"Najveći problem je što svi znaju da se deca drogiraju, ali ne priznaju da se njihovo dete drogira"
Zbog sve alarmantnijih ali i bitno različitih rezultata istraživanja o prisutnosti droge u srpskim školama, Ministarstvo obrazovanja i sporta je, posle akcije „Igraj za život, droga ne“, odlučilo da stane za vrat toj pošasti pa će se deset hiljada učenika viših razreda osnovne i svih razreda srednje škole uskoro suočiti s dilemom: pristupiti testu urina na prisustvo narkotika ili ne. Za početak anonimno i samo radi sagledavanja veličine problema, kasnije u čisto operativne svrhe. To je izazvalo mnoštvo stručnih, pravnih i etičkih polemika.
Žarko Mihailović, zamenik ministra prosvete i koordinator celog projekta, uveren je da je potez svrsishodan i da će sama najava testiranja uticati na potencijalne uživaoce: „Moguće je da će već pun efekat postići anonimno testiranje, da će decu sama pomisao da će biti otkrivena odvratiti od iskušenja. Mogu vam pokazati pisma u kojima se kaže: „htela sam da probam, ali nisam zato što sam se uplašila“. Strah je u ovom slučaju pozitivan, povećava efikasnost same akcije koliko god ona izgledala radikalna, ekstremna i agresivna. U Srbiji se, nažalost, pokazalo da je pretnja jača od izvršenja.“
AKCIJA I REAKCIJA: „Koješta“, kaže za „Vreme“ dr Aleksandar Ramah, psihijatar i specijalista za bolesti zavisnosti iz Gradskog zavoda za mentalno zdravlje. „Nigde u svetu se procene ne izvode na taj način. Što se preventive tiče, nije metod strah, postoje jasni programi kako se to sprovodi: otvaranje perspektive, alternative kako provesti slobodno vreme… Mladima se mora pomoći da menjaju svoj stav prema drogama, od ambivalentnog i afirmativnog prema protivnom. Narkomanija je bolest pojedinca ali i porodice i društva.“
Jugoslovenski centar za prava deteta digao je glas protiv ovakvog testiranja pri prvoj najavi još pre nekoliko meseci pozivajući se na član 16 Povelje o pravima deteta koji detetu garantuje „nemešanje u njegovu privatnost, prepisku, čast i ugled“.
Zamenik ministra prosvete smatra da kampanja urin-testova striktno poštuje sve povelje Ujedinjenih nacija o pravima deteta i da će država garantovati anonimnost testiranja. Prvih deset hiljada uzoraka biće utrošeno isključivo za analitičke i statističke svrhe, bez individualizacije. Jedino što će, ako dete pored roditeljskog pristanka test odbije, roditelji o tome biti obavešteni. „Vaše dete nije želelo da se testira. Tačka“, kaže Žarko Mihailović i objašnjava: „Društvo i roditelji dele odgovornost nad detetom. Ovako su roditelji upućeni da deluju, mogu od države tražiti pomoć a na nama je da napravimo instrumente da pomoć bude efikasna. Najveći problem je što svi znaju da se deca drogiraju, ali ne priznaju da se njihovo dete drogira. Ovako se skreće pažnja roditeljima da njihovo dete ima problem. Kada se dijalog roditelja i dece pokrene, pola problema je rešeno.“
KRUPNO, SITNO: Sam projekat, kako je objašnjeno, ima više ciljeva. Jedan je promena zakona kojim će se posedovanje droge na javnom mestu tretirati kao nošenje oružja. Drugi je uvođenje stalne pozorničke službe u školama koja bi, između ostalog, imala zadatak otkrivanja dilera narkotika u školama. „Ovom akcijom nećemo onemogućiti krupne dilere, ali ćemo zato na svakom koraku seći prodajnu mrežu i učiniti da posao dilera postane izuzetno rizičan“, objašnjava Mihailović. Predviđena je i anonimna anketa s pitanjima ko prodaje drogu u njihovoj okolini, ko je od drugova ili drugarica eventualno konzumira, u kojim se kafićima mogu narkotici kupiti…
„Apsolutno sam protiv takvog tretmana dece“, kategorična je Lidija Maksić, psiholog u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, komentarišući akciju Ministarstva. „Policiji mora da je poznato ko narkotike prodaje i neprimereno je decu za to pitati. Ako, pak, policija ne zna, onda je to žalosno. Na ovaj način, ovakvim upitnikom, decu svrstavamo u kriminalce. Taj odnos je neshvatljiv.“ Što se tiče pitanja o konzumentima iz razreda i okoline, ono ukazuje na nepouzdanost odgovora sledstveno uzrastu i insistira da se narkomanija ne suzbija počev od korisnika već od snabdevača i to ne sitnih već onih krupnih. „Mora se, na kraju, imati na umu da i ako dete koristi neku psihoaktivnu supstancu, ono je ipak samo dete.“
Iako se svi slažu da problem realno postoji, da je akcija Ministarstva u suštini dobra, sam način njegovog rešavanja osporavaju stručnjaci.
„Ne želim da protivrečim ni psiholozima ni stručnoj javnosti. Ima mnogo onih koji su za, ali i onih protiv. Moja preporuka je da se svi koji to žele uključe u akciju“, kaže Mihailović. „Ali, ta ‘stručna javnost’ umesto da prihvati otvoreni poziv da uđe u operativno rešavanje ovog problema, javno je izričito protiv projekta. Mišljenja smo da je bolje da roditelje obavestimo na vreme da njihovo dete konzumira neki narkotik, nego da ga oni posle dve godine vode kod te iste stručne javnosti sa iglom u ruci.“
„Oni koji zagovaraju ove metode moraju da budu spremni da, kad dođe vreme, odgovaraju etički i stručno za učinjeno“, kategoričan je dr Ramah. „Neka za, recimo, tri meseca podnesu detaljan izveštaj o efektima cele akcije i ako oni budu pozitivni, svi ćemo im se izviniti i otpevati odu zahvalnosti, a ako tako ne bude, očekujem da snose punu odgovornost za posledice, da podnesu ostavke na svoje funkcije i više se ne pačaju u nešto u šta se ne razumeju“.
Testiranje neće opteretiti budžet ni za jedan dinar. Sve će biti finansirano iz donacija velikih farmaceutskih kompanija. Koje su to kompanije nije se moglo saznati. Obezbeđenje sredstava za ovu akciju na sebe je preuzeo premijer lično. Za sada je to deset hiljada „testera“ (aparata za testiranje) za pilot istraživanje, kasnije koliko bude bilo potrebno. Verovatno je da će svako dete u toku četiri godine biti jedanput testirano.
Testovi se, inače, već sada mogu kupiti u apotekama i koštaju oko hiljadu dinara.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
