Ni na početku, ni na kraju. Čak ni u sredini. Strpljivo stoji u nedeljnom redu, džentlmenski propuštajući sredu i bacajući prašinu u oči petku.
Kad sam bila mala, svaki dan sam zamišljala kao osobu. Ponedeljak je bio visok, mršav, crnokos i strog. Utorak, debeo i brkat, najviše mi je ličio na čika Miću od koga smo kupovali breskve. Sreda onako dugokosa sa krupnim plavim očima, ista tetka Savka, hladna i dosadna (tetka, izvini). Petak je bradati nasmejani deda iza koga ide baba Subota, krupna, sa zlatnim zubom i miriše na krofne. Nedelja, ista moja mama, a četvrtak… Jedino njega nisam zamišljala kao odraslu osobu. Čupav, pegav, u kratkim pantalonama i bosonog, kikoće se i poziva na avanturu.
Otišla sam i korak dalje. Osim lica, smislila sam im i karaktere. Tako je ponedeljak zauvek ostao strog, dan kad treba „zapeti“ i dati sve od sebe. Utorak je već spremniji za kompromise. Brkovi kriju veliki osmeh koji kaže „najgore (ponedeljak) je prošlo, samo izdrži sredu“. Petak, spor, ali pun obećanja. Subota i nedelja, blage, darežljive i tople, svaka na svoj način. A on, četvrtak, uvek je bio prestupnik. Onako prašnjav, prosto je izazivao izgrebana kolena, nenapisane domaće zadatke i preskakanje ručka, svestan da će u slučaju da bude uhvaćen u šteti brzo moći da otrči u zagrljaj petku, suboti i nedelji. I oduvek je bio moj dan.
Da bismo izbegli vikend-gužvu, sa roditeljima smo u veliku nabavku u Robnu kuću „Beograd“ išli četvrtkom. Svaki put dobila bih skoro pola kilograma gumenih bombona, koje obožavam i dan-danas. Jedino tog dana nisam imala čas fizičkog, a to je značilo da ne moram da glumim budalu koja nikada neće uspeti da se popne uz šipku. Prvi put sam se filmski poljubila u četvrtak – na velikom odmoru, između časa matematike i likovnog. Na tom času nisam ništa nacrtala. Nedelju dana kasnije, posle likovnog, prvi put sam se potukla sa drugaricom – i pobedila. Posle nekoliko nedelja odlučila sam da zauvek pobegnem iz muzičke škole i od harmonike. Ceo petak provela sam u ćošku zbog te odluke. Iz Teorije političkog sistema pala sam pre 520 četvrtaka i tada upoznala petoro ljudi koji su mi danas bliski prijatelji. Pre 416 četvrtaka, baš na rođendan, prvi put sam videla svoje ime u impresumu „Vremena“. Ostavio me dečko. Postala sam tetka. Upoznala sam nekog posebnog. Otputovala sam u Pariz.
Štošta smo prošli četvrtak i ja.
Nisam sklona rutini, ali njega nekako uvek mogu da predvidim. Prvo, ne moram da ustanem rano, a kafu mogu da pijem bar 45 minuta. Četvrtkom, po pravilu, imam najmanje obaveza. To znači da mogu da prošetam od kuće do radnog mesta, a od radnog mesta gde god poželim. Četvrtak je dan kada moja mašta nesmetano juri, kad slobodu kradem, a od obaveza bežim; dan kada služim dokolici i ugađam sebi, bez griže savesti.
Četvrtkom uvek pojedem ogromnog „indijanera“ u „mojoj poslastičarnici“, obavezno se vidim sa najboljim drugaricama da, u miru, pretresemo sve ovozemaljske teme, uživam u savršenim koktelima upola cene, zgrešim u nekoj prodavnici i kupim nešto što mi uopšte ne treba, švercujem se u gradskom prevozu, skitam po uličicama, nosim novo „Vreme“ pod rukom, ponekad odigram stoni fudbal…
Isključivo četvrtkom moja komšinica pere veš i ceo sprat miriše na lenor sa đurđevkom. Samo tog dana stiže roba u prodavnicu bebi opreme ispred moje zgrade, zbog čega nastaje haos na parkingu. Emituje se jedina serija koju posvećeno gledam. Grad vri i sprema se za vikend.
Zašto sam izabrala baš četvrtak, ne znam, ali znam da nisam jedina. U Velikoj Britaniji, na primer, svi generalni izbori od 1935. godine održani su u četvrtak, i to je postala tradicija, mada ne zakonska obaveza. Većina Australijanaca baš četvrtkom dobija platu i odlazi na bioskopske premijere, a Amerikanci svoj najveći praznik – Dan zahvalnosti – slave isključivo četvrtog četvrtka u novembru.
Horoskop kaže da je idealan za ugovaranje značajnih poslova, zaključivanje ugovora, bavljenje finansijskim transakcijama ili svakom vrstom učenja i da je najbolji dan za kontakte sa inostranstvom i dugoročno planiranje.
Istraživači Škole za ekonomiju u Londonu tvrde da je najbolji dan za seks, jer su tada, navodno, prirodni nivoi kortizola, koji utiče na seksualno uzbuđenje, na svom vrhuncu.
Moja komšinica ga mrzi iz petnih žila, jer joj se muž svakog četvrtka pijan vraća kući i histeriše zbog veša.
Da, ima četvrtak i svoje drugo, ne baš slavno lice. Tako je, na primer, 24. oktobra 1929. godine, izazvao krah berze i otvorio vrata Velikoj depresiji.
Svojim nestašnim karakterom je, izgleda, najviše uspeo da zavede četrdesetogodišnjeg Pitera Bajleka iz Nju Džersija. Bajlek je za četiri meseca uspeo da opljačka čak sedam banaka i to isključivo – četvrtkom. Policija nikada nije otkrila zašto je odabrao baš taj dan, ali im je njegov običaj bitno olakšao hapšenje. Bajlek trenutno služi petogodišnju kaznu u zatvoru u Trentonu, a uz to je opljačkanim bankama dužan da plati odštetu od oko 12.000 dolara.
Mene pegavi nestaško još tera samo na uživanje u dokolici i danas tačno znam šta ću da radim.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve