Kosovo u srcu, pare u džepu

“Možda sam najsrećnija danas jer je moja Peć i dalje moja adresa. Sve ostalo je privremena situacija.”

Ovim rečima Snežana Paunović, socijalistkinja i ministarka u Vladi Srbije, započela je intervju za TV Kurir, koji je objavljen baš na Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici. Baš na taj dan, Paunovićeva je rekla kako bi, da je bila na mjestu Slobodana Miloševića, etnički očistila Kosovo 1998.

Ovaj intervju voditeljka je najavila kao razgovor “o ženi koja retko govori o sebi”, sa ciljem da pokaže “koliko uspomene iz detinjstva utiču na odluke koje političari donose u samom vrhu države”, aludirajući na ministarkino prebivalište – Peć na Kosovu.

“Iako potiče iz Peći, Snežana Paunović se nikada nije bavila pitanjima od značaja za srpsku zajednicu na Kosovu ili procesom dijaloga”, kaže za “Vreme” Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 35, koje reguliše upravo pitanja Kosova.

Paunovićeva je, dodaje on, ipak često učestvovala u neformalnim susretima parlamentaraca i analitičara iz Srbije i sa Kosova, kao i susretima žena u politici iz Srbije i sa Kosova. “Obavljala je nekoliko funkcija u institucionalnom sistemu privremenenih organa Republike Srbije na Kosovu. Ali svojim delovanjem nije ostavila značajni trag na položaj srpske ili ostalih zajednica koji žive na tom prostoru.”

I novinar Idro Seferi, koji je rođen u Peći, kaže za “Vreme” da je o radu ministarke Snežane Paunović na lokalu znao samo da postoji poslanica iz Peći o kojoj su mediji pisali zbog visokih putnih troškova koje je godinama naplaćivala putujući iz Peći u Beograd.

PUTNI TROŠKOVI I DUPLE FUNKCIJE

Snežana Paunović se u centru pažnje našla 2021. kao narodna poslnica. Mediji su tada izvestili da je dobila oko 12.000 evra za putne troškove za relaciju Peć–Beograd, dok su 2021. ti troškovi iznosili preko dva i po miliona dinara. To joj je omogućila tadašnja uredba Administrativnog odbora, prema kojoj poslanici nisu morali da podnose račune za gorivo, već im se naknada isplaćivala paušalno isključivo na osnovu kilometraže do mesta prebivališta.

Iste godine, CINS je pisao i o tome koliko je puta Snežana Paunović prekršila zakon, jer je dva puta kasnila sa prijavom imovine i prihoda, dok je 2016. na mesto direktorke Apotekarske ustanove Peć dodala i rad u Skupštini, bez provere Agencije za sprečavanje korupcije da li postoji sukob interesa. Tako je, pre nego što je 2025. postala ministarka u Vladi Srbije, primala platu i kao poslanica i kao direktorka ove apotekarske ustanove.

Međutim, prema pisanju medija, od 2021. zvanično ne postoji Apotekarska ustanova Peć. Dokumenta pokazuju kako je zahtev da se obriše iz registra zdravstvenih ustanova iste godine podnela upravo Snežana Paunović, ali je i dalje nastavila da prima platu kao vršiteljka dužnosti sve do 15. aprila 2025. kada je postala ministarka.

U zvaničnoj biografiji na sajtu SPS-a navodi se da je u periodu od 2006. do 2013. Snežana Paunović obavljala funkciju Koordinatora SO Đakovica i SO Dečane, na koje je u dva navrata imenovana Odlukom Vlade Republike Srbije. Članica je Socijalističke partije Srbije od 1992, a u nekoliko mandata bila je i članica Glavnog odbora SPS-a. Od 2012. godine obavlja i funkciju sekretarke Foruma žena Srbije.

Snežana Paunović ima iskustva i u odborima državnih preduzeća. Bila je predsednica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla” i članica Skupštine akcionara Državne lutrije Srbije. Na listi funkcija su joj i članstvo u Upravnom odboru Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, te članstvo u Upravnom odboru “YUQS”, preduzeća koje se bavi sertifikacijom.

Po zanimanju je ekonomistkinja, studije je završila na Univerzitetu u Prištini, a rođena je 1975. godine u Peći.

STRUČNJAKINJA ZA “ISPOLITIZOVANE TEME”

Snežana Paunović se, kažu njene kolege iz Skupštine za “Vreme”, posebno istakla tokom postizborne krize u Zaječaru. Ministarka je tada izjavljivala da neregularnosti nije bilo iako lokalna Skupština nije formirana. Ispostavilo se da je Viši sud poništio potvrđivanje mandata odbornika, ali je Paunovićeva obijala da predloži raspisivanje izbora, a bila je izričita i da nema potrebe za uvođenjem samog Privremenog organa. Ispostavilo se da i za njim ima potrebe, pa je i on kasnije uveden.

Kao što je u intervjuu Kuriru govorila da su maltretiranja Albanaca na Kosovu njihov spin, tako je izjavljivala da je reforma jedinstvenog biračkog spiska – ispolitizovana tema. Identičan argument i konstrukciju Snežana Paunović je iskoristila i kada je komentarisala odluku Višeg suda u Zaječaru.

ŠTA KAŽU LJUDI NA KOSOVU

O izjavi ministarke Paunović da je Milošević 1998. trebalo da etnički očisti Kosovo, Dragiša Mijačić, rodom iz Kosovske Mitrovice, kaže za “Vreme” da je razgovarao sa Srbima na Kosovu.

“Građani su ogorčeni njenom izjavom, ali i uplašeni za svoju sudbinu jer znaju da će ona služiti kao izgovor za dalje represivne akcije Vlade Kosova”, kaže Mijačić. “Reči ministarke Paunović stvaraju okvir u kosovskoj javnosti da je svaka akcija kosovskih vlasti i kosovske policije prema Srbima opravdana, bilo da je ona u skladu sa zakonom ili ne.”

Novinar Idro Seferi takođe kaže da nema Albanca na Kosovu koji nije negativno reagovao na ovu izjavu, a da su posledice višestruke.

“Takva izjava nikoga ne ostavlja ravnodušnim”, govori on i objašnjava da ona samo može da oteža odnose. Opisuje da ima onih koji kažu: “Takvi su svi Srbi, ali mi imamo vojsku i NATO, Srbija nam ne može ništa”, ali i ljudi koji smatraju da, nakon ovakvih poruka, “nikako ne treba da se pomire sa Srbima”, te je izjava Paunovićeve “podsetila na već viđeni scenario”.

“Nažalost, situacija posle rata nije bila laka ni za Srbe, niti za druge zajednice. Ali sada Kosovo ima određenu stabilnost i veoma je važno da ljudi, civilno društvo i svi ostali akteri posvete malo više pažnje pomirenju, a uz to i suočavanju sa prošlošću”, kaže Seferi i dodaje da, nažalost, ko god pokušava makar malo da priča o tome – često bude napadnut i linčovan.

Ostale neistine Snežane Paunović

Da je Kosovo trebalo etnički očistiti od Albanaca 1998. godine, bila je najteža izjava ministarke u Vladi Srbiije Snežane Paunović u intervjuu za Kurir. Baš zbog te rečenice, mnogi građani Srbije, ali i svetski zvaničnici traže njenu ostavku kako bi snosila odgovornost za ono što je izgovorila. Ipak, verovatno se zato u javnosti malo govori o tome šta je sve još u pomenutom intervjuu izgovorila ministarka Paunović.

“Intervju ima emotivan uvod, portretiše gospođu kao osobu koja najmanje misli o sebi, a pre svega o otadžbini i Kosovu”, kaže Seferi koji sa Snežanom Paunović deli rodno mesto Peć. “Narativ na kojem je građen intervju je jednostavan: na Kosovu se ništa loše nije desilo, samo su Albanci bili neka zla sila – od toga da su maltretirali Srbe da uče albanski jezik do toga da su bili lažne izbeglice.”

Ministarka još kaže da je imala drugaricu Albanku, da je uz nju naučila albanski jezik, upoznala albansku kulturu i da je “sve videla”. Albance sa Kosova sve vreme naziva Šiptarima, a Srbe konstantno prikazuje kao žrtve.

“Ali neke stvari, očigledno, nije videla, jer tvrdi da su Albanci lažirali situaciju na Kosovu, maltene celu situaciju od kraja osamdesetih pa do posle rata. Ona i ja delimo isti grad, a bogami i neka slična sećanja i događaje. Samo što se ona nekih od njih ne seća.”

Ministarka kaže da su Albanci sami napustili škole i radna mesta i da je sve to bio “spin”. Međutim, ne govori šta je tome prethodilo. U martu 1989. Srbija je ukinula autonomiju koje je Kosovo imalo po Ustavu iz 1974, preuzela nadležnosti, institucije, preduzeća i ustanove. Svim Albancima koji su radili u javnim službama dat je papir na pola stranice da potpišu da prihvataju nove mere i vlasti Srbije. Ako to potpišu – mogli su da ostanu na poslu. Mnogi Albanci nisu hteli to da prihvate, pa su proterani iz institucionalnog sistema.

Ništa od toga ministarka ne pominje, ali navodi da je bratstvo i jedinstvo predstavljalo teror nad Srbima, da su albanski komunisti istoristili ovo političko uređenje i da je kao dete bila srećna kada je narod uzvikivao “Uhapsite Vlasija!”.

“Čudan je osećan da budete srećni kada čujete – uhapsite Vlasija”, rekla je ona u intervjuu.

Ovo je takođe istorijski događaj, koji je Snežana Paunović opisala na svojevrstan način. Dogodio se februara 1989. godine kada je tokom mitinga u Beogradu masa uzvikivala ove parole tražeći hapšenje kosovskog političara Azema Vlasija, koji se suptotstavio nacionalističkoj politici Srbije prema Kosovu. Na uzvike mase koju je sam okupio, Slobodan Milošević je odgovorio izjavom: “Ne čujem vas dobro, ali biće hapšenja”.