Foto: TanjugŠta konkretno može da se desi ukoliko režim, recimo, ne raspiše izbore u zakonskim rokovima? I zašto je i ono nezamislivo u Srbiji zamislivo
Čak i u polunormalnoj državi nikome ni na pamet ne bi padalo da bi moglo da se desi da izbori ne budu raspisani u zakonom propisanom roku. Ali se u Srbiji naprednjačka vlast postarala da ima osnova za svakakve, pa i najluđe bojazni, recimo i da parlamentarni ili predsednički izbori ne budu raspisani kada bi najkasnije morali da budu.
Jer izbori za savete većine mesnih zajednica u Novom Sadu trebalo je da se održe još u junu 2025. godine, pa se to ipak do sada nije dogodilo.
A stanovnici Zaječara su svedoci šta se dešava kada se režimu nikako ne ide na izbore.
Ovaj grad stoji od leta 2025, od izbora koje su obeležile brojne nepravilnosti. Srpska napredna stranka u dva navrata pokušala je da formira vlast, ali su mandati poništeni jer je prva sednica bila nezakonita.
U gradu se, za to vreme, samo gomilaju problemi, ali režim uporno odbija da raspiše nove izbore. Razlog, tvrdi opozicija, leži i bojazni od lošeg rezultata vladajuće stranke.
Ako bi se ovaj zaječarski model prelio na celu državu onda bi se zaista i dogodio scenario koji režim i tabloidi zloupotrebljavaju godinama – državni udar.
Ukoliko vlast ne raspiše redovne parlamentarne izbore, direktor Crte Raša Nedeljkov za „Vreme“ kaže da bi došlo do direktnog kršenja Ustava.
„Aktuelnoj vlasti bi istekao mandat, što bi izazvalo institucionalnu krizu“, kaže Nedeljkov za „Vreme“. „Tada se otvaraju pravne i političke mogućnosti koje vode ka različitim ishodima u zavisnosti od reakcije institucija, opozicije i građana.“
Državni udar vlasti koja je zaposela državu mogao bi da proizvede opštu pobunu građana na ulicama, revoluciju, čak i građanski rat.
U normalnim demokratijama, dodaje Nedeljkov, niko o ovakvim varijantama ni ne pomišlja. Termini izbora su izvesni i svi akteri i birači godinama unapred znaju kada će se oni održati.
„Ipak, mi nismo u normalnoj situaciji i ne znamo kada će biti izbora, a ovo nije prvi put“, kaže direktor Crte. „Sećate se samo 2022. godine, kada su organizovani predsednički izbori, a nije se uopšte znalo da li će uporedo sa njima biti i parlamentarnih i lokalnih. Niko nije ni znao da će vlast odjednom promeniti cenzus. Taj manir u ponašanju se samo nastavlja.“
Politikolog Dejan Bursać kaže da bi, hipotetički, odbijanje vlasti da raspiše izbore u zakonskom roku, izazvalo ogroman bes građana i novi 5. oktobar.
„Izbori ipak, kakvi god da su, daju neki legitimitet vladi“, kaže Bursać za „Vreme“. „Zato verujem da čak ni Aleksandar Vučić nije dovoljno politički bahat da bi se tako nečim bavio. Ali samo zato što iza te opcije stoji neka vrsta logike koja bi ga saterala u ugao u kojem ne želi da se nađe.“
Dva su razloga zašto Bursać misli da se vlast neće odlučiti na ovakav potez. Prvi je dodatni talas nezadovoljstva ljudi, čak i među režimskim glasačima, koji bi masovno počeli da ga napuštaju. Drugi je odjek ovakve odluke izvan granica zemlje.
„Režim bi se našao u čitavom nizu problema sa međunarodnom zajednicom, pogotovo sa Zapadom. Verujem da Aleksandar Vučić nema tu mogućnost da im okrene leđa“, kaže politikolog.
Krajnji rok kada vlast mora da raspiše parlamentarne izbore je početak 2028. godine. Ipak, značajno urgentniji problem su za Aleksandra Vučića predsednički izbori, koji moraju da budu održani u proleće 2027, a SNS nema dobrog kandidata za prvog čoveka države.
„Aleksandar Vučić ne može više da se kandiduje i režim mora da pošalje slabog kandidata na predsedničke izbore“, govori Bursać. „Zato je logično da odaberu da tog slabog kandidata ‘pokriju’ parlamentarnim izborima, odnosno da ih spoje. Tada bi Vučić opet bio glavna figura koja bi nosila izbore. Zato ne vidim varijantu u kojoj naprednjaci odvajaju biranje predsednika i parlamenta.“
Ipak, ono što im definitivno otežava izlazak na birališta jeste sve gori rejting, a sa novom aferom koja na dlanu prikazuje korupciju i rad države sa kriminalnim klanovima – ne izgleda dobro po njih. Predstavnicima vlasti kvari san i delovanje Studnetskog pokreta koje se pretvorilo u sveobuhvatnu predizbornu kampanju koja sve više uzima maha.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju, 25. oktobra. Pravo glasa ima 6.451.292 birača, a glasaće se na 8.392 biračka mesta. Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u 20 časova
Publicista Dejan Lučić uhapšen je zbog sumnje da je tvrdnjama o izbornom danu izazvao paniku i nerede, saopštilo je tužilaštvo
Može li lista sa 45 odsto glasova da dobije većinu u Skupštini? Može. Ključ je u cenzusu i raspodeli mandata. Evo kako to radi u Srbiji
Oko 90 aktivista i prevodilaca iz Mađarske i Vojvodine planira da prati izbore u Srbiji. Organizacija DE! Akcióközösség oslanja se na mobilne timove, snimanje događaja na terenu i brzo objavljivanje informacija o dešavanjima
Članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara zahtevaju hitnu reakciju Republičke izborne komisije zbog uskraćivanja pristupa novinarima u Pančevu i Vranju i traže odgovornost onih koji ih sprečavaju da prate rad izbornih komisija
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
