Foto: Tanjug
Srbija je odlučila da će populacionu politiku da uči od Mađarske. Stručnjaci kažu da je pogrešno uzimati gotove mere od zemlje koja je ekonomski bogatija i čiji premijer misli da u Mađarskoj treba da žive samo Mađari
Mađarska predsednica Katalin Novak boravila je u Beogradu 9. septembra, i tom prilikom najavila osnivanje Foruma predsednika naklonjenim porodicama. Pozvala je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se pridruži, što je on s radošću prihvatio.
Prilikom njihovog susreta, Vučić je hvalio mađarsku populacionu politiku i isticao da je pokazala pozitivne rezultate, zbog čega je Srbija preuzela neka njihova rešenja prilikom izmena niz akata o porodici, te da će Srbijaa nastaviti da uči od Mađarske o politici prema porodici.
Srbija je, prema zvaničnim izjavama, samo u 2021. izgubila više od 74.000 stanovnika, što odgovara veličina Zrenjanina. Očekuje se da će rezultati popisa stanovništva koji počinje 1. oktobra pokazati da Srbija ima 600.000 manje ljudi nego što ih je bilo na prethodnom popisu 2011. godine.
Neke od mera kojima Vlada Srbije pokušava da zaustavi pad broja stanovnika sadržane su u izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom iz decembra 2021.
Tada je povećan roditeljski dodatak sa 100.000 (oko 850 evra) na 300.000 dinara (oko 2.500 evra). Taj dodatak se isplaćuje jednokratno i odnosi se na prvo dete koje je rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije.
Druga nova mera populacione politike su novčana sredstva namenjena majkama, a pomaže im se za izgradnju ili u kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.
Stručnjaci smatraju da ne treba uzimati gotove mere od zemlje u kojoj je ekonomska situacija mnogo bolja od naše, već da se treba samo ugledati i to na praksu Danske, Islanda, Novog Zelanda i Kanade čija je populaciona politika globalno priznata.
Podsećaju na neprimerene stavove premijera Viktora Orbana o migrantima i rasama, i o stavu da u Mađarskoj treba da žive samo Mađari. Takođe, kažu da je njegova populaciona politika usmerena srednjoj klasi.
O najavljenom Forumu predsednika naklonjenih porodicama još uvek nema nikakvih detalja.
S.Ć./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U razgovoru za nemački Handelsblat, srpski predsednik Aleksandar Vučić davao je geopolitičke ocene o ratu u Ukrajini, Trampu, Kini, energentima. I još jednom Nemcima obećao srpski litijum
Vulin je rekao da se trenutno vodi hibridni rat protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, i to iz jednog centra. Iako nije otkrio koji je to centar, u pravom vulinovskom maniru optužio je sve odreda – Zagreb, Sarajevo, Aljbina Kurtija, regionalne javne ličnosti, predvodnike blokada...
„Ovo je klasičan primer kako nadležne institucije obavljaju posao za koji nisu nadležne. Mi, studenti, borimo se za pravdu i pravo, dok bi BIA trebalo da se bavi onima koji krše ustavni poredak, a ne da vrši pritisak na građane koji se bore za bolje društvo", rekao je student Fakulteta organizacionih nauka Lazar Stojaković, koji je u četvrtak pozvan na na informativni razgovor sa Bezbednosno informativnom agencijom (BIA).
Na sednici Skupštine Savskog venca se na predlog odbornika liste „Biramo Savski venac“ raspravljalo o Generalštabu i Beogradskom sajmu, ali nije smelo da se glasa, zato što je predsednik Skupštine Strahinja Kukić naprasno odlučio da nisu nadležni za to
Veliki broj pripadnika UKP je na licu mesta, a kako javljaju očevici, čula se se tri pucnja. Jedan policajac je ranjen, na licu mesta je i Hitna pomoć
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
