Srbija je prošle godine proizvela 33.818 tona sladoleda. Iz Udruženja potrošača upozoravaju da je njihovo ispitivanje i ocenjivanje hrane ukinuto kad su počeli da otkrivaju pravu sliku šta jedemo
Prema Pravilniku o kafi koji je nedavno usvojen, na kesicama ovog napitka ne sme da piše „kafa“ ako u njoj ima dodataka poput cikorije, graška ili nekih žitarica. U Udruženju potrošača smatraju da je neophodno i hitno usvojiti isti takav pravilnik i za sladoled.
Petar Bogosavljević, predsednik ovog Udruženja, kaže „da je važno da se poštuju pravila u proizvodnji, da se koriste kvalitetne namirnice i sirovine i da se ne upotrebljavaju potencijalno štetni aditivi i druge komponente koje mogu da budu opasne.“
Podseća da je „Srbija ranije imala strože zahteve od EU kada je u pitanju broj mikroorganizama u sladoledu“ i kaže da smo „spustili naše kriterijume i prihvatili evropske“ zato što „deo biznis sektora profitira time što obara nivo kvaliteta, pošto visok nivo kvaliteta povećava troškove proizvodnje.“
Udruženje potrošača godinama ne radi uporedno ispitivanje i ocenjivanje kvaliteta hrane, kaže Bogosavljević, pa samim tim više nema svoju kontrolu sladoleda iz industrijskih postrojenja i zanatske proizvodnje.
„Pošto te informacije razotkrivaju pravo stanje, taj program je zaustavljen od dela biznis sektora i državnih struktura. Interesi su mnogo jači od potreba onih koji nisu u poziciji da odlučuju sa stanovišta finansiranja „, kaže Bogosavljević.
Prošle godine Srbija je proizvela 33.818 tona sladoleda. Godinu dana pre toga, inostranstvu smo prodali 22.230 tona sladoleda. Prema podacima Privredne komore Srbije, rast i proizvodnje i izvoza sladoleda traje od 2018. godine.
Sladoled izvozimo najviše u Bugarsku, pa zatim u Grčku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i ostale zemlje regiona, ali i u Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljsku, Nemačku i Španiju.
Takođe ga i uvozimo, od 2016, godine uvoz je u stalnom porastu. Tako smo na primer 2020. godine uvezli 7.900 tona sladoleda, najviše iz Nemačke, Belgije, Poljske i Hrvatske.
U Srbiji sladoled proizvode tri kompanije, a u njima je zaposleno oko 2000 radnika. Trenutno ima i stotinak malih zanatskih proizvođača.
S.Ć./Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
