Borba za pravnu sigurnost

Od 16. septembra kada je Vrhovni kasacioni sud doneo „dopunu“ sopstvenog stava povodom troškova obrade bankarskih kredita uzavrelo je stanje u advokaturi Srbije. Međutim, čini se da je prethodnog vikenda doseglo tačku usijanja, na oko sličnu onoj kakva je bila u ranu jesen 2014. kada je donet prvi nacrt Zakona o javnom beležništvu.

Prethodne subote održana je Konferencija advokata Srbije koja je donela preporuku da advokatura stupi u obustavu rada do povlačenja dopune stava VKS-a. Po Statutu Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: AKS), na dan održavanja konferencije, održava se i sednica Skupštine AKS koja se mora izjasniti o svim preporukama koje je donela konferencija. Tako je i bilo i ovog puta. Ali, na opšte iznenađenje kolega – ali ne svih – koji su uzeli učešće na konferenciji, delegati u skupštini AKS nisu izglasali obustavu rada već doneli odluku koja je suprotna preporuci konferencije. Usledila su međusobna optuživanja za izdaju interesa advokature uz rečnik koji u nekim trenucima nije priličio ni kafanskoj raspravi. Uveren sam da pomenuti događaji ne služe ni kom na čast – danas smo slabiji nego što smo bili u prošli petak i pod hitno nam je potrebno jedinstvo, a ne nove podele. Verujem da je baš to ono što građani od nas očekuju.

Želim i da podsetim na jednu činjenicu, koja je neopravdano pala u zapećak pomenutih dešavanja. Advokatura Srbije je apsolutno jedinstvena u oceni da je „dopuna“ stava Vrhovnog kasacionog suda doneta pod krajnje sumnjivim okolnostima. Najviša sudska instanca u Srbiji je pre tri godine već donela pravni stav po istom pitanju. Na osnovu njega je bilo jasno da je banka imala pravo da naplati trošak obrade kredita, ali da je svom klijentu, građaninu ili pravnom licu, morala jasno i nedvosmisleno da predoči o kojim troškovima je reč – tako da klijent nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu šta tačno i koliko plaća.

Ono što posebno baca ljagu na celu priču sa „dopunom“ stava jeste činjenica da je Vrhovni kasacioni sud donosio presude kojima je preinačavao odluke nižestepenih sudova kojima su odbijani tužbeni zahtevi građana. Dakle, sam VKS je doneo više desetina presuda u kojima je detaljno obrazlagao zbog čega banke u konkretnim slučajevima nisu imale pravo da naplate trošak obrade kredita – na način na koji su naplaćivale. I posle tri godine ujednačene sudske prakse na nivou cele države, najviši sud u Srbiji „s neba pa u rebra“ donosi „dopunu“ stava koja je dijametralno suprotna sopstvenom prethodnom stavu i ustanovljenoj sudskoj praksi. Ovakva odluka Vrhovnog kasacionog suda je dovela do pravne nesigurnosti i verujem da je to svima danas jasno. Ako se neko još uvek pita zbog čega, odgovor bi otprilike mogao da glasi: dva parnična predmeta sa potpuno istim činjeničnim stanjem mogu dobiti dijametralno suprotno „pravno finale“ – zavisi od toga da li je suđenje zakazano pre ili posle 16. septembra ove godine.

Advokatura Srbije jedinstvena je u stavu da je nedopustivo na opisan način „intervenisati“ na donošenje odluka u sporovima koji već traju. Što se ove teme tiče, mišljenje kolega se razlikovalo po pitanju metoda kojim advokatura treba da se suprotstavi ovakvom postupanju Vrhovnog kasacionog suda – da li stupiti u obustavu rada ili ne. Obustava rada stoji na raspolaganju advokaturi kao krajnje sredstvo za ostvarivanje nekog cilja. U prošlosti se pokazala kao izuzetno uspešna jer se usled obustave rada advokata praktično parališe rad celokupnog pravosuđa. Za vreme obustave advokati ne postupaju pred sudovima ni drugim institucijama, što za posledicu ima i nemogućnost građana da u toku obustave ostvare svoja prava. To su informacije koje su se mogle pronaći u medijima prethodnih dana. Nažalost, nisu se pominjale dve važne činjenice. Prva, da se tokom obustave advokati dobrovoljno odriču najvećeg dela sopstvenih prihoda i da mnogi, posebno mladi, to ne mogu da izdrže u dužem vremenskom periodu. I druga, bitnija – da bi se uopšte moglo stupiti u „dužu“ obustavu rada, neophodan je širok konsenzus kolega. Deluje da se zbog ove druge činjenica preporuka konferencije „razmimoišla“ sa odlukom skupštine AKS.

Po nezvaničnim informacijama jer zvaničnog brojanja nije bilo, na Konferenciji advokata Srbije prošle subote učestvovalo je između 1350 i 1400 kolega. Tema konferencije je bila: „Da li se pitanje pravne nesigurnosti nastale nakon objavljivanja dopune pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita usvojenog na sednici građanskog odeljenja VKS od 16.09.2021. godine, treba rešavati, između ostalih aktivnosti Advokatske komore Srbije, i obustavom rada?“

Ovo je bitno naglasiti jer po Statutu AKS jedino o čemu skupština AKS ima obavezu da se izjasni jeste preporuka koju donese konferencija. A kako je jedina tema konferencije bila da li treba obustavljati rad zbog „dopune“ stava VKS – dakle ni zbog čeg drugog – skupština AKS je donela odluku da ne treba stupati u obustavu rada. Kako se sednica održavala na Pravnom fakultetu bilo je mesta da, osim delegata, sednici prisustvuju i druge kolege u svojstvu javnosti. Sednicom je predsedavala predsednica Advokatske komore Srbije i kada je saopštila rezultate glasanja, usledili su zvižduci nezadovoljnih kolega, te je sednica ubrzo nakon toga okončana. Učešće na sednici skupštine uzelo je 140 delegata, od kojih je njih 57 glasalo za usvajanje preporuke konferencije, dok je 81 delegat glasao protiv, uz dva nevažeća listića.

Nažalost, zbog činjenice da je sednica skupštine naglo okončana nakon objavljivanja rezultata glasanja, ostali smo uskraćeni za obrazloženje delegata koji su glasali protiv preporuke konferencije – dakle protiv odluke o stupanju u obustavu rada. Nezvanično, jedan od argumenata je bio da je konferenciji advokata prisustvovalo oko 12 odsto svih upisanih advokata, a da se odluka o obustavi rada odnosi na sve kolege. Takođe, moglo se čuti da je i konferenciji koja je prethodila protestu protiv nakaradnog uvođenja notarijata prisustvovalo blizu 5000 advokata, tako da je njen legitimitet bio mnogo veći. Predsednica AKS je najavila da će preko organa komore inicirate nove akcije protiv „dopune“ stava Vrhovnog suda, o kojima će i kolege i javnost biti blagovremeno obavešteni.

Umesto zaključka, voleo bih da pozovem sve građane Srbije da nas podrže u ovoj borbi jer je ovo pre svega borba za pravnu sigurnost i zaštitu prava građana, a ne za interese advokature. S druge strane, pozvao bih kolege da sklone sujete po strani i da se ujedinimo što je pre moguće. Ovakvim događajima u advokaturi raduju se samo neprijatelji advokature.