar otkad je deponija puštena u rad ‘77. godine, da otkad je na toj funkciji upozorava osnivača da stalno odlaganje izgradnje infrastrukture za izdvajanje deponijskog gasa može da se vrati jako gadno, ali da taj gorući problem nikako da dođe na dnevni red gradske skupštine, te da ga zbog toga naročito raduje gradonačelnikova najava istrage. U popodnevnom programu gostovao bi neko malo više upućen u sve šta se događa, uveče bi stručnjaci raznih fela objašnjavali razne aspekte ove nesvakidašnje nevolje, našao bi se tu i neki srednje rangirani gradski funkcioner i pokoji opozicionar, sve začinjeno kadrovima sa lica mesta: siluete vatrogasaca na plamenoj pozadini, građevinska mešina koja se probija kroz dim…

Sledećih nekoliko dana pristojna dnevna štampa elaborirala bi ono što se već zna, tabloidi bi dodali malo začina tipa „šokantno“ i „užasavajuće“, nedeljnici bi sve to skupili na jednom mestu. Iznad deponije bi se uzdizao veliki dim kako se i sad uzdiže, smrdelo bi isto koliko i sad smrdi, požar bi trajao koliko će i inače trajati, ali bi građani sve to primili sa mnogo više razumevanja nego što je sad slučaj i sve bi bilo završeno nekoliko meseci kasnije agencijskom vešću da je požar najzad ugašen, koju bi malo ko primetio.

TAČNO SUPROTNO: Međutim, budući da je tačno onako kako jeste, tek negde oko jutarnje kafe vest da se nešto dimi iznad Vinče prostrujala je društvenim mrežama sa sve fotografijama i nagađanjima o poreklu dima – da li kojim slučajem gori deponija, da li Nuklearni institut, kakve sve gadosti taj dim u sebi nosi, a mora da je nešto gadno budući da u redovnim sredstvima informisanja nema ni reči o tome, kao onomad kad je eksplodirala nuklearna elektrana u Černobilju.

Tek iza podneva tog 18. maja na jednom portalu pojavila se kratka, delimično netačna vest koju su po principu kopiraj-i-zalepi preuzele novinske agencije: „Na deponiji u beogradskoj opštini Grocka izbio (je) požar, gust dim se video iz skoro svih delova Beograda. Vatrogasci su od jutros na terenu i rade na lokalizaciji i gašenju požara. Požar je buknuo na deponiji površine dva hektara, a vatra tinja od jutros.“

Već sledećeg dana javnost je obaveštena, takođe delimično netačno, ali na sva zvona, da su vatrogasci posle dvadesetčetvoročasovne bespoštedne borbe sa vatrenom stihijom požar uspeli da lokalizuju, da vatra tinja samo u žarištu, ergo opasnosti nema kao što je nije ni bilo, sve zahvaljujući premudrom gradskom rukovodstvu i Ministarstvu unutrašnjih poslova u čijoj ingerenciji su i vatrogasci-spasioci. Kako je to zaista izgledalo vidi se na snimku Guglovog satelita sticajem okolnosti načinjenog svega dva dana po izbijanju požara: dim se vidi iz jonosfere, sa visine od 70 kilometara.

PAMETNJAKOVIĆI: U toj vesti naročito se istakao v.d. sekretara Beokoma Darko Glavaš apsolutno netačnom konstatacijom da je „doterana zemlja koja je stavljena preko mesta gde je izbio požar, a pretpostavlja se da je incident najverovatnije uzrokovao metan“.

Zašto apsolutno netačna? Prosto, uzrok požara nije metan, kao što uzrok šumskog požara nikako ne može da bude šuma. Naime, mešavina metana i ugljen-dioksida, u teoriji i praksi poznatog kao deponijski gas, prirodna je posledica deponovanja smeća na način na koji se to već više od veka radi, tamo gde se još tako radi. Takođe, nije zemlja za prekrivanje/gušenje požarišta dovezena, nego se dovozi i dovoziće se, rasprostiraće se i utabavati još dugo, dugo: dubinski požar je žilava zverka.

Tek 23. dana od izbijanja požara, direktor beogradske Gradske čistoće Miroslav Bogdanović blagoizvoleo je da kaže: „Prekrivamo celu deponiju, naročito onaj deo koji je bio izložen vatri i žaru. Jedini način da se požar ugasi, jeste da se uguši. Nanosimo slojeve zemlje. Mehanizacija je na terenu. Nema više otvorenog plamena.“ U istom nastupu, sve pravdajući se višom silom kao uzrokom nehotično, ukazao je na krivca objašnjenjem da posao otežava klizište koje je nastalo zbog kiša 2014. godine kada su otvoreni krateri koji uvlače veliku količinu vazduha i odakle izlazi „metanski gas“. Zašto te pukotine nisu začepljene na isti način kako se sad radi, onda kad su nastale – pre tri godine, nije objasnio: da je to tad urađeno, najverovatnije do svega ovog ne bi ni došlo.

Poslednji u nizu pametnjakovića – kandidat za sekretara predsednice vlade, Siniša Mali, 27. dana po izbijanju požara izjavio je da „to što gori deponija u Vinči nije toliki problem kako se predstavlja u javnosti“, da nije on kriv „što je neko 40 godina tamo deponovao smeće“, da je „neko dvadeset godina bio na vlasti u Beogradu i da za to vreme ništa nije uradio“ po tom pitanju: „Borimo se svaki dan za to. Zato mi je neodgovorno da mi dođe ispred njih pet da mi pale i plaše ljude tim“, rekao je ljut jer su neki tamo aktivisti, koji mu i inače idu na nerve, napravili performans „Pozdrav iz Vinče“ praćen spaljivanjem vlažne trave i kartona u dva bureta ispred gradske skupštine. „Na deponiji više nema otvorenog plamena“, da dim nije više crn, već beo – „metanski“, koji se „pretvara u vodonik“ koji „nije opasan i nije štetan po zdravlja“. Eh, dečače, nevaljali dečače: metanski dim je nepoznat pojam, a ako je reč o produktu sagorevanja metana, onda su to ugljen-dioksid i voda. Ništa od toga se ne pretvara u vodonik.

NIJE OPASNO, SAMO SMRDI: Sa tri nedelje docnje, održana je hitna i vanredna, pa još i telefonska sednica Gradskog štaba za vanredne situacije, na kojoj je zaključeno da će „Gradski zavod za javno zdravlje redovno vršiti monitoring zagađujućih materija u vazduhu na široj teritoriji grada, sa posebnim osvrtom na pojavu emisije dima i požara na deponiji Vinča.“

Rečeno – učinjeno: od tada, pa sve dosad, Zavod je pored redovnih izdao tri specijalna i nadasve nepismena saopštenja „povodom dima na deponiji Vinča“, po kojima je sve u okviru dozvoljenog, ali ipak se preporučuje građanima da tokom noći i dela prepodnevna drže zatvorene prozore na stambenim objektima i duže ne borave na otvorenom, a da u slučaju pojave dima i neprijatnih mirisa ne borave napolju. Logično, malo ko u rezultate veruje, mada to ne znači da nisu korektno preneseni.

Sa druge strane, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže da bez obzira na to što su izmerene vrednosti u okviru dozvoljenog, u dimu ima još podosta jedinjenja koja isparavaju zajedno sa tim toplim gasovima, a mi nemamo opremu kojom bi njihovu koncentraciju izmerili. „Naša sreća je što su te deponije daleko od Beograda i dok vetar nosi taj dim i smrad u isto vreme ga razblažuje. Ali, naša nesreća je što se unutar tih gasova nalaze brojne kancerogene i supstance opasne po ljudsko zdravlje.“

ISTORIJSKE NASLAGE: Generalnim urbanističkim planom s početka sedamdesetih, u vreme dok je na čelu Skupštine grada bio Branko Pešić, pored izgradnje nekoliko mostova preko Save i Dunava, Beogradskog železničkog čvora, prigradske železnice i metroa, predviđeno je i izmeštanje deponije gradskog i komunalnog smeća sa Ade Huje, na koju je smeće taloženo još od 1884. godine.

U početku, takav je plan bio, smeće bi se odlagalo po svim tehnološko-higijenskim pravilima – rasprostrto smeće se sukcesivno sabija sve do sloja od (recimo) pola metra, preko njega se nanese i utaba sloj gline dovoljne debljine da se obezbedi vodonepropusnost između slojeva, pa onda opet tako, sve dok se deponija ne napuni i potom rekultiviše, odnosno dok se ne izgradi postrojenje za komercijalnu eksploataciju deponijskog gasa, nus-produkta udarničkog rada anaerobnih bakterija koje razgrađuju složene ugljovodonike u jednostavnije i pritom oslobađaju toplotu koja nema gde da ode već podiže temperaturu unutar sloja.

Ako se steknu povoljni uslovi, kritična temperatura i dotok kiseonika, deponijski gas može da se (samo)zapali, a ako se steknu baš-baš povoljni uslovi, hoće i da eksplodira, pa je od esencijalne važnosti da slojevi smeća budu hermetički razdvojeni, da se spreči stvaranje velikih, potencijalno eksplozivnih gasnih džepova, ne dozvoli dotok svežeg vazduha bez koga plamena nema, ali i zadrži tamo gde je nastao sve dok se ne obezbedi korisna i ekološki prihvatljiva eksploatacija. Zbog toga je veoma važno da slojevi smeća budu hermetički odvojeni jedan od drugog, kao što nisu.

Za 40 godina, koliko se smeće u vinčanskoj deponiji odlaže, visina naslaga je narasla na 40 metara, a žarište požara je na dubini od 20 metara: samozapalilo se ono što je nataloženo krajem devedesetih, u godinama protesta zbog izborne krađe.

„Taj požar je započeo još pre mnogo godina i samo se razvija. Faze fermentacije su: bacite đubre, posle nekoliko meseci imate tu ugljen-dioksid fazu, sledi metanska faza koja može da traje još deset godina, bacite novo đubre, pa na to dodate još deset i tako opet. Nažalost, naša Vinča će još mnogo godina da gori“, zaključuje profesor Gržetić.

NEPRIJATNE SENZACIJE: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd preko mernih stanica neprekidno prati koncentraciju zagađujućih materija u vazduhu na široj teritoriji Beograda, sa posebnim osvrtom na situaciju u vezi sa sporadičnom pojavom emisije dima sa deponije Vinča. Posebna pažnja usmerena je na naselja Lešće, Višnjička banja, Višnjica, Rospi ćuprija, Karaburma, Krnjača, Kotež, Borča, Mirijevo, Zvezdara i ostale delove grada koji mogu biti pod uticajem. Pored mernih mesta iz redovnog programa praćenja kvaliteta vazduha koji gravitiraju ka lokaciji deponije Vinča, u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine uspostavljena su dodatna merna mesta sa ciljem detaljnijeg praćenja situacije na predmetnim lokacijama. Pored toga Mobilna ekotoksikološka jedinica Gradskog zavoda u više navrata je obilazila teren i vršila trenutna merenja zagađujućih materija.

Uvidom u rezultate koji se dobijaju iz mreže mernih mesta kontinualnog monitoringa kvaliteta vazduha koji sprovodi GZZJZ Beograd, nije konstatovano prekoračenje zagađujućih materija iznad granične vrednosti za period praćenja od 24 sata, pri čemu su praćeni: ugljen-monoksid, azot-dioksid, sumpor-dioksid i suspendovane čestice ispod 10 mikrona. U ranim jutarnjim satima konstatovana su epizodna povećanja vrednosti suspendovanih čestica ispod 10 mikrona (PM10), ali je koncentracija ovih zagađujućih materija i dalje ispod granične vrednosti za period od 24 sata, kako je inače zakonski propisano praćenje i prikazivanje vrednosti navedenog parametra. Takođe, trenutna merenja na terenu nisu pokazala prekoračenja ni specifičnih parametara kao što su policiklični aromatični ugljovodonici. U skladu sa poslednjim rezultatima, praćenjem razvoja situacije i informacijama dobijenim od građana, Gradski zavod za javno zdravlje konstantno prati situaciju i planira dalje korake u vezi sa merenjem kvaliteta vazduha, pri čemu su bitne i informacije dobijene od ostalih relevantnih institucija.

Neprijatne senzacije koje povremeno imaju građani navedenih naselja su rezultat konkretnih meteoroloških uslova, koji u toku kasnih večernjih i ranih jutarnjih časova pospešuju zadržavanje oslobođenih zagađujućih materija u prizemnim slojevima atmosfere, dok se u toku dana zbog pojave vertikalnih i horizontalnih vazdušnih strujanja izazvanih sunčevim zračenjem vrši razređenje i dispergovanje zagađujućih materija. S tim u vezi preporučujemo građanima da tokom noći i dela prepodnevna drže zatvorene prozore na stambenim objektima i duže ne borave na otvorenom u slučaju pojave dima i neprijatnih mirisa. Ovo se pre svega odnosi na osobe koje boluju od hroničnih plućnih i kardiovaskularnih, kao i drugih akutnih i hroničnih bolesti u kojima je već kompromitovana plućna funkcija.

GRAĐANI U (NE)MILOSTI VETRA: Požar na deponiji vidljiv i iz satelita