Miloš Pavlović

Kako je počeo: Kao klinac od jedanaest godina (rođen u Beogradu 8. decembra 1980) u proleće 1991. godine bio je sa roditeljima u Sava centru i dok su oni sedeli u kafiću, on je šetao po holu gde je na jednom stolu našao reklamu za iznajmljivanje kartinga na Adi Ciganliji. Zamolio je roditelje da ga tamo odvedu i…

Vozački koreni: Nema ih. Roditelji su u to vreme vozili „peglicu“ i nisu imali ama baš nikakve veze sa auto-sportom. U početku su bili protiv toga da se on bavi automobilizmom, ali kada je počeo da postiže dobre rezultate, potpuno su ga podržali. Kako sam kaže – „nisam imao učitelja u pravom smislu te reči, ali u svakoj kategoriji u kojoj sam vozio imao sam pored sebe u početku iskusne mehaničare, a kasnije inženjere od kojih sam puno naučio“.

Prva trka: Godine 1991. u Kruševcu, na trci za Prvenstvo Jugoslavije u kartingu. U to vreme uzor mu je bio Italijan Danilo Rosi, tada svetski prvak u kartingu. Već naredne godine postao je šampion u dve kategorije – N-60 i 100 Junior. Biva proglašen za vozača godine u Jugoslaviji.

Odlazak u inostranstvo: Godine 1993. pada odluka da se profesionalno bavi automobilizmom i s roditeljima odlazi u Italiju. „Bilo je vrlo teško“, govori za „Vreme“ Miloš Pavlović. „Italija je zemlja sa najrazvijenijim karting sportom na svetu i ko god hoće nešto ozbiljno da uradi u auto-sportu mora da prođe kroz italijansku školu kartinga. Konkurencija na svakoj trci ravna je skoro svetskom prvenstvu.“

Karting: U svojoj prvoj sezoni (1993) osvaja Regionalni šampionat Italije u kartingu. Sledeće godine osvaja drugo mesto na Evropskom i treće na Svetskom karting šampionatu u klasi 100 Junior. Godine 1996. osvaja Svetski kup Formule A, Trofej „Ajerton Sena“. Na odlučujućoj trci na kojoj je pobedio (staza Suzuka u Japanu, 30.000 gledalaca) ostavio je iza sebe tada aktuelnog svetskog prvaka Đorđa Pantana, a treće mesto zauzeo je sadašnji vozač tima Reno u Formuli 1 – Dženson Baton. Pavlović je tada pozvan na egzibicionu novogodišnju karting trku u Bersiju u Parizu na kojoj voze i najbolji piloti Formule 1.

Formula Voksal: „Ako vrediš, same te ekipe zovu“, kaže šampion. Godine 1997. odlazi u Englesku da vozi Formulu Voksal i na završnoj trci te sezone, na stazi u Doningtonu, postiže svoju prvu pobedu. U međuvremenu završava školu „Henri Morou“ za Formulu Ford i dobija priznanje za „izuzetan talenat“, a potom testira različite bolide i završava školu „Džim Rasel“ za Formulu Voksal. Na kraju druge sezone u tom takmičenju (1999) osvaja četvrto mesto u generalnom plasmanu (dve pol pozicije, dva prva i tri treća mesta). Šampionsku titulu gubi u poslednjoj trci sezone zbog kvara na menjaču.

Formula 3: Posle uspeha u Engleskoj stižu pozivi iz ekipa Formule 3. Prvi put je „probao“ bolid u jesen 1999. na stazi u Mađoneu i kaže: „Bio sam impresioniran njegovim kvalitetima.“ Već u prvoj sezoni (2000) osvaja sedmo mesto u Evropskom kupu i 11. mesto u Britanskom šampionatu. Naredne godine ostaje bez sponzora i učestvuje na samo pet od 13 trka Britanskog šampionata, ali bez značajnijih plasmana. Muke se nastavljaju i ove sezone. „Za mene je ova godina bila vrlo teška o čemu najbolje govori činjenica da sam na svakoj trci imao drugog sponzora.“ Pa ipak, slično Mihaelu Šumaheru u Formuli 1, učinio je šampionat Formule 3 „dosadnim“ jer pobeđuje na pet od osam održanih trka, dva puta je bio drugi, a postigao je i šest pol pozicija.

Stil: Još dok je vozio karting, skrenuo je pažnju na sebe atraktivnim, gotovo spektakularnim načinom vožnje. Na pomenutoj trci u Suzuki obišao je svetskog šampiona u poslednjem krugu. Tadašnji šef Pavlovićeve ekipe, poznati preparator motora Mauricio Vila potom je rekao: „Najmlađi je od svih koji su startovali i sada je jasno kakva mu je budućnost.“ Posle mogo problema i osvajanja petog mesta na trci u Imoli (septembar 2002) italijanska štampa između ostalog piše: „Miloš nije pobedio, ali je svakako bio junak dana.“ Baš kao što su mu 1994. „prorekli“ novinari najpoznatijeg svetskog časopisa o kartingu „Vroom“, kada su posle njegove pobede u Portugalu napisali: „Na stazi u Bragi toliko su se pokazale njegove vrednosti da nagoveštavaju jednog Miloša Gloriosusa (Slavnog Miloša).“

Moto: „Pobeda!“

Ambicije, planovi: „Moj krajnji cilj je sigurno Formula 1“, kaže Miloš Pavlović. „Radim puno na tome i nadam se da će se u skoroj budućnosti nešto pozitivno u tom pravcu i dogoditi“.