Jedine preostale srpske institucije na Kosovu zdravstvo i obrazovanje. Od početka predizborne kampanje na Kosovu (13. septembar) zahuktava se pitanje njihove integracije u kosovski sistem.
U subotu, 13. septembar, ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova u tehničkom mandatu Nenad Rašić poručio je da bi se o procesu tranzicije zdravstvenog i prosvetnog sistema u kosovski sistem već razgovaralo da nije došlo do zastoja u formiranju institucija u Prištini. Ni sedam meseci nakon parlamentarnih izbora na Kosovu nije formirana Vlada, niti je konstituisana Skupština.
Situacija je dodatno zagrejana kada je Kosovska policija 18. septembra, nešto posle 22 časa, pretresla kućice za obezbeđenje Doma zdravlja i Kliničko bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici. Do toga je došlo zbog navodne dojave o oružju u kućici za obezbeđenje Doma zdravlja. Ništa nije pronađeno.
To je bio poviod da zaposleni narednog jutra organizuju protest ispred mitrovačkog KBC-a. Za govornicom je bio v.d. direktor i predsednik Srpske liste dr Zlatan Elek koji je pozvao KFOR i EULEX da rasporedi svoje snage na ulazima srpaskih zdravstvenih i obrazovnih institucija.
Elek je tada rekao da nijedan potpisani sporazum ne podrazumeva integraciju zdravstvenog i obrazovnog sistema u kosovski sistem. „To ne predviđa ni Ahtisarijev plan, ni Briselski sporazum, ni Ohridski sporazum“, tvrdio je Elek.
Njega je demantovao bivši nemački ambasador na Kosovu Jern Rode koji je napisao na platformi „Bluesky“ da to „jednostavno nije istina“.
Prema njegovim rečima, integracija je bila predviđena Sporazumom o Asocijaciji opština sa srpskom većinom (Zajednica srpskih opština – ZSO) i Ohridskim sporazumom.
Na naš upit da prokomentariše izjavu Rodea Elek do objavljivanja ovog teksta nije odgvorio. Ali, ni Kancelarija za KiM na pitanje: kojim sporazumom je predviđena integracija zdravstvenog i obrazovnog sistema u kosovski sistem.
Saopštenje kao po šablonu
Nakon protesta Srba zaposlenih u zdravstvu usledilo je i saopštenje rektorskog kolegijuma Univeziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. U tom saopštenju takođe je upućen zahtev EULEX-u i KFOR-u da rasporode svoje snage na ulazima na fakultete, uz opasku da nijedan potpisani sporazum ne podrazumeva integraciju.
„Svi postignuti sporazumi garantuju nezavisnost obrazovnih i zdravstvenih institucija u odnosu na sistem privremenih institucija”, napisali su.
Studenti sa ovog univerziteta, koji su mesecima unazad u Kosovskoj Mitrovici organizovali 16 minuta tišine za stradale u padu nadstrešnice u Novom Sadu, zahtevaju od vlasti u Beogradu da transparentno iznese sadržinu potpisanih sporazuma, a koji se tiču obrazovanja i zdravstva.
„Zahtevamo da jasno i precizno kažu kako nameravaju da reše novonastali problem”, naglasili su studenti.
Šta predviđaju sporazumi?
Marko Milenković iz Nove društvene inicijative za „Vreme” podseća da je u okviru Briselskog sporazuma, najpre iz 2013. godine, a onda detaljnije razrađeno i u sporazumu iz 2015. godine, predviđena Zajednica srpskih opština (ZSO) koja je trebalo da bude platforma i mehanizam za samoupravljanje.
„Kada neki politički predstavnici kažu da zdravstvo i obrazovanje nisu bili tema nijednog dogovora, u suštini to je tačno, jer se nisu posebno pominjali”, objašnjava Milenković.
Međutim, kaže on: „U okviru ZSO bi trebalo da se obezbedi da zdravstvo i školstvo funkcionišu u kosovskom sistemu, ali povezani sa srpskim sistemom”.
Dodaje da je jedini put ka prihvatljivoj integraciji, a da uz to srpska zajednica ne ostane bez ova dva sistema koja su ključna, jeste da se vrati dijalog između Beograda i Prištine, te da se dogovore principi kako će se ta integracija desiti.
Kako na ovo gledaju Srbi sa Kosova?
Studenti Prištinskog univerziteta smatraju da integracija, kao i eventualno izmeštanje univerziteta, nije rešenje i zahtevaju da se pronađe treći način za njegov opstanak, kao i ukupnog školstva i zdravtsva, a samim tim i studenata, učenika, prosvetnih radnika, zdravstvenih radnika, celokupnog srpskog naroda na KiM.
Milenković kaže da se Srbi plaše te integracije i uopšte promena u tom sistemu jer su navikli da funkcionišu u okviru sistema Republike Srbije.
„Mnogo pitanja je tim sistemima regulisano – pitanje osiguranja, povezanosti sa drugim zdravstvenim centrima u Srbiji, sa obrazovnim centrima, pitanje programa u obrazovanju, finansiranje i slično. Sva ta pitanja u slučaju integracije mogu biti problematična”, pojašnjava naš sagovornik.
Dalje naglašava da je zajednica u nekoj vrsti straha i iščekivanja šta se sve može desiti s obzirom na to da se integracija u policiji, pravosuđu, koja se u prethodnom periodu dogodila, nije se završila u dobrom duhu.
„Mnogo je jednostranih poteza bez učešća Srba kako u institucijama, tako i u političkom odlučivanju i predstavljanju. Uz izostanak dijaloga ceo taj proces je negde previše ispolitizovan i jednostran, tako da Srbi uvek izgube neka prava i ostanu bez mogućnosti posle takvih akcija”, ukazuje Milenković.
Objašnjava da će se, s obzirom na to da bi ZSO trebalo da bude platforma gde bi Srbi imali neki nivo samouprave, pa bi u okviru toga organizovali svoje školstvo, zdravstvo, ekonomski razvoj i druge resore, bez takvog jednog mehanizma stvoriti problem koji postoji već unazad nekoliko godina, a to je da Srbi ne mogu da funkcionišu u okviru postojećih kosovskih institucija.
„Ili, mogu da funkcionišu, ali uz izostanak mnogih prava i uopšte jednakog tretmana”, kaže sagovornik „Vremena“.
Navodi primer finansijskih davanja – „plate u srpskom sistemu su daleko veće u odnosu na kosovski sistem, pa bi integracija značila da bi ti ljudi koji su zaposleni u obrazovanju i zdravtsvu izgubili dobar deo svojih plata”.
Šta mogu Beograd i međunarodna zajednica?
Na gotovo sve dosadašnje jednostrane akcije prištinskih vlasti prilikom zatvaranja srpskih institucija Beograd je reagovao saopštenjima, a međunarodna zajednica osudama. To na terenu lokalnom stanovništvu ne pomaže.
„Beograd bi trebalo da se fokusira na to da su pregovori neophodni, da je potrebno da se vratimo dijalogu jer ove stvari mogu da se reše samo kroz dijalog”, ukazuje Milenković.
Upozorava da se politizacijom i korišćenjem ove situacije za predizbornu kampanju srpska zajednica dovodi u još težu poziciju.
„Ključna stvar je da imamo konkretniji pristup međunarodne zajednice ako se neke jednostrane akcije dese po pitanju obrazovanja i zdravstva, jer to su ključni sektori za srpsku zajednicu. Ukoliko dođe do nekih akcija, ne samo da će se iznova stvoriti strah, već će biti opšti haos u srpskoj zajednici, što bi dovelo zajednicu u veliki problem. Konkretnija reakcija međunarodne zajednice može tako nešto da spreči”, zaključuje Milenković.
