Brže, bolje, jače, kol’ko god da traje

Železnička mreža Srbije dugačka je ukupno 3808 kilometara, od čega je samo 280 kilometara dvokolosečna, ali je zato elektrificirano čak 2612 kilometara, što magistralnih/međunarodnih pruga, što lokalnih. Oko 1000 kilometara pruga je na najvažnijem saobraćajnom pravcu – „koridoru 10“ od Šida do Preševa, sa severnim i istočnim odvajcima prema Subotici, odnosno Dimitrovgradu, što sa još cirka 400 kilometara pruga prema Rumuniji i Crnoj Gori čini mrežu međunarodnih pruga na teritoriji Srbije. Tako gledano, Srbija ima sasvim pristojnu železničku mrežu.

TEORIJA I STVARNOST: Međutim, tako je samo na papiru, a u praksi je posve drugačije: od 33 polaska po voznom redu sa Glavne železničke stanice, odnosno sa depadansa kod „Buvljaka“ na Novom Beogradu, bezmalo svaki treći ima i fusnotu „ne saobraća“, uz objašnjenje da se redovan saobraćaj očekuje po završetku radova na pruzi Niš–Preševo, odnosno Vreoci–Resnik, dakle na koridoru 10, kao i na Barskoj pruzi, dok voz prema Bugarskoj saobraća samo u turističkoj sezoni. Ergo, pruge postoje, ali su u takvom stanju da polovina međunarodnih pružnih pravaca nije upotrebljiva, a pride je napušteno 800 kilometara lokalnih pruga zbog neisplativosti.

Takvo je trenutno stanje, ali ništa zato: ova najbrža, najbolja i najjača vlada, sa istim takvim premijerom i izabranim predsednikom Republike, svojski rade da se ta slika izmeni – ovogodišnji plan je rekonstrukcija/modernizacija ukupno 255 kilometara pruge: deo pruge od Beograda do Valjeva i od Stare Pazove do Novog Sada, pa od Beograda prema Nišu, kao i ono što je preostalo na pruzi Niš – granica sa Makedonijom. Dugoročni plan podrazumeva i gradnju „brze pruge“ u okviru projekta modernizacije pruge Beograd–Budimpešta, kojom će, kad bude završena, vozovi juriti čak 200 kilometara na sat, kao i moderni dispečerski centar za upravljanje srpskim prugama, o čemu je prošle godine potpisan ugovor o izradi projekta.

Na prigodnoj svečanosti upriličenoj prošle nedelje na leskovačkoj železničkoj stanici, Aleksandar Vučić svečano je pustio u rad 15 kilometara dugačku modernizovanu deonicu pruge na Koridoru 10 od Vinarca do Đorđeva. Kako mediji prenose, Vučić je izrazio zadovoljstvo što se posle deonice Bujanovac–Bukarevac (13,7 km), potom deonice Vranjska Banja – Ristovac (17,7 km), otvara i novih 15 kilometara pruge i, podrazumeva se, najavio brži, bolji i jači nastavak obnove sve dok se ne modernizuje celokupna pruga na železničkom Koridoru 10 do granice sa Makedonijom. „Kada radite posebne sekcije, a vidite da vam nedostaju još četiri deonice u ovom južnom delu, onda i to morate da napravite. Izračunali smo da nam za tih 340 kilometara nedostaje još sedamsto miliona evra“, rekao je premijer/predsednik i dodao da će „umesto 30, 40 i 50, vozovi ići brzinom od 110 do 120 kilometara na sat“, uz opasku da „tuđi vozovi, pogotovu teretni, koriste pruge kroz Rumuniju i Bugarsku i stižu petnaest sati brže“, ali da kad „sve ovo budemo završili, pola kargo-saobraćaja ćemo im preuzeti“.

NIKAD NIJE KASNO: Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da nema moderne Srbije ukoliko nemamo modernu železnicu, i podsetila da je deonica koja je puštena u saobraćaj modernizovana prvi put posle 1965. godine, a Dušan Garibović, v.d. generalnog direktora „Infrastrukture Železnice Srbije“, da je rok za završetak ove deonice bio 8. maj, a da je pruga završena 23. aprila, te dodao da se s radovima žurilo kako bi građani mogli da koriste vozove na pruzi tokom prvomajskih praznika.

Sve troje su iskazali zahvalnost Ru-skim železnicama na kvalitetu i brzini izvođenja radova, na odličnoj saradnji, ne samo kompanijskoj između Infrastrukture i Ruske železnice, već i između dve države. Andrej Kaljini, finansijski direktor RŽD internešenel, koji je glavni izvođač radova, rekao je da se projekat u Srbiji realizuje u dogovorenoj dinamici i često pre roka, podsetivši da je ta firma dosad rekonstruisala tri deonice na severu, a sada tri na jugu zemlje.

„Svi ostali nam probijaju rokove i vikaću kada budem obilazio radove na putnom koridoru 10, zato sam već i vikao bezbroj puta, jer ne vičem zato što volim, već zato što se borim za vas i dobre rezultate, jer to je ono što ste vi uostalom platili“, zaključio je premijer/predsednik. Nije se ni osvrnuo na „neke bivše koje je baš briga bilo za dobrobit naroda, već su samo gledali kako da napune svoje džepove“, što je zaista dobra vest.

Dobra je vest i da se srpske pruge revitalizuju, jedino što se sve to događa sa mnogo godina zakašnjenja. Naime, sve ovo što je do danas urađeno i što je u planu da bude urađeno na saobraćajnoj infrastrukturi zacrtano je prilično ambicioznim master planom još 2008. godine, u vreme kada je ministar za infrastrukturu bio Milutin Mrkonjić. Rok za završetak svega, što puteva što pruga, bila je 2014. godina. Za njegovog vakta, neka ostane zabeleženo, izrađena je većina projekata, ali je realizacija bila kilava, što bi išlo u prilog tiradi o „bivšem režimu“, ali to ne odgovara istini. Naime, Mrkonjić je pokušavao da u projekte „ugura“ domaća preduzeća, ali braća Rusi, čijih je 800 miliona dolara kredita Srbiji bilo finansijska osnova projekta, vazda su imali neku zamerku, tako da se dalje od izrade projekata nije ni odmaklo.

Tek promenom vlasti, stvari su se pomerile iz hibernacije: prosto, umesto domaće operative za izvođača radova je angažovana ruska državna kompanija RŽD internešenel i otad pa naovamo sve lepo cakće.

Sve u svemu, za ovih pet godina otkad su ovi sadašnji preuzeli upravljač od onih prethodnih, opošljeno je 17 kilometara pančevačke pruge, 45 kilometara „južne pruge“, isto toliko, odnosno približno toliko na pravcu od Beograda ka Novom Sadu i to bi bilo to. Ostaje još samo stotinak kilometara pruge što je preteklo da se uradi od Niša do Preševa, sa posebnim akcentom na Grdeličku klisuru, pa onda pedesetak kilometara od Niša do Dimitrovgrada sa posebnim akcentom na Sićevačku klisuru, pa Barska pruga na svih 287 kilometara sa posebnim akcentom na one silne tunele i nadvožnjake, pa resto od Beograda do Novog Sada sa posebnim akcentom na Frušku goru, pa i ona već poslovična brza pruga od Novog Sada prema Budimpešti, kao i još koju stotinu kilometara regionalnih pruga poput one Lapovo–Kraljevo–Požega, Ruma–Šabac–Zvornik, Pančevo–Zrenjanin–Senta–Subotica… Ukupan skor – najmanje milijarda i po evra.

NE IDE BEZ PROJEKATA: Za skoro sve pomenute deonice „koridorskih“ pruga više puta dosad su potpisivani neki ugovori i objavljivani počeci radova, kao što to inače biva – pred izbore. Tako je pred izbore 2014. godine Aleksandar Vučić, tad tek kandidat za premijera, na nekom skupu u Subotici objavio „da će radovi na pruzi od Novog Sada do granice sa Mađarskom početi do kraja (te) godine, a da su radovi na deonici od Stare Pazove do Novog Sada već počeli“. Sledeće godine rok je pomeren za kraj te godine, sledeće godine isto, ali od posla ništa. Uostalom, za „brzu“ prugu ni idejnog projekta nema, niti se zna odakle će izgradnja da se finansira.

Prema rečima Mansurbeka Sultanova, prvog zamenika direktora RŽD internacionala u Srbiji, obnova Barske pruge od Resnika do Valjeva (77 kilometara) biće završena krajem 2017, a za trenutni prioritet prioriteta – prugu od Stare Pazove do Novog Sada – dostavljen je tek projekat vijadukta i tunela, ali ne i trasa, pa je već sad jasno da će rok za završetak morati da bude produžen. „Ne može da se projektuje tri godine, a mi da izgradimo za pola godine. Zato je potrebno da međudržavni sporazum bude produžen do kraja 2021“, kaže Sultanov i dodaje da je kompanija koju zastupa zainteresovana da obnovi celu Barsku prugu do granice sa Crnom Gorom za koju kaže da je u „katastrofalnom stanju“, ali da bi „ruski kredit“ trebalo da bude produžen do kraja 2021. godine, kao i da su Ruske železnice zainteresovane da i nakon tog aranžmana nastave da rade u Srbiji. Kako je objasnio, pored revitalizacije Barske pruge zainteresovani su i za održavanje pruga, izgradnju novog dispečerskog centra, kao i za obuku srpskih studenata u Rusiji zbog „kadrovske rupe“ u Železnicama Srbije.

Na otvaranju međunarodne izložbe Ekspo Rusija – Srbija 2017, savetnica u Ministarstvu građevinarstva – sektor za železnicu, saobraćaja i infrastrukture Vida Jerković saopštila je novinarima da se „uskoro u Skupštini Srbije očekuje usvajanje nacionalnog programa za razvoj železničke infrastrukture od 2017. do 2021. godine, što je prvi deo dugoročnog programa za razvoj srpskih pruga“. „Da bi se kompletirala rekonstrukcija i modernizacija magistralnih pruga, Vlada Srbije planira da obezbedi sredstva za završetak srpskog dela Barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom i ostalih deonica na Koridoru 10, koje uključuju i 92 km od Niša do Preševa“, rekla je Jerkovićeva. Međutim, o „brzoj pruzi“, onoj kojom ćemo do Budimpešte putovati 2 sata i 15 minuta, nema ni reči, sem opšte najave da će se „graditi i pruga za brzine od 200 km na sat u okviru projekta modernizacije pruge Beograd–Budimpešta“.