Kašika

Kašika (od turskog kašik) je osnovni pribor za jelo. Sastoji se od ručice i elipsaste plitke posudice. Ima ih raznih veličina. Izrađuju se od metala, porcelana, plastike i drveta. Kašika služi za konzumiranje tečne i polutečne hrane. U nedostatku noža i viljuške, može, uz malo strpljenja i veštine, veoma uspešno da ih zameni. Sa njom je relativno teže izvršiti samopovređivanje ili napad na drugoga, pa predstavlja jedini pribor za jelo u zatvorima. Iz sličnih razloga se koristila svojevremeno u JNA. Kad smo kod vojske, treba istaći da obična kašika i ručna bomba “kašikara” nemaju ničeg zajedničkog osim jednog dela mehanizma na bombi, koji služi za aktiviranje iste i pomalo podseća na dršku od kašike. S obzirom da je drška viljuške gotovo identičnog oblika, ostaću u večitom neznanju zašto dotična eksplozivna naprava nije nazvana “viljuškara”.

Osim za konzumiranje hrane, kašika ima važnu funkciju i u njenom pripremanju. Retko da ćete pronaći recept za neko jelo, kolače ili tortu u kojem je jedinica mere za sastojke gram, litar ili decilitar. Najčešće je to kašika: tri kašike brašna, pet kašika šećera, na vrh kašičice limuntusa, pola kašike ulja, itd…

Posle više od četiri decenije bračnog života želeo bih da novopečene snaje i gospođe upozorim na jednu istorijski dokazanu istinu. Za osnov uspešnosti svakog braka najveću važnost ima predmet jednostavan do banalnosti – obična supena kašika.

Šta mislite, kako će se osećati izabranik vašeg srca kad se posle prvih meseci braka, jedne nedelje vrati izmožden sa prepodnevnog basketa, ili pun oderotina i bubotaka koje je zaradio igrajući fudbal na male goliće? Šta da radite sa klipanom koji umesto da odmah uđe u kupatilo, pita još sa vrata vašeg bračnog gnezda: “Šta ima za klopu?” Poslužite mu kao uvod u nedeljni ručak tanjir supe sa knedlicama od griza (može i iz kesice) ili još bolje, belu čorbu (recept sledi na kraju teksta)!

Posle ručka, vaš mladi đuvegija će zaspati snom pravednika i vi ćete biti mirni nekoliko sati. Moći ćete na miru da odgledate reprizu omiljene TV serije koju ste sinoć propustili jer ste mrtvi umorni zaspali odmah posle Dnevnika. Umor vas je nadvladao jer ste juče, u subotu, generalno pospremali stan dok je vaš čovek bio u kafiću sa prijateljima na važnom zadatku, ugovaranju nedeljnog sportskog prepodneva.

Nije nemoguće da će vas uveče, kad ogladni, upitati: “Jel’ ostalo malo onog čorbuljaka od ručka?” Nemojte da vas vređa njegov način izražavanja. Ne vređa to on hranu koju ste mu s puno ljubavi pripremili. To on tepa vašem remek-delu. Obavezno mu poslužite čorbu (supu) i za večeru. Potrebno mu je da nadoknadi minerale i tečnost koje je izgubio pre podne akajući se sa loptom. Nakon čorbe (supe), oterajte ga u kupatilo. Kad izađe ispod tuša, baciće se ponovo u krevet i zaspati kao zaklan, a vi ćete moći na miru da odgledate omiljenu romantičnu melodramu. Vaš voljeni mužić će se probuditi rano, čio i odmoran i sto posto vam skuvati i doneti u krevet prvu jutarnju kafu.

A sada obećani recept za tajni eliksir sreće u braku i dugovečnost života udvoje – bela krem čorba. Uputstvo za spravljanje remek-dela svetskog kulinarstva je prepisano iz čuvenog kuvara Spasenije Pate Marković (izdanje: Politika a. d. Beograd, 1939):

“Pravi se od telećeg mesa. Razlikuje se od obične čorbe u tome što je zaprška mnogo jača, što se ta zaprška ostavlja bela, neupržena i što se u zapršku nikad ne stavlja aleva paprika.

Kod mesara kupiti tri četvrti kilograma teletine od buta. (Može i govedina, prim. J. K. G. proistekla iz iskustva njegove žene.) Meso oprati i iseći ga na što sitnije kockice, pa staviti u lonac da se bari. U taj isti lonac, preko mesa iseći i vezu zeleni i ostaviti je da se s teletinom bari. Sve posoliti i pustiti da vri, dok meso ne bude mekano. U šerpicu staviti kašiku masla, a kad se maslo rastopi, staviti dve do tri velike kašike (Šta sam vam rekao – “dve do tri kašike”) brašna i pržiti na maslu, ali pažljivo da ostane belo. Sipati zapršku u čorbu i ostaviti da vri još pola sata.

Pred ručak začiniti čorbu na ovaj način: u zdelu za čorbu razbiti jedno žumance, sipati 1 deci kisele pavlake, dodati soka od limuna (u nedostatku, može malo vinskog sirćeta, prim. J. K. G, hvala takođe), a zatim, pažljivo čorbu zajedno sa sitnom zeleni i mesom sipati u sud, pa služiti.”

Ne dajte da vas zbuni ona količina mesa (“tri četvrti kilograma”). Gospođa Pata je svoje recepte pisala u vreme kada su porodice bile daleko mnogobrojnije nego danas. Ako vam čorba pretekne, nikako je ne prosipajte. Ona će sutradan biti još ukusnija. Zapravo, najukusnija je jučerašnja, podgrejana bela čorba. Da vas podiđu žmarci od nje.

Prijatno vam ručavanje udvoje, i ne zaboravite: održavajte vaše kašike u besprekornom stanju. One su esencijalne za vašu sreću u braku!