Koliko je Resimić uopšte pouzdan svedok odlučiće sud. Advokati tvrde da je on profesionalni policajac i da je sve što je govorio pred sudom napamet naučio. Međutim, Resimić pobija ovu tvrdnju rečima: "Ja sam se bavio kriminalom, ali nisam kriminalac"
Nastavak suđenja optuženima za ubistvo generala policije Boška Buhe proteklo je, uglavnom, u višečasovnoj priči svedoka Slobodana Resimića, svađi, nadmudrivanju i nesvrsishodnoj polemici na relaciji svedok–advokati, tako da nije bilo vremena da se sasluša u sud doveden svedok-saradnik Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, istaknuti član zemunskog klana poznat po mamutskom pamćenju i glavni svedok u predstojećem procesu optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Resimić, inače, nije dobio status svedoka-saradnika, ali praktično on to jeste budući da se kao pripadnik kriminalne družine optuženog Željka Maksimovića Makse (u bekstvu) samoinicijativno javio policiji i ponudio da svedoči protiv svojih dojučerašnjih ortaka.
„Pristao sam na saradnju da ne bih mrtav završio na asfaltu. Ja nemam mogućnosti da sazovem konferenciju za štampu i ovo mi je jedina prilika da nešto kažem“, objasnio je Resimić. Prema optužnici, generala Buhu ubio je Nikola Maljković koji to ne priznaje i pred sudom se brani ćutanjem. Suština Resimićevog svedočenja sastojala se u njegovoj tvrdnji da mu je Maljković rekao da je on ubio generala Buhu. „Na moje pitanje klimao je glavom levo-desno i rekao da je on ubio generala Buhu“, kaže Resimić. „Došao sam i do zaključka da je Maljković ubio i Zorana Šijana i to sam preneo Ljubiši Buhi Čumetu“, tvrdi Resimić, ali ne objašnjava zašto je to učinio. „Nikola Maljković je pre ubistva Boška Buhe petnaest dana zaredom dolazio kod mene kući i ispitivao me o Čumetu govoreći o njemu kao seljaku i primitivcu. Rekao mi je da se Čume hvali i tvrdi da mu je general Buha brat što ja nisam verovao.“
Prema Resimićevoj priči pred sudom, on je 1991. godine upoznao Željka Maksimovića i pristupio njegovoj grupi koja se bavila krađom stranih automobila i činila teška krivična dela. „Imao sam osećanje pripadnosti toj grupi i bio zadužen za falsifikovanje, odnosno pravljenje falš dokumentacije“, objašnjavao je Resimić, a na pitanje advokata za koliko je automobila falsifikovao papire, odgovorio je „pedesetak“. „Kakvim sredstvima ste to činili?“, pitao je advokat. „Svim dozvoljenim i legalnim“, odgovorio je Resimić i izazvao smeh prisutnih. „Inače, ja sam na sebe preuzimao krivična dela koja je činio Nikola Maljković, prihvatio sam taj njegov predlog i nisam imao nikakvih problema budući da sam imao dobar pristup izvesnim ljudima, tako da nikada nisam bio optuživan zbog toga“, svedočio je Resimić. Na pitanje da li je zbog krađa ikada odgovarao Željko Maksimović, odgovorio je da mu to nije bilo poznato. Uzgred, opšte je poznato da je Željko Maksimović bio čovek policije i da ga je štitio i angažovao za najprljavije poslove sam vrh MUP-a, posebno državne bezbednosti.
„U februaru ove godine Željko Maksimović me je telefonom zvao, ali ja nisam uzeo slušalicu već moj otac. Pretio mi je ubistvom“, kaže Resimić. „Kako ste znali da vas zove Maksimović?“, pitao je advokat. „Gospodin Željko Maksimović je vrlo markantna ličnost“, odgovorio je svedok.
Sve u svemu stekao se utisak da prilično nebulozno i problematično svedočenje Slobodana Resimića neće umnogome doprineti rasvetljavanju ubistva generala Boška Buhe. Koliko je Resimić uopšte pouzdan svedok odlučiće sud. Advokati tvrde da je on profesionalni policajac i da je sve što je govorio pred sudom napamet naučio. Međutim, Resimić pobija ovu tvrdnju rečima: „Ja sam se bavio kriminalom, ali nisam kriminalac.“
Optužnica specijalnog tužioca tereti Željka Maksimovića da je početkom 1992. okupio bandu za vršenje teških krađa. U njoj su pored Maksimovića bili Nikola Maljković, Vladimir Jakšić zvani Karlos, Dragan Ilić Limar i radnici MUP-a Dragan Alijević i Goran Rajičić. Tužilaštvo tvrdi da je u Buhu pucao Maljković 10. juna prošle godine na parkingu hotela „Jugoslavija“. Navodno je Jakšić telefonom davao instrukcije Maljkoviću. U optužnici je navedeno da su nekoliko dana pre ubistva Jakšić i Maljković putem mobilnih telefona obavili 17 razgovora od kojih četiri uoči samog zločina. Sadržina tih razgovora, ukoliko ih uopšte ima, ne nalazi se u optužnici. Navodno, snimanje nije uspelo, pa i sadržina nije poznata. Inače, tužilac nije predložio da se kao svedoci saslušaju Miladin Suvajdžić, Ljubiša Buha, Slobodan Pažin, bivši inspektor GSUP-a, i Milorad Bracanović, nekadašnji zamenik načelnika BIA. Sud je, međutim, prihvatio predlog branilaca da oni budu saslušani. Odbrana tvrdi da je zemunski klan, koristeći usluge Pažina i Bracanovića, podmetnuo Buhino ubistvo Maksimoviću i njegovoj grupi.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
