Hronika
Nemir u Sokobanji: „Seksualni zlostavljač se vraća u školu“
Učenik sedmog razreda u Sokobanji gurao je šipku u analni otvor drugom učeniku, kažu izvori „Vremena“. Roditelji su uznemireni jer bi nasilnik mogao da se vrati u školsku klupu
U Srbiji ne samo da se ne razmatra zabrana rada nedeljom, već se rad formalno neradnim danima čak ne plaća više. Na tu temu predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje da „dok je živ neće da prihvati da nedelja bude neradna", a sindikati ne uspevju da se izbore za radnička prava koja bi trebalo da brane
U Srbiji još uvek nije uvedena zabrana rada nedeljom za trgovinske objekte. To se ni ne razmatra. Mnoge zemlje Evropske unije, kao i zemlje u regionu zakonski su uvele nedelju kao neradni dan za zaposlene u trgovini. Prema rečima sagovornika portala “Vremena” rezultati u zemaljma koje su primenile ovaj zakon pokazuju da sprovođenje zabrane rada nedeljom ne utiče na pad prometa, već da građani samo pojačano kupuju petkom ili subotom.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) više puta je uputila Vladi Srbije Inicijativu za zabranu rada nedeljom u oblasti trgovine.
Ranka Savić iz ASNS-a za portal “Vremena” kaže da je Srbija sa ovom vlašću daleko od uvođenja zabrane rada nedeljom. “U mnogim evropskim zemljama se uvodi četvorodnevna radna nedelja, dok je kod nas i zabrana rada nedeljom apsolutni problem. Nisam optimista da će, za vreme ove vlasti, doći do toga.”
A Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 za naš portal je rekla da je jedini način na koji se može sprovesti ovaj zahtev uvođenje adekvatnih zakona što bi onda bilo obavezujuće za sve prodavce, jer zbog konkurentnosti pojedinačne odluke trgovina o zabrani rada nedeljom ne bi bile održive.
„Ne može neradna nedelja”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije u jednom od bezbrojnih televizijskih nastupa govorio i o neradnoj nedelji i tom prilikom rekao: „Ne može neradna nedelja. Ne dam. Ko hoće da ne radi nedeljom, nek ide u neke druge zemlje. Potrebno je da radimo vikendom, da radimo više kako bismo stigli najrazvijenije zemlje Evrope.“
Pa je onda još podvukao: „Dok sam živ neću da prihvatim da nedelja bude neradna.“
Uslovi rada u praksi
Marinković kaže da stanje radnih prava nikada nije bilo gore. “Socijalno-ekonomski savet kao institucija koja treba da povezuje radnike, poslodavce i državu gotovo da ne funkcioniše već godinama. Ona samo formalno postoji.”
Naglašava da su sindikati izgubili gotovo svu svoju moć i da država u takvoj situaciji nema potrebu da izlazi u susret radnicima, a „bez veće i opsežnije reakcije i traženja radnika da se njihova prava poboljšaju, do poboljšanja prava neće doći,” kaže Marinković.
A Ranka Savić kaže da smo se sa zemljama EU izjednačili jedino u nedostatku radne snage i da sada „imamo ogroman problem“ sa manjkom radne snage, pogotovo u trgovini gde je prosek plata negde oko 50.000 dinara i ljudi jednostavno više neće da rade za te pare.
Dodaje da je više puta u pisanoj komunikaciji sa predsednikom Vučićem zamerila što se bar nisu dosetili da rad nedeljom, za vreme verskih ili državnih praznika bude dodatno plaćen.
“Za 110.000 radnika nedelja je dan kao i svaki drugi. Dakle, rad nedeljom isto je plaćen kao i normalnim radnim danima.”
Milica Marinković ukazuje da jedan od najvećih trgovinskih lanaca oglašava kao prednost u zapošljavanju dva slobodna dana nedeljno. “Jasno je da situacija baš i nije sjajna, kada se kao prednost ističu stvari koje bi trebalo da se podrazumevaju.”
Šta kažu ekonomisti
Ekonomista Mihailo Gajić za portal “Vremena” kaže da zabrana rada nedeljom ne bi uticala ni pozitivno ni negativno na ekonomski rast, ono što bi se promenilo jesu navike potrošača, pa bi umesto kupovine nedeljom kupovali subotom ili tokom radne nedelje.
Ništa, međutim, nije besplatno, jer bi za preduzeća u kojima se sada radi nedeljom to značilo „jednu ili dve smene manje nedeljno, dakle između četiri i osam smena manje mesečno.” Dodaje da bismo u tom slučaju mogli da očekujemo da preduzeća smanje zaposlenost za određeni procenat.
“Zašto bi oni plaćali radnike i imali određeni broj radnika ukoliko se ukupan obim posla kod njih smanji,” objašnjava Gajić.
Poslodavaci na primedbe radnika odgovaraju da nema veze što se radi nedeljom, ako radnici u toku sedmice imaju dva slobodna dana, kaže Milica Marinković. Ali ima veze jer je „vreme sa porodicom uglavnom rezervisano za nedelju, a to se mora uzeti u obzir kada se govori o dostojanstvu radnica i radnika.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Učenik sedmog razreda u Sokobanji gurao je šipku u analni otvor drugom učeniku, kažu izvori „Vremena“. Roditelji su uznemireni jer bi nasilnik mogao da se vrati u školsku klupu
„Narodno, a ne napredno“ pisalo je na transparentu koji su studenti FDU večeras razvili ispred Narodnog pozorišta. Pridružili su im se i glumci ovog teatra
Sporazum o zajmu od skoro 1.132.000.000 je potpisan krajem novembra u Beogradu i Briselu. Otplata glavnice počinje 2034. godine
Beograđani tvrde da je rekonstrukcija Trga Nikole Pašića bila nepotreban trošak od 54 miliona evra zato što izgleda isto kao i do sad, a gradski čelnici ih ubeđuju da je „ovaj trg više od samog prostora“
U tekstu peticije, koju je potpisalo preko hiljadu profesora i naučnika, stoji da univerzitetski i naučni radnici i radnice podržavaju zahteve studentkinja i studenata preko 20 fakulteta u Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve