foto: dimitrije goll
Odbijanjem tužbe "Danube foods" protiv rešenja Komisije za zaštitu konkurencije Upravni sud je potvrdio nalaz Komisije da je ova kompanija zloupotrebila svoj dominantan položaj na tržištu
Posle šestomesečne istrage, saslušavanja stranaka i prikupljanja dokaza Komisija za zaštitu konkurencije je januara 2008. godine donela rešenje kojim se utvrđuje da mlekare u vlasništvu „Danube foods“ imaju dominantan položaj na tržištu otkupa sirovog mleka kao i da su taj položaj zloupotrebile tako što su nametale nepravedne uslove poslovanja primarnim proizvođačima mleka: da se kvalitet mleka utvrđuje isključivo u laboratoriji mlekare i da se nalaz smatra konačnim, da je isporučilac mleka obavezan da prijavi svaki kontakt sa konkurencijom, da mlekara može da raskine ugovor maltene kad god joj se ćefne, dok isporučilac raskid mora da najavi dva meseca unapred, kao i da cenu mleka određuje isključivo otkupljivač.
Dijana Marković-Bajalović, donedavno predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, kaže da presuda ne znači da će „Danube foods“ zbog toga snositi posledice. Da je slučaj, veli, pokrenut nakon 1. novembra prošle godine, kada je i počela primena novog Zakona o zaštiti konkurencije, „Danube foods“ platio bi kaznu tešku i nekoliko miliona dinara. Međutim, slučaj je vođen po starom zakonu, a to znači da u ovom slučaju za „Danube foods“ nema nikakve kazne. „Jedina reperkusija za njih može da bude pokretanje građanskih parnica poljoprivrednih proizvođača, kojima poljoprivrednici od ‘Danube foods’ mogu da traže nadoknadu štete koju su pretrpeli poslujući sa njima. Da je rešenje Komisije pisano po donošenju novog Zakona o zaštiti konkurencije, Komisija bi izrekla kaznu koja se po novom zakonu kreće do 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda kompanije. Ovako od kazne ništa.“
ZAKONSKO ZAMEŠATELJSTVO: Prema Zakonu o zaštiti konkurencije, koji je usvojen septembra 2005, zloupotreba dominantnog položaja na tržištu je okarakterisana kao prekršaj kažnjiv novčano u iznosu od jedan do 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda prekršioca. Procesno gledano, komisija utvrđuje da li neki privredni subjekt ima dominantan položaj na tržištu i da li je taj položaj zloupotrebio, donosi rešenje o tome, nalaže prekršiocu da demontira mehanizam kojim zloupotrebljava svoj položaj na tržištu i sve predaje sudiji za prekršaje koji određuje kaznu, i gotova priča.
Međutim, u slučaju „Danube foods“, priča je tu tek počela. Pre nego što je predmet stigao do sudije za prekršaje, mada nije sigurno da je uopšte poslat, „Danube foods“ se na rešenje Komisije žalio Vrhovnom sudu, koji je, iako Zakonom o zaštiti konkurencije ta mogućnost nije predviđena, rešenje poništio jer, navodno, Komisija nije omogućila optuženom „uvid u identitet svedoka od kojih je uzimala izjave“, mada ni to zakonom nije predviđeno. Naime, optuženi može da ima uvid u izjave, ali ne i da zna ko je izjavu dao. Kako god, Komisija je dala na uvid izjave svedoka i navodno donela novo rešenje, ali se ono, iz nekog već razloga, ne može naći na sajtu www.kzk.org.rs, već samo ono prvo koje je Vrhovni sud poništio. Iz nekog već razloga, takođe, predmet (opet) nije prosleđen sudiji za prekršaje.
U međuvremenu je usvojen novi Zakon o zaštiti konkurencije koji iz procedure isključuje sudiju za prekršaje, a Komisiju ovlašćuje da izriče „mere zaštite konkurencije u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda“, ali je predviđena „sudska kontrola“: protiv konačnog rešenja Komisije može se podneti tužba Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja stranci, po kojoj odlučuje Upravni sud, s tim što potezanje „sudske kontrole“ ne odlaže izvršenje izrečenih mera.
Na ovom mestu počinje pravo zamešateljstvo: u prelaznim odredbama aktuelnog Zakona o zaštiti konkurencije stoji da se „na postupke koji su započeti do dana početka primene ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti“, što će reći da je za ovaj slučaj i dalje nadležan sudija za prekršaje.
Međutim, prema procesnom pravu, ako u toku postupka dođe do promene zakona, sud je dužan da primeni odredbe onog zakona koji je blaži za optuženog, odnosno optuženi može da se opredeli po kom zakonu da mu se sudi, ako postoji dilema oko toga koji zakon je blagonakloniji prema optuženom, onda se on izjašnjava o tome kom će se zakonu privoleti.
Podnošenjem tužbe Upravnom sudu „Danube foods“ se posredno opredelio za aktuelni zakon po kome Komisija za zaštitu konkurencije izriče „meru zaštite konkurencije“. Međutim, Komisija se ovim povodom nije oglasila, predsednica Komisije Vesna Janković je na putu, a samo ona može da daje izjave za medije, tako da šta će biti, ako će uopšte nešto biti, za sada nije moguće saznati.
PRAVNA DRŽAVA NA DELU: Ministar poljoprivrede Saša Dragin je izjavio da je ova presuda pokazala gde leži problem u vezi s tržištem mleka u Srbiji: „Ja se iskreno nadam da će u narednom periodu i svi drugi organi države koji su takođe zaduženi za regulisanje tržišta i regulisanje pitanja monopola postupiti po zakonu i omogućiti svima koji žive od ove grane stočarstva, a i svim građanima Srbije koji konzumiraju mleko, da više nemaju stresnih situacija kakve su imali prethodnih meseci. Svi znate koliko su finansijski lobiji moćni u ovoj zemlji, koliko imaju mogućnosti da utiču i na medijska sredstva i meni je mnogo drago da je država još jednom pokazala da je jača od bilo kog uticaja.“
„Pošto je Upravni sud utvrdio da ‘Danube foods’ ima monopol na tržištu otkupa mleka i da je taj monopol zloupotrebila, Tužilaštvo je po službenoj dužnosti pokrenulo postupak protiv vlasnika odnosno odgovornog lica te firme“, izjavio je Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva. „Postoje osnovane sumnje da je ‘Danube foods’ nametao nepravedne i nejednake uslove proizvođačima, čime su konkurenciji onemogućavali ulazak na tržište otkupa mleka, a proizvođače mleka stavljali u zavisan položaj. Krivičnim zakonikom za krivično delo zloupotreba monopolističkog položaja predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna.“
Neće biti: istina, prema Krivičnom zakon(ik)u zloupotreba monopolskog položaja jeste kažnjivo delo, ali ne zatvorom od šest meseci do pet godina kako tvrdi Zorić, već „samo“ zatvorom do tri godine, a novčana kazna nije ni predviđena.
Sa druge strane, prema Članu 103. krivično delo za koje je zaprećeno kaznom zatvora od jedne do tri godine zatvora zastareva za tri godine: ako je Komisija 30. januara ustanovila delo, to znači da je ostalo svega dva meseca do zastare, a kako je Zorić objasnio za „Vreme“ postupak koji je tužilaštvo pokrenulo „trajaće koliko će trajati“. Da li će zastareti, pitanje je sad.
FINGIRANJE: Ne, nije pitanje da li će postupak biti obustavljen zbog zastare, pitanje je šta se dosad čekalo i zašto je tek sad, tik pred zastaru, opet načeto. Osnovana sumnja je dovoljna za pokretanje krivičnog postupka, zbog osnovane sumnje je i Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula svoj postupak ali, eto, tužilaštvu je bila potrebna sudska presuda da osnovano posumnja da je car go. Nije nego.
Biće da je razlog za ovu nazovi ažurnost što je, baš u vreme kad je presuda Upravnog suda objavljena, u Srbiju došao Abel Mateus, izvestilac Komisije Ujedinjenih nacija (UNCTAD) za Srbiju. Cilj Mateusove posete je priprema izveštaja o sprovođenju politike konkurencije u Srbiji, koji će UNCTAD-u biti predstavljen iduće godine.
Povodom presude Upravnog suda, Mateus je rekao da je ona značajna, jer je prva koja se odnosi na zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu, istakao da je „Srbija napredovala u oblasti konkurencije, ali da mora još mnogo toga da učini“ i precizirao da pre svega misli upravo na kažnjavanje kompanija koje krše zakon. „To je slučaj takozvane ekonomske zavisnosti: velike firme su zloupotrebile male proizvođače mleka od kojih otkupljuju sirovinu. Ne postoji mnogo slučajeva tog tipa u Evropskoj uniji i zato sam veoma zainteresovan da vidim razvoj događaja.“
Imaće šta da vidi.
Molbu da prokomentariše presudu Upravnog suda Milan Beko, za koga se (ne)osnovano veruje da je vlasnik pomenutih mlekara, glatko je odbio: „Ne želim ništa da komentarišem. Kakve veze ja imam sa ‘Imlekom’? Otkud vam ideja da imam išta sa njima? Ne mogu da komentarišem stvari sa kojima ja nemam nikakve veze“, rekao je za „Blic“.
Zaista, kakve veze bi Milan Beko imao s tim: „Imlek“ je otvoreno akcionarsko društvo, isto su i mlekare u Novom Sadu i Subotici, a Slobodan Petrović, generalni direktor „Imleka“, u jednom intervjuu je izjavio da je Milan Beko bio angažovan prilikom osnivanja kompanije „Danube foods“, kao i na drugim poslovima, a da danas „Danube foods“ sarađuje s njim kao sa partnerom i prijateljem.
Kako god, u predvečerje 5. oktobra, kad je već bilo jasno da je „gotov(o)“, pronela se i vest da je Miloševićev ministar za privatizaciju i predsednik upravnog odbora „Zastave“ Milan Beko „zapalio preko grane“. Nešto kasnije govorilo se da se skrasio na Devičanskim ostrvima, a u Srbiji se na mala vrata pojavio tek koju godinu kasnije kao „savetnik i konsultant“ investicionog fonda „Salford“ u privatizaciji srpske mlekarske industrije. Posle je bio „savetnik i konsultant“ u preuzimanju „Knjaza“, pa posle malo ovo, malo ono, malo „Novosti“, malo „Luka Beograd“… I tako, stekao se utisak da je baš on vlasnik mnogo čega i da je upleten u mnogo šta, ali, za sada, za to nema neposrednih dokaza.
Ipak, generalni direktor „Imleka“ ujedno je i generalni direktor zatvorenog akcionarskog društva „Danube foods“ čiji je pak osnivač holandski „Danube foods group BV“, takođe zatvoreno akcionarsko društvo, a osnivač tog društva je zatvoreni investicioni fond „Salford capital partners“ sa britanskih Devičanskih ostrva, a ovlašćeni predstavnik tog fonda je opet Slobodan Petrović. Milan Beko je tek „prijatelj i partner“.
Imlek je savesna kompanija koja je svoj privredni angažman podredila zadovoljstvu potrošača i kreiranju proizvoda koji se vole. Bliska saradnja sa 8000 farmera koji nam svakodnevno dobavljaju sirovo mleko, dovela je do njihovog razvoja u industrijske proizvođače sa evropskom efikasnošću mlečnosti po grlu.
Položaj dominantnog proizvođača nikada nismo stekli, a najmanje smo bili u prilici da taj položaj zloupotrebljavamo. U Srbiji radi više od 200 mlekara što uverljivo govori o širokom i vrlo otvorenom tržištu.
Nestašica mleka u Srbiji je posledica značajnog smanjenja broja mlečnih krava i to za više od 100.000 grla u protekle dve godine. Imlek sa žaljenjem konstatuje da je nedovoljna ponuda sirovog mleka dovela do smanjene proizvodnje naših gotovih proizvoda koju su osetili potrošači i zbog čega i mi kao preduzeće trpimo poslovnu štetu.
Odbijanje naše tužbe protiv rešenja Saveta komisije za zaštitu konkurencije pored toga što je pravno neutemeljeno je i neuverljivo iz dva razloga;
1. obrazloženje presude gotovo da ne postoji, osim u nekoliko škrtih rečenica što je suprotno sudskoj praksi
2. uvid u presudu bio je omogućen samo određenim medijima pre nego što smo kao zainteresovana strana o tome i sami imali bilo kakva saznanja
Očekujemo da će se rešenja za ovu novonastalu situaciju ipak naći u okviru zakona na zadovoljstvo potrošača, Imlek-a i naših više od 5000 malih akcionara.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
