Srbija je prošle godine proizvela 33.818 tona sladoleda. Iz Udruženja potrošača upozoravaju da je njihovo ispitivanje i ocenjivanje hrane ukinuto kad su počeli da otkrivaju pravu sliku šta jedemo
Prema Pravilniku o kafi koji je nedavno usvojen, na kesicama ovog napitka ne sme da piše „kafa“ ako u njoj ima dodataka poput cikorije, graška ili nekih žitarica. U Udruženju potrošača smatraju da je neophodno i hitno usvojiti isti takav pravilnik i za sladoled.
Petar Bogosavljević, predsednik ovog Udruženja, kaže „da je važno da se poštuju pravila u proizvodnji, da se koriste kvalitetne namirnice i sirovine i da se ne upotrebljavaju potencijalno štetni aditivi i druge komponente koje mogu da budu opasne.“
Podseća da je „Srbija ranije imala strože zahteve od EU kada je u pitanju broj mikroorganizama u sladoledu“ i kaže da smo „spustili naše kriterijume i prihvatili evropske“ zato što „deo biznis sektora profitira time što obara nivo kvaliteta, pošto visok nivo kvaliteta povećava troškove proizvodnje.“
Udruženje potrošača godinama ne radi uporedno ispitivanje i ocenjivanje kvaliteta hrane, kaže Bogosavljević, pa samim tim više nema svoju kontrolu sladoleda iz industrijskih postrojenja i zanatske proizvodnje.
„Pošto te informacije razotkrivaju pravo stanje, taj program je zaustavljen od dela biznis sektora i državnih struktura. Interesi su mnogo jači od potreba onih koji nisu u poziciji da odlučuju sa stanovišta finansiranja „, kaže Bogosavljević.
Prošle godine Srbija je proizvela 33.818 tona sladoleda. Godinu dana pre toga, inostranstvu smo prodali 22.230 tona sladoleda. Prema podacima Privredne komore Srbije, rast i proizvodnje i izvoza sladoleda traje od 2018. godine.
Sladoled izvozimo najviše u Bugarsku, pa zatim u Grčku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i ostale zemlje regiona, ali i u Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljsku, Nemačku i Španiju.
Takođe ga i uvozimo, od 2016, godine uvoz je u stalnom porastu. Tako smo na primer 2020. godine uvezli 7.900 tona sladoleda, najviše iz Nemačke, Belgije, Poljske i Hrvatske.
U Srbiji sladoled proizvode tri kompanije, a u njima je zaposleno oko 2000 radnika. Trenutno ima i stotinak malih zanatskih proizvođača.
S.Ć./Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
