Foto: TanjugŠta konkretno može da se desi ukoliko režim, recimo, ne raspiše izbore u zakonskim rokovima? I zašto je i ono nezamislivo u Srbiji zamislivo
Čak i u polunormalnoj državi nikome ni na pamet ne bi padalo da bi moglo da se desi da izbori ne budu raspisani u zakonom propisanom roku. Ali se u Srbiji naprednjačka vlast postarala da ima osnova za svakakve, pa i najluđe bojazni, recimo i da parlamentarni ili predsednički izbori ne budu raspisani kada bi najkasnije morali da budu.
Jer izbori za savete većine mesnih zajednica u Novom Sadu trebalo je da se održe još u junu 2025. godine, pa se to ipak do sada nije dogodilo.
A stanovnici Zaječara su svedoci šta se dešava kada se režimu nikako ne ide na izbore.
Ovaj grad stoji od leta 2025, od izbora koje su obeležile brojne nepravilnosti. Srpska napredna stranka u dva navrata pokušala je da formira vlast, ali su mandati poništeni jer je prva sednica bila nezakonita.
U gradu se, za to vreme, samo gomilaju problemi, ali režim uporno odbija da raspiše nove izbore. Razlog, tvrdi opozicija, leži i bojazni od lošeg rezultata vladajuće stranke.
Ako bi se ovaj zaječarski model prelio na celu državu onda bi se zaista i dogodio scenario koji režim i tabloidi zloupotrebljavaju godinama – državni udar.
Ukoliko vlast ne raspiše redovne parlamentarne izbore, direktor Crte Raša Nedeljkov za „Vreme“ kaže da bi došlo do direktnog kršenja Ustava.
„Aktuelnoj vlasti bi istekao mandat, što bi izazvalo institucionalnu krizu“, kaže Nedeljkov za „Vreme“. „Tada se otvaraju pravne i političke mogućnosti koje vode ka različitim ishodima u zavisnosti od reakcije institucija, opozicije i građana.“
Državni udar vlasti koja je zaposela državu mogao bi da proizvede opštu pobunu građana na ulicama, revoluciju, čak i građanski rat.
U normalnim demokratijama, dodaje Nedeljkov, niko o ovakvim varijantama ni ne pomišlja. Termini izbora su izvesni i svi akteri i birači godinama unapred znaju kada će se oni održati.
„Ipak, mi nismo u normalnoj situaciji i ne znamo kada će biti izbora, a ovo nije prvi put“, kaže direktor Crte. „Sećate se samo 2022. godine, kada su organizovani predsednički izbori, a nije se uopšte znalo da li će uporedo sa njima biti i parlamentarnih i lokalnih. Niko nije ni znao da će vlast odjednom promeniti cenzus. Taj manir u ponašanju se samo nastavlja.“
Politikolog Dejan Bursać kaže da bi, hipotetički, odbijanje vlasti da raspiše izbore u zakonskom roku, izazvalo ogroman bes građana i novi 5. oktobar.
„Izbori ipak, kakvi god da su, daju neki legitimitet vladi“, kaže Bursać za „Vreme“. „Zato verujem da čak ni Aleksandar Vučić nije dovoljno politički bahat da bi se tako nečim bavio. Ali samo zato što iza te opcije stoji neka vrsta logike koja bi ga saterala u ugao u kojem ne želi da se nađe.“
Dva su razloga zašto Bursać misli da se vlast neće odlučiti na ovakav potez. Prvi je dodatni talas nezadovoljstva ljudi, čak i među režimskim glasačima, koji bi masovno počeli da ga napuštaju. Drugi je odjek ovakve odluke izvan granica zemlje.
„Režim bi se našao u čitavom nizu problema sa međunarodnom zajednicom, pogotovo sa Zapadom. Verujem da Aleksandar Vučić nema tu mogućnost da im okrene leđa“, kaže politikolog.
Krajnji rok kada vlast mora da raspiše parlamentarne izbore je početak 2028. godine. Ipak, značajno urgentniji problem su za Aleksandra Vučića predsednički izbori, koji moraju da budu održani u proleće 2027, a SNS nema dobrog kandidata za prvog čoveka države.
„Aleksandar Vučić ne može više da se kandiduje i režim mora da pošalje slabog kandidata na predsedničke izbore“, govori Bursać. „Zato je logično da odaberu da tog slabog kandidata ‘pokriju’ parlamentarnim izborima, odnosno da ih spoje. Tada bi Vučić opet bio glavna figura koja bi nosila izbore. Zato ne vidim varijantu u kojoj naprednjaci odvajaju biranje predsednika i parlamenta.“
Ipak, ono što im definitivno otežava izlazak na birališta jeste sve gori rejting, a sa novom aferom koja na dlanu prikazuje korupciju i rad države sa kriminalnim klanovima – ne izgleda dobro po njih. Predstavnicima vlasti kvari san i delovanje Studnetskog pokreta koje se pretvorilo u sveobuhvatnu predizbornu kampanju koja sve više uzima maha.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Vrlo brzo bi moglo da postane očito da li je Milan Radoičić otišao iz Srbije ili ne
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
