foto: promo
Šabac će ponovo izaći na glasanje, ali teško da će ono bilo šta da promeni. Izdaja i krađa su obeležile dosadašnji izborni proces u gradu u kome sve ove godine SNS nije mogao da se dokopa vlasti
Izbori u Šapcu i dalje nisu završeni. Prema poslednjim informacijama iz Upravnog suda u Novom Sadu, glasanje bi trebalo da bude ponovljeno na pet od 27 biračkih mesta, na koliko je 5. septembra već bilo ponovljeno zbog nepravilnosti
Na tih pet mesta pravo glasa ima oko šest hiljada birača, i to glasanje će sigurno poremetiti trenutno stanje na semaforu koji već nekoliko meseci beleži izborni rezultat u Šapcu. To, međutim, nije glavna tema priče u Šapcu, jer koliko god da je velika želja i volja za pravednom borbom aktuelnog gradonačelnika Nebojše Zelenovića, izdaja koja se desila od strane njegovog najbližeg saradnika u ovom gradu ne daje mnogo šansi da će pravda biti i zadovoljena.
OD IZBORA DVA PUTIĆA: Reč je o Nemanji Pajiću. Nekada je bio predsednik pokreta G17 plus, a onda je formirao Zapadnu Srbiju, koja je orijentisana pre svega na Šabac. Sa Zelenovićem je u koaliciji više od deset godina, bio je zamenik gradonačelnika, a posle izbora 2016. godine postao je predsednik Skupštine grada.
Aktivno je učestvovao i u protestima koji su prošle godine organizovani protiv režima širom Srbije. Apsolutno se borio protiv SNS-a i niko nije mogao da ga vidi uz ovu partiju, a najmanje njegovih šest hiljada i kusur birača. Čak je sa Zelenovićem podneo krivičnu prijavu protiv SNS-a zbog organizovane izborne krađe u Šapcu.
Do kontakta između Pajića i SNS-a došlo je pre izbora 5. septembra i to, navodno, po njegovoj želji. Glavni Pajićev kontakt bio je nekadašnji golman i reprezentativac, ujedno član Glavnog odbora SNS-a i direktor FK Mačva iz Šapca – Ivica Kralj. Tako nešto je bilo moguće u slobodnom Šapcu, član Glavnog odbora SNS-a bio je direktor kluba koji egzistira pod upravom grada. Pajić i njegova ekipa godinama unazad su, kao deo koalicionog plena, držali šabački sport u svojim rukama. Uglavnom, uoči izbora je došlo do susreta najbližeg Zelenovićevog koalicionog partnera sa glavnim naprednjačkim operativcem Darkom Glišićem. Tada je sve i dogovoreno.
Naprednjaci su imali stanje na semaforu posle izbora 5. septembra 36:33. Najpre su Pajićevi članovi Gradske izborne komisije glasali protiv ponavljanja izbora na 20 biračkih mesta, koliko je tražila Zelenovićeva lista, a onda se jednog ponedeljka pojavila informacija u javnosti da su za isti sto seli SNS i delegacije Zapadne Srbije. U toj petočlanoj delegaciji, slučajno ili ne, bilo je prvih pet sa Nemanjine liste „Novi tim za Šabac“, koji je osvojio ukupno sedam mandata. Nekoliko dana kasnije, u izjavi za jednu lokalnu televiziju, Pajić je potvrdio da je postignut dogovor o koaliciji sa SNS-om, a mesecima je ubeđivao svoje birače u nešto sasvim suprotno.
CENA IZDAJE: Nebojša Zelenović je izgubio Šabac zbog ljudi koji su ga prvi izdali, pre svega Nemanje Pajića. Tako to ide u srpskoj politici. Sada se čak govori da će Pajić preuzeti Socijalističku partiju Srbije u Šapcu koja, inače, nije uspela da pređe cenzus, ali može da se desi da ima pet odbornika u gradskom parlamentu.
Tog istog Nemanju Pajića su naprednjaci napadali da je ustaša. Čak su mu i nekoliko grafita na tu temu „poklonili“ u Šapcu. Napadali su ga da je izdajnik Srbije, jer je sa Zelenovićem bio gost gradonačelnika Peći. Kleli su ga do neba da je prodao Kosovo, čak su mu poručili da se iseli iz grada. Sada se građani Šapca s pravom pitaju da li je Nemanja Pajić i dalje ustaša. Po svoj prilici nije, već je drag i željan koalicioni partner SNS-a. Šabački SNS je, inače, početkom godine saopštio da nema te situacije niti bilo kakve šanse da im Zapadna Srbija bude koalicioni partner.
Zelenović može da se bori protiv izborne krađe, ima snagu i volju, ali protiv izdaje ne može. Pajić sa sobom nosi pet mandata, plus još jedan mandat koji su naprednjaci dogovorili sa manjinskom Ruskom strankom. To rezultat na semaforu menja u ubedljivih 42:27 za SNS. Ova priča je još jednom dokazala koliki je nedemokratski kapacitet SNS-a. Čak i kada sami imaju većinu, moraju da „kupuju“ tuđe mandate.
Šabac će izaći ponovo na glasanje, ali teško da će ono bilo šta da promeni. Izdaja i krađa su obeležile dosadašnji izborni proces u gradu u kome sve ove godine SNS nije mogao da se dokopa vlasti. Zahvaljujući jednom čoveku, Šabac je izgubio prefiks „slobodan“. Naravno da je lakše predati se nego boriti se, i to je i Pajić izgleda shvatio. Teško je biti opozicija posle toliko godina luksuza bez ikakve odgovornosti i plaćene cene. Cena za to postoji, ali da li postoji i za obraz, ili konačno treba da se pomirimo sa time da je to politika, drugo je pitanje.
Kao jedno od rešenja za šabački izborni čvor pominje se i uvođenje prinudne uprave u gradu na Savi. Da li je i kako je to moguće, pokazaće se veoma brzo, ali je činjenica da bi posle uvođenja prinudne uprave posle šest meseci morali da budu održani vanredni lokalni izbori na svih 100 biračkih mesta u ovom gradu.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
