Ekonomski pritisak na Crnu Goru

Sa političkog i duhovnog terena, odnosno usiljenog propagandnog pritiska na Mitropoliju crnogorsko-primorsku i vladiku Joanikija, kao i gotovo svakodnevni presing na Andriji Mandiću, odbeglom nekadašnjem Vučićevom kompanjonu, napori Beograda, u predvečerje najavljenih izbora, da destabilizuje vladu Milojka Spajića sele se iz političkog poja na polje ekonomije ili, preciznije rečeno, isplivava na površinu i ekonomski aspekt cele ove operacije. U ovom serijalu, glavna uloga poverena je Dejanu Ljevnaiću, smenjenom direktoru za strateške projekte kompanije “Luštica bej”. Po nalogu Opšteg suda u Kotoru, službenici Stanice kriminalističke policije Odeljenja bezbednosti Tivat prošle nedelje su detaljno pretresli njegov stan, a beogradski mediji bliski vladajućem režimu ceo su događaj propratili uz gromopucatelne naslove u stilu da se Ljevnaiću sve to dešava jer je Srbin. “Iako sam prognan, nikada neću reći ružnu reč o Crnoj Gori, jer iskreno verujem da ogromna većina ljudi u Crnoj Gori želi dobre, prijateljske i bratske odnose sa Srbijom. Naše dve zemlje i narodi su prirodno upućeni jedni na druge i verujem da treba da gradimo odnose zasnovane na međusobnom poštovanju, uvažavanju i dobroj komšijskoj saradnji”, napisao je Ljevnaić na društvenim mrežema naglasivši kako je prinuđen da se iseli iz Crne Gore jer mu je, navodno, ugrožena bezbednost.

Kako to obično biva u poslednje vreme, odmah se na ovu temu oglasio i SNS establišment preko šefa poslaničkog kluba ove stranke Milenka Jovanova. “Ako Srbin ne može da bude direktor u Crnoj Gori, onda ni Crnogorci ne mogu da budu direktori u Srbiji”, naveo je Jovanov uz dodatak da treba primeniti reciprocitet i u ovom slučaju.

BIOGRAFIJA I VEZE

Dejan Ljevnaić nije nepoznato ime ni u Srbiji ni u regionu.

Završio je Policijsku akademiju u Beogradu, a potom i specijalističke studije na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Karijeru je započeo u državnoj službi, u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije od 1997. do 2008. godine. Posle toga pravi ključni zaokret ka turizmu i menadžmentu, kada prelazi u Javno preduzeće “Skijališta Srbije”. Tu je prvo bio angažovan kao savetnik za bezbednost, a kasnije preuzima i funkciju izvršnog direktora. Ljevnaić na čelo Olimpijskog centra Jahorina dolazi 2017. godine. Tada je objavljeno da je kompanija bila opterećena dugom većim od 20 miliona konvertibilnih maraka, dok su prognoze za njen dalji razvoj bile daleko od optimističnih. U godinama koje su usledile Jahorina je prošla kroz veliku infrastrukturnu i poslovnu transformaciju, a prihod od prodaje usluga porastao je sa 3,37 miliona na oko 21 milion maraka, dok je Ljevnaić insistirao na promeni dotadašnjeg poslovnog modela – umesto planine koja živi gotovo isključivo tokom nekoliko zimskih meseci, cilj je bio stvaranje turističke destinacije koja posluje 365 dana godišnje. Iz Olimpijskog centra “Jahorina” 22. septembra 2025. godine saopšteno je da “Dejan Ljevnaić više ne obavlja funkciju direktora ovog centra”, ali i da je OC Jahorina opet u finansijskoj blokadi.

foto: oc jahorina

Posle Jahorine, Ljevnaić će svoj profesionalni put nastaviti na novoj funkciji – postaje strateški direktor u Luštici, projektu vrednom na stotine miliona eura. U centar pažnje crnogorske javnosti, pre smene, Ljevnaić dolazi u vreme čuvenog čarter leta na relaciji Beograd–Tivat. Najpre se oglasio Miloš Medenica, poznatiji kao Medeni, koji je na “Telegramu” objavio da je Ljevnaića u Tivat zapravo poslala “srpska BIA” i da je ćaci turistima sa čarter leta smeštaj u luksuznom odmaralištu u “Luštici bej” obezbedio upravo Dejan Ljevnajić. “Zašto ne kažete građanima da je Dejan Ljevnajić poslat od strane srpske BIA da obavlja taj odgovorni posao, kao i da je nekad zvanično radio u toj agenciji i da je u ime te agencije postavljen da vodi skijalište u Srbiji, a zadnjih pet godina postavljen da vodi skijalište na Jahorini u Republici Srpskoj? I da se za njega vezuje afera o korupciji gdje se pominje više stotina miliona maraka”, javno je pitao Medeni. Medenica je ponovio da je Dejan Ljevnajić jedan od finansijera i logističara “ćacija”, da mu je najbolji drug Dritan Abazović “koji je po Vučićevom zahtjevu kumovao preko odbora direktora da ga postavi na ovu strateški važnu poziciju”.

RAZIGRAVANJE

Potom su i crnogorski mediji razigravali temu, a Ljevnaić je demantovao ove navode. Ipak, izvršni direktor za strateške projekte “Luštice bej” ubrzo je smenjen nakon što mu Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB) nije dala saglasnost za produženje boravka. U Crnoj Gori su mnogi bili mišljenja da je ovaj poprilično neočekivan potez bio zapravo prouzrokovan ne toliko tivatskom ćaci epizodom već pokušajem da se od beogradske Alta banke uzme kredit od 15 miliona evra. Ovaj gotovo uobičajen poslovni aranžman bio je interesantan po tome što je praćen zahtevom Vladi Crne Gore za davanje saglasnosti na uspostavljanje založnog prava na pravu korišćenja objekta nautičkog turizma – marine sa obalnim šetalištem u turističkom rizortu “Luštica bej”, u korist Alta banke iz Beograda. Drugim rečima, u slučaju da “Luštica bej” ne vrati pomenuti kredit, Alta banka bi postala vlasnik jednog od najprimamljivijih delova teritorije koju pokriva ovaj ambiciozan projekat.

foto: saša matić / tanjug

Vlada Milojka Spajića je, međutim, prošle nedelje, iznenada i bez detaljnijeg obrazloženja, povukla saglasnost koju je prethodno dala kompaniji “Luštica Development” iz Tivta da može uspostaviti spomenuto založno pravo na pravo korišćenja objekta nautičkog turizma, što je u ovoj kompaniji bio znak za uzbunu. Nije poznata uloga Ljevnaića u ovom aranžamanu sa Alta bankom, ali, svestan osetljivosti aktuelnih odnosa između Crne Gore i Srbije, brže-bolje se oglasio predsednik Odbora direktora kompanije “Orascom Development Holding” Nagib S. Saviris. “Da budem potpuno izričit, kako ne bi bilo nikakve nedoumice: nemamo nikakve poslovne aranžmane sa predsjednikom Srbije niti sa njegovim srodnicima”, kazao je Saviris u intervjuu podgoričkim “Vijestima”. Prvi čovek kompanije koja gazduje “Luštica bejom” zapravo želi da se ogradi od spekulacija oko kreditnog aranžmana sa Alta bankom i navoda da je ova finasijska institucija iz Beograda bliska režimu Aleksandra Vučića. “Vi o navodima u vezi sa tom bankom znate više nego ja. Mi smo kompanija sa sedištem u Švajcarskoj, usmjerena isključivo na poslovanje, strogo apolitična i bez ikakve agende osim ekonomskog razvoja Crne Gore”, poslao je Saviris jasnu poruku Vladi Crne Gore, koja je ipak najznačajniji partner “Orescoma” na sprovođenju projekta “Luštica Bej”.

ALTA BANKA I DRUGE IGRE

I tu dolazimo do Alta banke, jednog od važnih činilaca u aktuelnim srpsko-crnogorskim ekonomskim odnosima. Ova kompanija, mapirana u ovdašnjoj javnosti kao produžena ruka Aleksandra Vučića, postaje sve uočljivija na crnogorskom tržištu i pre nego što će izazvati dodatnu pažnju oko spomenutog kredita. Još 2024. godine Alta Pay Group počinje prilično komplikovanu finansijsku operaciju koja ima za krajnji cilj kupovinu četiri Addiko banke u regionu, među kojima je i Addiko banka u Podgorici. Poslovni sistem Alta kupuje najpre 9,63 odsto Addiko Bank AG, a za dodatnih 19,96 odsto sklapa uslovne ugovore koji do danas nisu realizovani. Pošto Addiko Bank AG iz Beča kontroliše Addiko Bank AD Podgorica, Alta Pay Group je od Centralne banke Crne Gore zatražila odobrenje za sticanje indirektnog kvalifikovanog učešća, sa planiranim učešćem od 29,59 odsto u kapitalu podgoričke banke. CBCG je tada zvanično potvrdila da vodi postupak po tom zahtevu, a sama Alta je potvrdila da pribavlja regulatorna odobrenja za planiranih 29,59 odsto Addiko Bank AG.

Na Zapadnom Balkanu ovakva finansijska transakcija, gotovo uobičajena u bankarskom svetu, dobija, naravno, i druga značenja. Mogućnost da jedna srpska kompanija kupi banku u Podgorici ne bi u normalnim vremenima izazivala previše pažnje. Jer, recimo, AikGroup, u većinskom vlasništvu Aleksandra Kostića, sina pokojnog Miodraga Kostića, u junu 2025. završila je kupovinu prvih 74,9 odsto Hipotekarne banke. Platila je 9,77 evra po akciji, odnosno oko 74,5 miliona evra za taj paket. CBCG je prethodno dala saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća. Prema trenutno objavljenoj vlasničkoj strukturi na sajtu Hipotekarne banke, AikGroup (CY) Limited sada ima 90,0001 odsto akcija. Formalno je matično društvo AikGroup registrovano na Kipru, ali grupacija obuhvata AikBank i AikLeasing u Srbiji, Hipotekarnu banku u Crnoj Gori i Gorenjsku banku u Sloveniji, a sama grupa navodi da je većinski vlasnik Aleksandar Kostić. U Lovćen banci TIS d.o.o. Ivanjica iz Srbije trenutno ima 8,264 odsto akcija. Međutim, dominantni vlasnik je podgorička “Zetagradnja” sa 86,8869 odsto vlasništva, dok njemački “Sparkassen International Development Trust” ima 4,849 odsto.

Ako bi se aranžman Alta grupe i Addiko banke realizovao, dve značajne banke u Crnoj Gori bile bi pod kontrolom dve poslovne grupe čiji su glavni vlasnici iz Srbije – Hipotekarna pod AIK grupom i Addiko Bank Podgorica pod Alta Group. I dok se AIK bankom u Crnoj Gori retko ko bavi na ovaj način iako, recimo, Kostić javno objavljuje da je zainteresovan za kupovinu “Budvanske rivijere”, jednog od najznačajnijih ovdašnjih turističkih kompleksa, Alta banka je, kao što se vidi, pod budnim okom ne samo javnosti već i crnogorske Vlade. To je, u neku ruku, i očekivano s obzirom na brojne kontroverze pre svega oko Damira Macure, većinskog vlasnika Alta banke. Do tada uglavnom poznat kao vlasnik lanca menjačnica, ovaj pripadnik Vučićeve nouveau riche klase, kupio je 2019. godine državni udeo u Jubmes banci za oko pet miliona evra, nakon čega je banka preimenovana u Alta banku. Kasnije je dokupio preostali akcijski kapital i postao jedini vlasnik banke. Alta banka je deo šire poslovne mreže koju Macura kontroliše preko Alta Group, Alta Holdinga i drugih povezanih firmi.

POLUGE PRITISKA

Kako će se okončati ovaj poslovni izlet Alta banke u Crnu Goru znaće se uskoro. Ostaje, međutim, pitanje koje i dalje visi u vazduhu, a tiče se mnoghobrojnih mogućnosti ekonomskog pritiska Aleksandra Vučića na Crnu Goru. Ne treba zaboraviti da je Srbija njznačajniji spoljnotrgovinski partner Podgorice i da je ovdašnja privreda visoko uvozno zavisna od Beograda. Prema podacima MONSTAT-a za 2025. godinu, Crna Gora je ukupno uvezla robe u vrednosti od 4,458 milijardi evra, od čega je iz Srbije uvezeno 777,8 miliona evra. To znači da je Srbija učestvovala sa oko 17,45 odsto u ukupnom robnom uvozu Crne Gore u 2025. godini i da je prošle godine bila najveći pojedinačni uvozni partner Crne Gore, ispred Kine sa 549,4 miliona i Nemačke sa 453,1 milion evra. Ako se tome doda da neke od ključnih državnih crnogorskih kompanija, poput Luke Bar, Željeznica Crne Gore ili Aerodroma i Air Montenegro, drže firme iz Srbije, ne treba biti mnogo maštovit pa pretpostaviti da Aleksandru Vučiću na raspolaganju stoje mnoga sredstva ekonomskog pritiska na Crnu Goru, ne baš tako “prefinjena” poput ulaska “Alta banke” na crnogorsko tržište.

foto: borislav zdrinja / srna / tanjug

Iako bi, primera radi, poseban režim za izvoz hrane iz Srbije u Crnu Goriu, preusmeravanje robnog transporta iz Luke Bar recimo u Solun ili izmena uslova za crnogorskog avio prevoznika na beogradskom aerodromu sasvim sigurno prouzrokavala i finansijsku štetu za Srbiju, neće biti prvi put da se iz Beograda vuku neracionalni potezi prema Crnoj Gori, uglavnom zarad propagandnog efekta za unutrašnje potrebe SNS režima. Uostalom, generalno gledano, praktičan efekat Vučićeve politike prema Crnoj Gori u poslenjih godinu i po je takav da je, posle reteriranja Andrije Mandića, ostao bez podrške polovine političkog spektra koji je do pre izvesnog vremena držao pod kontrolom. Na drugoj strani, njegov direktni uticaj na SPC sveo se na mitropolita Metodija i njegovo četništvo, dok je najuticajniji crnogorski duhovni vođ Joanikije svoj stav prema aktuelnoj vlasti u Beogradu jasno iskazao pismom podrške srpskim studentima.

Vučićeva računica je, ipak, prilično jasna i jednostavna. Prema posljednjem Popisu stanovništva Srbije iz 2022. godine, 20.238 građana izjasnilo se nacionalno kao Crnogorci. To je oko 0,30 odsto ukupnog stanovništva Srbije i sasvim beznačajan broj potencijalnih SNS glasača na budućim izborima koji su u ovom trenutku jedino važni predsedniku Srbije. Iz tog ugla, napadi na Crnu Goru, politički, verski ili ekonomski, predstavljaju sasvim prihvatljiv izborni rizik u odnosu na mogućnosti manipulacije pred izbornim telom u Srbiji o ugroženosti Srba i antivučićevskoj politici Podgorice. Zato Vučića ne tangira mnogo istraživanje javnog mnjenja objavljeno ovog meseca, po kojem većina građana Crne Gore smatra da se Srbija meša u unutrašnje stvari “bratske države” i ne želi Crnu Goru u EU, a 36,1 odsto ispitanika misli da će susedna država učiniti sve da zaustavi Crnogorce na putu ka Briselu. Ovo bi mogao da bude jedan od praktičnih epiloga politike Aleksandra Vučića prema Podgorici koja se intenzivno vodi u prethodnih godinu i po.

U takvim okolnostima, u susret skorašnjim izborima, čini se da je mnogo realnije upitati se koji je sledeći potez Aleksandra Vučića prema Crnoj Gori, a ne da li će ga povući.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.