Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Srbija sa Italijom deli treće mesto na listi evropskih zemalja po pitanju kriminalnih trendova od 2021. do 2023. godine, objavila je Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC)
Ispred Srbije i Italije, što se kriminalnih trendova tiče, u Evropi su samo Rusija i Ukrajina. Crna Gora je na petom mestu, Bosna i Hercegovina na sedmom, Albanija je na 15, a Hrvatska na 16. mestu. Od evropskih zemalja najmanje kriminala registrovano je u Finskoj, Luksamburgu, Monaku i Lihtenštajnu.
U izveštaju je istaknuto da su kriminalna „tržišta“ sa najvećim porastom u Evropi krijumčarenje ljudi, trgovina sintetičkim drogama, trgovina oružjem i trgovina kokainom. Krijumčarenje ljudi se proširilo u centralnoj i istočnoj Evropi kao rezultat sukoba i nestabilnosti u Avganistanu i na Bliskom istoku, a poraslo je i u severnoj Evropi.
Rat u Ukrajini je izazvao najveću migraciju izbeglica u Evropi od Drugog svetskog rata, sa oko 7,8 miliona registrovanih ukrajinskih izbeglica od novembra 2022. godine. Haos humanitarnih operacija u prvih nekoliko meseci sukoba učinio je da Ukrajinci potencijalno postanu žrtve trgovaca ljudima i krijumčara, iako su dokazi o široko rasprostranjenom krijumčarenju Ukrajinaca veoma ograničeni.
Regrutacija u Rusiji i Ukrajini stvorila je talas migracija bez presedana u pogranične zemlje, uključujući Moldaviju, Rumuniju, Poljsku i Mađarsku. Krijumčari drugih roba, kao što su alkohol i duvan, iskoristili su potražnju za krijumčarenjem ljudi i prešli su na krijumčarenje regruta, a ljudi bez ranijeg kriminalnog iskustva počeli su da stvaraju sofisticirane šeme šverca ljudi.
U centralnoj i istočnoj Evropi zabeležen je najveći porast trgovine sintetičkim drogama na kontinentu. Rast tržišta takvih droga podstaknut je potražnjom sa prve linije ukrajinskog fronta, navodi se u izveštaju.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Crna Gora uvodi vize za Ruse, Turke i Kineze. Kad uđu u EU, i za građane Srbije će morati da važi pravilo od 90 dana maksimalnog boravka godišnje u ovoj zemlji
Dugo su se opozicija i građani pitali – gde je gradonačelnik Beograda, a posle sastanka Sindkata Centar GSP sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nametnulo se pitanje – ko u stvari donosi odluke u/o Beogradu
Predsednik Vučić je na RTS-u objavio da su od noćas, američke carine od 35 odsto, zahvaljujući pregovorima smanjene na nula odsto
Ni jedan od šest ponuđača prijavljenih na tender za rekonstrukciju Kalenić pijace u Beogradu nije zadovoljio uslove. Posao je vredan više od 20 miliona evra
Ako je kampanja protiv političke konkurencije u režimskim medijima ovakva pre nego što su izbori raspisani, kroz kakvog će tek toplog zeca prolaziti predstavnici „blokaderske liste“ jednog dana, kada se Vučić bude smilovao da saopšti kada će se i za šta glasati
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Dominaciju kriminala ne može da sakrije ni sama Srpska napredna stranka, opterećena ozbiljnim turbulencijama zbog javno obznanjenih veza najviših funkcionera sa organizovanim kriminalom. Naprednjačke sukobe pomno prate "ekskluzivni" napisi režimskih medija, koji često nisu ni svesni – u strasti unutarstranačkih obračuna – da zapravo nude bezbroj dokaza o tome da su se ovde odavno izbrisale granice između države, njenih institucija i organizovanog kriminala
“Ne vidim kako poslovi čije odvijanje obezbeđuju službe, poput ‘Jovanjice’, imaju ikakve veze sa tzv. ‘državnim razlogom’, ne vidim za njih nikakvog opravdanja i veze sa nacionalnim interesom, makar i pogrešno shvaćenim. Niti za njih postoji zakonsko pokriće i odluka državnog organa, makar formalno. Dokumentacije nema, čak ni ‘na belo’ (u žargonu službi, to su dokumenti bez zaglavlja i potpisa), već se jednostavno radi i ćuti. Pojedinci se bogate koristeći službe kao svoj privatan resurs, daju komad plena stranci i tačka”
