Lovačke priče

U jednoj od četiri renovirane i specijalno opremljene sudnice bivšeg vojnog suda u beogradskoj Ustaničkoj ulici, u prošli utorak nastavljeno je suđenje članovima grupe Željka Maksimovića Makse (u bekstvu), optuženog za organizaciju ubistva policijskog generala Boška Buhe. Prema optužnici, generala je ubio Nikola Maljković što on ne priznaje kao ni ostali optuženi za organizovani kriminal: Vladimir Jakšić Karlos, Dragan Ilić Limar, Dragan Alijević, Goran Rajić i u bekstu Slobodan Kostovski.

Saslušanje svedoka proteklo je uglavnom u lovačkim pričama, zapravo govorilo se o lovu koji je prethodio hapšenju Dragana Ilića, predsednika Lovačkog društva u Belom Potoku, čija je slabost bila družba s pripadnicima raznih domaćih službi i klanova koji su mu na kraju došli glave. Ne znajući šta mu se sprema, za pozvane i nepozvane goste tobožnje lovce iz Beograda, od kojih su neki bili u crnim odelima i šimikama i bez vidljivog oružja, Ilić je kao domaćin lova bio pripremio bogat doručak sa roštilja i dobru kapljicu. Opisujući kako je tekao lov, nekoliko svedoka koje je pozvao tužilac govorili su o čestom ispijanju rakijica i potpuno nevažnim detaljima.

„Bilo nam je lijepo i prijatno u lovu“, kaže tadašnji direktor Sektora i zaštite PTT-a Vladan Soković. „Sećam se da su se neki kučići posvađali, što nam je bilo zanimljivo gledati… Nisam član nijednog lovačkog društva, ali imam položen lovački ispit… Ilić je inače mnogo fin drugar“, kaže on, a odgovarajući na pitanje branilaca, potvrdio je da mu supruga radi u Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA). Drugim rečima, iz njegovog svedočenja trebalo je da se stekne utisak da lov nije imao nikakve veze sa akcijom hapšenja Dragana Ilića koje je usledilo iste večeri. Kad se sva svedočenja saberu, ostaje potpuno nejasno na koje okolnosti je tužilac uopšte pozvao ove svedoke pred sud. Na to pitanje ni svedoci nisu imali odgovor. „Dobio sam poziv na koji sam se kao građanin odazvao“, kaže jedan od njih.

Branioci optuženih tvrde da su odlazak na Ilićevo lovište i lov na fazane bili samo maska (da se Vlasi ne dosete) za potonju akciju Ilićevog hapšenja i veoma surovog batinanja. Kod njega je, inače, nađeno više komada oružja počev od mitraljeza, tromblona do municije i pištolja. Ilić tvrdi da su mu sve to svojevremeno ostavili na čuvanje pripadnici zemunskog klana, odnosno arkanovci. Za dobar deo oružja Ilić je imao dozvole izdate redovnim putem, dobijene, po svoj prilici, posredstvom prijatelja u policiji i DB-u.

Branioci optuženih insistirali su da se iz sudskih spisa izuzme rešenje istražnog sudije o dozvoljenom prisluškivanju telefonskih razgovora Maksimovića sa ostalim pripadnicima grupe, budući da je BIA snimke razgovora načinila pre nego što je dozvola dobijena. Zapravo, taj snimak kao dokaz nije validan, pa se ne može koristiti. Advokati su nastojali da sud pokaže tu dozvolu istražnog sudije kako policija ne bi uspela da tokom dana ili noći u sudske spise ubaci rešenje sa drugim datumom. Predsednik Veća sudija Zoran Tatalović je rekao da je to nemoguće i da će o tome biti reči na sledećem pretresu, odnosno sutradan.

Zanimljivo je bilo svedočenje Ljubomira Stojanovića, elektroinženjera i u to vreme pomoćnika generalnog direktora PTT-a. „Ja nemam nikakve veze s policijom“, rekao je, on na šta je Dragan Ilić reagovao: „Ovaj čovek bio je u baraci kad su me prebijali i polomili kosti. Video sam ga na vratima… On je miksovao prisluškivanje telefonskih razgovora…“ Sudija ga je pitao da li je Stojanović učestvovao u njegovom mučenju. Ilić je odgovorio da nije i da se pojavio samo na vratima prostorije u kojoj su ga tukli. „Ovaj čovek je najverovatnije u trenucima mučenja bio pomračene svesti“, primetio je Stojanović. Uzgred, snimci telefonskih razgovora, kako kažu branioci optuženih koji su imali uvid u sudske spise, potpuno su nerazgovetni, odnosno neupotrebljivi kao dokaz. Indikativno je i učestvovanje u lovu rukovodećih ljudi iz PTT-a, a što se povezuje sa prisluškivanjem. Pogotovo što je prema svedočenjima lov organizovao Vladan Soković, bezbednjak u PTT-u koji nije član nijednog lovačkog društva.

Suđenje se nastavlja.