Prošlo je više od šest meseci od pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, fakulteti su blokirani duže od pet meseci, zahtevi studenata nisu ispunjeni, a na red je došao i naredni - raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Postavlja se pitanje - zašto baš sada
Postavljaju se pitanja ko će biti kandidati na studentskoj izbornoj listi ukoliko se izbori raspišu
Studenti u blokadi saopštili su da zahtevaju raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kakve su reakcije?
Studenti u blokadi objavili su da traže vanredne parlamentarne izbore na društvenim mrežama
Pet meseci od početka blokada, među studentima i u javnosti sve su češće indicije da će do izbora ipak doći. Dejan Bursać, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju smatra da je to dobar put ka političkoj artikulaciji bunta
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Prvi plenumi već traže vanredne izbore u Srbiji i najavljuju studentsku listu. „Ko bi smeo da se uopšte kandiduje protiv studenata? To bi bilo samoubistvo“, kaže jedan od lidera opozicije
Koalicija radikala i naprednjaka nam govori da je vlast jako zabrinuta za rezultat na beogradskim izborima. Verovatno će stoga u koaliciju pokušati da uključe sve one koji nose bilo koju količinu glasova, kaže Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka
Na listi koja će se zvati „Srbija protiv nasilja“ našle bi se parlamentarne stranke koje organizuju proteste, ali i SRCE Zdravka Ponoša, kao i nekoliko kandidata SDS-a Borisa Tadića. Sa ovom listom bi tzv. proevropska opozicija nastupila na vanrednim parlamentarnim, pokrajinskim i beogradskim izborima koji su najavljeni za 17. decembar
Vlada Srbije bi trebalo najkasnije do 2. novembra formalno predloži raspuštanje Skupštine Srbije. Izbori za novi saziv vojvođanskog parlamenta moraju biti raspisani najkasnije 17. novembra, a očekuje se da će predsednik Skupštine Srbije istovremeno raspisati vanredne izbore u svih 66 gradova i opština
Lokalne teme bi trebalo da budu predmet interesovanja opozicije kao što je to slučaj sa protestom u Kragujevcu kada su opozicioni političari izneli niz lokalnih problema sa kojima se suočavaju građani, smatra Vojislav Mihailović.
Izabrano rukovodstvo i članovi Glavnog odbora izrazili su spremnost za održavanje vanrednih izbora 17. decembra, kako bi Srbija nastavila da se razvija, da se gradi, da radi i da sigurnim korakom nastavi put u budućnost, saopšteno je na Instagram stranici SNS-a
Kad „srpski Obilić“ kaže da ni država Srbija ni Srpska lista nemaju nikakve veze sa njegovim junačko-hajdučkim otporom „Kurtijevom teroru“ u pokušaju, šta tu ima dalje da se priča. Zato hajmo da raspišemo vanredne izbore
Mediji će uskoro čuti kada će Vlada poslati obrazloženi predlog za raspuštanje Skupštine, navela je premijerka
Da bi se raspisali prevremeni lokalni izbori, u koje spadaju i izbori na nivou Grada Beograda, potrebno je da gradonačelnik ili predsednik opštine podnesu ostavku ili da im lokalni odbornici izglasaju nepoverenje. Ali postoji i još jedan uslov
Sva prethodna glasanja i istraživanja kazuju da građanska opozicija dobija u centralnim beogradskim, a gubi u prigradskim opštinama. Da li je ogroman disbalans u korist vlasti u pojedinim lokalnim sredinama moguće bar donekle preraditi? Šta je opozicija po tom pitanju do sada činila i da li ima plan šta da uradi u kampanji? Zapravo, koliko se ona za beogradske izbore do sada uopšte pripremala, a koliko je vremena protraćila baveći se eshatološkim pitanjima
Predstavnici partija koje su organizovale proteste protiv nasilja ponovili su zahtev da se vanredni parlamentarni i beogradski izbori održe do kraja godine. Demonstrirali su jedinstvo i odlučnost da pobede „kriminalnu vlast“ i pozvali sve opozicione aktere da sarađuju sa njima na ostvarivanju tog cilja
“Nije važno samo da građani podrže zahtev za nove beogradske izbore, već i da se u što većem broju uključe u kontrolu tih izbora, a ako bude potrebno, i u odbranu izbornih rezultata”
Sva prethodna glasanja i istraživanja kazuju da građanska opozicija dobija u centralnim beogradskim, a gubi u prigradskim opštinama. Da li je ogroman disbalans u korist vlasti u pojedinim lokalnim sredinama moguće bar donekle preraditi? Šta je opozicija po tom pitanju do sada činila i da li ima plan šta da uradi u kampanji? Zapravo, koliko se ona za beogradske izbore do sada uopšte pripremala, a koliko je vremena protraćila baveći se eshatološkim pitanjima
Da li je opozicija u pisanoj formi od Aleksandra Vučića tražila da se vanredni parlamentarni i beogradski izbori održe ili da se raspišu do kraja godine? Predsednik Srbije tvrdi jedno, a predstavnici opozicije da je svima jasno da su tražili nešto drugo
Vučić jeste stalno u kampanji, ali se može reći da je najavom da će danas da doručkuje jeftin parizer, majonez i četvrt hleba počeo kampanju za predstojeće izbore. Pitanje je šta čeka opozicija
Poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić kaže za „Vreme“ da prema Ustavu odluku o raspisivanju izbora ne bi trebalo da donosi isključivo predsednik Republike, ali da „u realnosti u kojoj Srbija danas funkcioniše to jeste slučaj“
Pošto zahtevi protesta „Srbija protiv nasilja“ nisu ispunjeni, opozicione partije koje ih organizuju zahtevaju raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora. Dotle hoće da „blokiraju“ rad Skupštine Srbije
Kao termin se navodi decembar kad bi mogli da se održe parlamentarni i beogradski izbori
Prvi put posle Frankove diktatre krajnje desničarske partije bi mogle ponovo da uđu u Vladu
“Beogradu su potrebni vanredni izbori, ali pre svega je potrebno da se odgovori na zahteve građana i opozicije, koji su izneti na protestima”, kaže za portal “Vremena” šef odborničke grupe Moramo Dobrica Veselinović
Pre nego što su studenti objavili poslednji zahtev, o potencijalnim vanrednim izborima govorio je i doskorašnji premijer, a sada samo predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević. On je rekao da su „blokaderi sad na terenu čiste politike“, kao i da se vanredni parlamentarni izbori traže kad je „propala revolucija i zahtev za prelaznom ‘Đilasovom’ vladom“. Student FTN-a Aleksa Savić kaže za „Vreme” kako vidi da predstavnici režima „nešto nisu za izbore”. „Kada smo mi krenuli s blokadama, režim je tada govorio da nije nikakav problem da oni pobede na izborima, i da nije nikakav problem da oni pokažu da ih podržava većina. Nakon pet meseci, 15. marta i nekoliko stotina hiljada ljudi u Beogradu, došli smo do toga da istraživanje CRTE pokazuje da 51 odsto ispitanika podržava studente, a svega 33 SNS. To su čisti podaci s terena, kojih su oni svesni i zato sada negiraju svaku potencijalnu opciju izbora”, zaključuje Savić. Ako se i kada izbori raspišu, počinje da teče rok od 60 dana za njihovo održavanje. Koja bi sve, osim studentske liste, mogla da bude opcija na glasačkom listiću zasad nije poznato, ali ono što jeste je da na studentskoj listi neće biti studenata. Ko bi sve mogli da budu kandidati na studentskoj listi, „Vreme” je objavilo u posebnom tekstu.', 'pageDate': '2025-05-06 15:00:09', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });Блокадери појма немају ни који су им захтеви ни ко је, у складу са Уставом и законима, надлежан за те захтеве. Иначе не би могли да изјаве глупост да траже изборе како би им се испунили захтеви.
Под један, њихови оригинални захтеви се односе на ТУЖИЛАШТВО и СУДСТВО, а не на… pic.twitter.com/5heZOb7lUk — Ana Brnabic (@anabrnabic) May 6, 2025
