Foto: Alexey Filippov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Dodik je rekao da je sa ruskim predsednikom razgovarao i o konačnom statusu Republike Srpske ukoliko se "i dalje bude narušavao Dejtonski mirovni sporazum". Analitičari veruju da Putin ima samo jedan interes u BiH
Reakcije na posetu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika Moskvi njegov susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, stigle su i iz Vašingtona i iz Brisela. Dodik je s Putinom razgovarao o Dejtonu, sankcijama Rusiji, cenama gasa i ekonomiji. Analitičari veruju da Putin ima samo jedan interes u Bosni i Hercegovini, a to je da je zaustavi na putu ka NATO, ali i Evropskoj uniji.
Kako je naveo Dodik, sa Putinom se razgovaralo i o konačnom statusu Republike Srpske ukoliko se “i dalje bude narušavao Dejtonski mirovni sporazum”, ali i o sankcijama, koje, kako naglašava, Bosna i Hercegovina nije uvela Rusiji zbog Republike Srpske.
Upozorenja iz SAD i EU
Američki Stejt department je, komentarišuću susret Dodika i Putina, naveo da „niti jedna vlada, ni na kojem nivou, ne bi trebalo u ovom trenutku proširivati saradnju sa Rusijom, dok ta zemlja provodi agresiju protiv Ukrajine“.
Portparol Stejt departmenta je za Glas Amerike rekao da su Dodikova odluka da se sastane s Putinom, „dok Rusija u isto vreme otvoreno krši osnove i zakone međunarodnog poretka“, kao i odluka da odlikuje Putina – kratkovidi potezi koji ne služe interesima građana Republike Srpske.
Povodom ove posete, portparol Evropske unije Peter Stano rekao je da je održavanje bliskih veza sa Rusijom nespojivo sa evropskim putem.
“Evropska unija je bila kristalno jasna sa našim partnerima: odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni sa Putinovim režimom, u senci ničim izazvane i neopravdane invazije Rusije na Ukrajinu“, naveo je Stano u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa.
Korist za Putina
Nemački politikolog Bodo Veber smatra da je poseta Dodika Moskvi samo nastavak dugogodišnje politike savezništva s Putinom, kao i slanje provokativnih poruka zapadu.
Takođe, Dodik ovim, kako kaže Veber, minira imidž novog Saveta ministara koji bi zemlju trebalo da gura napred prema Evropskoj uniji.
„Najveća politička korist Putina jeste da ima jednog saveznika u dvorištu EU, čime ostvaruje simboličku pobedu. Na drugoj strani, Rusija na Balkanu ne gaji dublje strateške interese osim jednog: da spreči širenje NATO. Tu je Dodik dosledan, da spreči put BiH ka članstvu u NATO“, rekao je Veber za BHT.
Ovo je drugi put od kad je Rusija napala Ukrajinu da se Dodik sastao sa Putinom.
U izjavi javnom servisu Radio-televiziji Republike Srpske (RTRS) po završetku sastanka sa Putinom, Dodik je zemlje koje uvode sankcije Rusiji nazvao „neprijateljskim“.
Uz optužbe i oštru retoriku na račun američke ambasade u BiH, Dodik je rekao da je cilj američkog ambasadora da „do kraja svog mandata sruši RS“.
B.G./FoNet/Dojče vele/Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
