Lojalizacija sudstva i tužilaštva

Dok se štampa ovaj tekst, u Narodnoj skupštini će biti izglasane izmene nekoliko zakona iz oblasti pravosuđa. Njihova svrha je da se zaustavi ono malo sudija i tužilaca koji su se u prethodnih godinu dana ohrabrili i počeli ili nastavili da rade po zakonu a ne po diktatu. Režim, preko svog poslanika Uglješe Mrdića, sprovodi u delo ideju Aleksandra Vučića – lojalizovati sve delove i sve institucije da ne bi nekome palo na pamet da procesuira one koji “vode državu”.

Više od godinu dana nakon početka studentskih protesta koji su obeležili 2025. godinu i koji su krenuli kao vapaj za sprovođenjem zakona u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba, stiže odgovor režima. On glasi: pravda neće biti sprovedena onako kako je narod tražio, nego će biti organizovana institucionalna čistka nad svima koji nisu slušali naloge vrha režima.

Mehanizam je uočljiv, primećen i dokumentovan. Ukratko – potrebno je sprovesti personalne izmene na svim nivoima i telima, a posebno tamo gde se odlučuje u radu pravosuđa i tužilaštva da bi se obezbedila poslušnost u mesecima pred nama. To će reći da se ni slučajno ne sme dogoditi da budu procesuirani oni iz vlasti za koje nije dato direktno odobrenje iz vrha režima. Na primer, može nekadašnja gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski – ona je skoro godinu dana u pritvoru i za njom niko iz vladajuće partije nije pustio suzu, niti ju je pomenuo i u jednom gostovanja u jutarnjim programima. Ispada da Dragana Sotirovski nikada nije postojala, niti imala nikakve veze sa režimom.

VELIKO FINALE

Mnogi ljudi su se čudili kada su videli nekog Uglješu Mrdića kao predlagača zakona iz oblasti izbornog sistema. Još više ih se smejalo kada su videli njegov kontraštrajk glađu početkom novembra ispred zgrade Doma Narodne skupštine, tik pored nehigijenskog paravojnog kampa. Zadatak mu je bio da kontrira štrajku glađu Dijane Hrke, majke nastradalog dečaka ispod nadstrešnice u Novom Sadu. Sada su svi zabezeknuti kada ga vide i slušaju kako u skupštini objašnjava razloge izmena zakona iz oblasti pravosuđa.

On se pokazao kao odani i vredni sledbenik politike Aleksandra Vučića – spreman i da gladuje pomalo kako bi “dokazao poentu”. A ona je bila da tužilac za organizovani kriminal ne želi da postupa po njegovoj krivičnoj prijavi koja se odnosila na odgovorne za pad nadstrešnice. Mrdićeva krivična prijava je proistekla iz “novinarskog istraživačkog rada” Dragana J. Vučićevića. On je prvi “otkrio i obelodanio” zaveru proteklog leta, a onda su njegove “nalaze” o korumpiranom tužiocu Mladenu Nenadiću – prvom tužiocu Tužilaštva za organizovani kriminal – medijski eksploatisali nekoliko meseci svi oni iz režima koji su se svakodnevno pojavljivali na televizijama pod kontrolom režima i Telekoma Srbija.

Veliko finale je ovih dana – malo u Skupštini, a više na TV ekranima. Reč je o javnom blaćenju Mladena Nenadića, Zagorke Dolovac i Branka Stamenkovića – sve troje su istaknuti predstavnici tužilačkog sistema – uz Mrdićevo opširno predstavljanje njihovih “grehova i zlodela”.

“SVE PO ZAKONU”

Ponekad izgleda da bi Mrdić zapevao uz gusle samo da narodu objasni kako je ovo troje ljudi izazvalo njegov bes i želju za osvetom, u kojoj mu svesrdno asistira Nenad Vujić, trenutni ministar pravosuđa. On bi trebalo da bude “pisac obrazloženja” na presude koje je izrekao Uglješa Mrdić. Istina po Mrdiću i Vujiću je sledeća: odmetnuti tužioci prikrivaju pravu istinu o odgovornosti za pad nadstrešnice i smrt šesnaestoro, a to čine jer su deo zavereničke grupe koju predvodi rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić, a kojoj svesrdno pomažu “strani centri moći” – posebno Nemačka, što se videlo kada je prošle nedelje Zagorka Dolovac imala sastanak sa nemačkom ambasadorkom u Beogradu Anke Konrad.

Još gore, ona je krajem prošle godine sama išla sa Stamenkovićem u inostranstvo, na skup na kome se govorilo o međunarodnom kriminalu, a da nije nikoga pitala i izvestila o tome. Zato se novim predlozima zakona Mrdić usmerio da uredi oblast tako da tužilac ne može nigde bez odobrenja ministra. Čak i kada dobije odobrenje, ima da ide u pratnji službenika ministarstva, pa da vidimo kako će onda da opanjkava i izdaje državu, što je pretpostavka “zakonopisca”.

Dalje – pomenuti Stamenković je, valjda u sadejstvu sa Zagorkom Dolovac, doveo do javne bruke Aleksandra Vučića jer je na izborima za članove Visokog veća tužilaštva u decembru 2025. godine pobedu odnela struja koja ne sluša Vučića. To su bili prvi izbori unutar jedne državne institucije koje je predsednik Srbije izgubio. Kako se s tim nije pomirio, brzo je izmenjen sastav Ustavnog suda. Naime, oni koji su izgubili na izborima podneli su prijavu ovoj ustanovi i ona je u rekordnom roku poništila izbore na četiri mesta. Tako se dolazi do novih izbora za Visoko veće tužilaštva, uz očekivanje da sada pobede Vučićevi lojalisti unutar tužilaštva. “Sve po zakonu”, kako veli pesnik Đorđe Balašević u tradicionalu Ne lomite mi bagrenje.

Stamenković ima “još jednu manu” po ovom narativu, a koja dolazi od Mrdića i vrha režima: došao je iz odeljenja za Visokotehnološki kriminal – ustanove koja se bavi pretnjama i napadima koji se dešavaju u internet oblasti. Sada je procenjeno da je to odeljenje potrebno staviti pod punu kontrolu beogradskog Višeg tužilaštva kojim upravlja Nenad Stefanović, dokazani lojalista u tužilaštvu, spreman da uradi sve što mu se “sa vrha” naredi da uradi. A sve to da bi se u nastavku borbe protiv “unutrašnjeg neprijatelja” i više puta pobeđene “obojene revolucije” još efikasnije pratili, privodili i kažnjavali svi oni koji loše pišu o Vučiću i režimu na društvenim mrežama. Iako je to odeljenje unutar tužilačkog sistema bilo vrlo ažurno kad god je neko pretio Vučiću, ocenjeno je da to nije dovoljno i da treba da bude aktivnije u suzbijanju “neprijateljske delatnosti na društvenim mrežama”. Naime, Vučić je više puta ponovio: “Mogu jednom dnevno da se pojavim na TV, ali oni ostavljaju na hiljade negativnih komentara i objava. I ko se sa tim može nositi i kako je moguće na sve te laži odgovoriti…”

Zato je tu uskočio Mrdić 20. januara u Jutarnjem programu TV Pink: “Onda neće smeti Zdravko Ponoš da priča o zvučnom topu a da ne bude procesuiran”.

DALEKO JE EVROPA

Dolazimo i do treće osobe koju treba “eliminisati”. To je formalno najteže jer je EU poručila da je Srbiji potreban još jači i efikasniji TOK, a to je Mladen Nenadić koji se, iako su ga naprednjaci doveli na funkciju, ispostavio kao nedovoljno lojalan vrhu režima. Protiv njega se vodi kampanja blaćenja mesecima unazad, posebno pojačana zbog optuživanja dvojice bivših i jednog aktivnog ministra – Tomislava Momirovića i Gorana Vesića zbog korupcije na izgradnji pruge, a Nikolu Selakovića zbog slučaja “Generalštab”. Očigledno je procenjeno da do suđenja ne sme ni da dođe i da pomenutim Vučićevim saradnicima ne pada na pamet da se brane na sudu i pokažu svoju nevinost, već se radi na tome da se poništi slučaj tako što će tužilaštvo biti ugašeno ili dovedeno u stanje da odustane od postupaka. Ova fina i nijansirana igra vodi se na nekoliko planova sa izrazitom željom da ne rasrdi nikoga izvan Srbije, pa se primenjuje strategija koju Donald Tramp zove “art of the deal”. To je metod nekog ko je mnogo moćniji da dobije nešto tako što će mu se to dati da se ne bi izazvao neki mnogo veći potres.

Jednostavnije rečeno: Vučić je napao sve, digao je ogromnu pažnju, usmerio je sve na što je namerio da uradi preko Mrdića i sličnih, a cilj je da se pokaže da neće biti suđenja njegovim saradnicima osim ako on to ne naloži i odobri, kao u slučaju Dragane Sotirovski. Napao je celo pravosuđe – ako uspe da osakati amandmanima TOK ili ga samom ovom predstavom autocenzuriše, postigao je ono što mu je bilo sada potrebno. Taj metod primenjuje da ne bi dobio “po prstima” od “partnera iz EU” koji prate ove procese. Njima je sve jasno, ali očigledno nemaju želju da se previše udubljuju i ulaze u “sitna crevca” pošto to nema veze sa njihovim strateškim politikama.

PUCANJE IZ SVIH ORUŽJA

Iako svi znaju da je sve ovo što se sada dešava daleko eonima od bilo kakve reforme koja bi trebalo da poveća kapacitet pravosuđa i tužilaštva da od Srbije načine državu zasnovanu na vladavini zakona i da omoguće dostupnost pravde svima na jednak način, rezultati pravosuđa i tužilaštva u proteklih 25 godina nisu značajni da mnogo ljudi za njima pusti suzu. Zato je lako ministru Vujiću da izvlači brojeve i da pokazuje da ovakav TOK za 20 i više godina postojanja nije ostvario neki veliki rezultat kada se ima u vidu da nije bilo velikih presuđenih slučajeva u odnosu na postupake koje je vodilo, te da su postupci trajali bezobalno i tako dalje. Na stranu što je sam Vujić deo tog sistema od početka pa odgovornost za takve rezultate delom ide i na njegov račun.

Prošle godine se učinilo da bi neki delovi tužilaštva i pravosuđa mogli da se probude baš kao što su studenti tražili na početku svoje pobune. Izgledalo je kao da je narodni bunt, pokrenut studentskim akcijama, osokolio one u pravosudnom sistemu koji su se ohrabrili i institucionalno istupili. Razume se, režim ne sedi skrštenih ruku i sada želi da sve koji su “digli glavu” eliminiše na “zakonit način”, ali i da spreči da se naprednjački velikaši pojave pred sudom. Takođe i da otkloni svaku mogućnost da sutra krene neka nova istraga prema lojalistima ili onima koji su im poslovno bliski.

Režim “puca iz svih oružja”, ljudi u pravosuđu se još uvek drže rezervisano. Ako žele podršku građana, moraće da istupe javno i da ih ljudi vide i upoznaju. Na kraju, ovo je napad onih koji žele vlast jačeg, a ne vladavinu zakona.