Fragmenti video-snimka Žandarmerije koji su se pojavili u utorak na sajtu "Blica" otvorili su više pitanja nego odgovora oko incidenta od nedelje 28. septembra, kada su se dohvatili žandarmi, Andrej Vučić i vojni policajci. Taj snimak je musav, loše montiran i ne odgovara na ključno pitanje: kako je incident započeo. Zato, međutim, otvara neka druga pitanja
To što se može videti u tih dvanaestak minuta na sajtu „Blica“ samo je finale glavne radnje, uzbudljivo doduše, ali nakon toga nismo nimalo pametniji kad je o početku i uzroku incidenta reč. Sada se treba vratiti malo natrag, na nedelju, 28. septembra, oko podne: tada se pojavila vest da je u haustoru zgrade u Svetozara Markovića 54 došlo do incidenta između policije i „dva muškarca“ od kojih da je jedan „izveden okrvavljene glave“, a da je drugi „pretio puškom i predao se nakon desetak minuta pregovora“. Nije bilo jasno je li incident povezan sa Paradom ponosa, ali je sve to delovalo nadasve čudno. E-novine su toga dana objavile verziju događaja po kojoj da je reč o „kriminalcima“ koje, eto, policija pušta da se odvezu u „audiju“.
Ovaj video koji je „Blic“ pustio na svom sajtu u utorak uveliko objašnjava taj detalj. Na musavim snimcima, upadljivo loše montiranim, bez hronološkog reda, vidi se nekoliko zanimljivih detalja. Deo radnje odvija se u kolskom prolazu iz ulice ka unutrašnjosti bloka. Tamo stoji noviji „audi“ crne boje, registarskog broja BG 027 TK sa upaljenim svetlima, ali i plavo-crvenim prioritetskim svetlima napred i straga. Unutra je vozač, a motor radi (vidi se po instrument-tabli i kazaljci brojača obrtaja). Iz kasnijih dijaloga na snimcima doznajemo da je reč o službenom vozilu Vojno-bezbednosne agencije, tj. njenog bataljona vojne policije „Kobre“.
Oko tog vozila i vozača odvija se na snimcima dramatična scena: neko od žandarma viče da vozač „ima pušku“ i „metak u cevi“; vozač odbija da napusti vozilo, pokazuje ruke (prazne) i insistira, držeći mobilni telefon, da „pozove šefa“. Žandarmerijski snimatelj („naš operativac“, kaže jedan oficir) pokušava da zumira ekran mobilnog telefona, ali ne uspeva da uoštri. Sama okolnost da je vozač – sasvim razborito – uključio plavo-crvena prioritetska svetla sigurno je doprinela smirenju drame: mora biti da to nije bilo ko i bilo čije vozilo; to je i žandarmima jasno. Drama se, očito, smiruje posle energične intervencije višeg oficira Žandarmerije, a montaža premešta radnju u hol, ulaz u zgradu; vide se slike po zidovima, strujomeri i oglasna tabla (tu prolazi i zabezeknuta mlađa građanka, koju puštaju napolje). U holu traje nervozan razgovor sa nadvikivanjem, pomešan sa odlomcima razgovora preko mobilnih telefona i radio-veze sistema tetra. Tu se ne može mnogo toga razabrati, ali je jasno da se zovu više instance, ne bi li se stvar nekako razrešila. Pominje se Božović (očigledno Milenko, komandant Žandarmerije); tu će se pojaviti i načelnik Policijske uprave beogradske Veselin Milić i – kako se čini – uneti neki red. Stvar se završava tako što vozač isteruje taj „audi“ unatrag, tri lica sedaju unutra i odlaze između policijskih lendrovera i drugih vozila. Tamo u holu videlo se kako jedno lice krpom briše krv sa glave i Andrej Vučić koji se u jednom trenutku previja od bolova.
E, sad: mi ne znamo je li to onaj snimak koji da je žandarmerijski oficir izvadio iz službene kamere i odneo ga, kako kažu neki od prisutnih; biće da nije, jer da se taj snimak odnosio na sam početak incidenta, pre događaja oko ulaza u Svetozara Markovića 54. Prema tome, mi i dalje ne znamo ključni detalj incidenta: kako je sve počelo, dakle trenutak susreta Andreja Vučića, Predraga Malog i njihove pratnje sa kordonom Žandarmerije. Pojavila se i priča da je taj ključni trenutak snimljen takođe, ali ne samo službenom, već i amaterskom video-kamerom slučajnog prolaznika, ali za to još nema potvrde.
Dakle, mi i dalje ne znamo kako je incident započeo; postoje dve verzije – braće Vučić i žandarma s lica mesta – ali nema dokaza. Vučići tvrde, sa određenim zakašnjenjem doduše, da su ih žandarmi napali na pravdi Boga, samo zbog prezimena; žandarmi tvrde da ih je Andrej napao prvi. Nismo, dakle, nimalo pametniji posle ovog video-uratka, takvog kakav je, osim što se postavljaju neka pitanja.
Kao prvo: odakle službeni crni „audi“ VBA, BG 027 TK, sa crvenim i plavim svetlima i vozačem koji čeka, u tom kolskom ulazu u Svetozara Markovića 54? Jesu li se tim vozilom dovezli Andrej Vučić i njegovo društvo? Zatim: po kojoj osnovi je Aleksandar Vučić svom bratu „pozajmio“ pratnju vojne policije, te „divne momke“ i – očigledno – službeno vozilo, kad Andrej nije štićeno lice? Konačno: postoji li ili ne postoji neki snimak ključnog trenutka – početka incidenta između Andreja Vučića i njegove pratnje i žandarma?
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
