Od 1. septembra osnovne namirnice u pojedinim marketima drastično su pojeftinile – mleko, hleb, jogurt, ulje i jaja mogu da se kupe za manje od 600 dinara, dok u drugim radnjama sniženja jedva da se primećuju
Svašta nam je dao latinski, pa i reč margo od koje imamo marginu, marginalce i ovih dana u Srbiji aktuelne marže
Od četvrtka srpska roba ima carinu od čak 35 odsto pri izvozu u Ameriku. Iako se ne izvozi bogzna koliko - mahom automobilske gume, nešto oružja - pojedine domaće firme mogle bi da stradaju
„Biće trgovinskog sporazuma, 100 odsto, ali će to biti fer dogovor“, rekao je Tramp
Kupuju, na primer, masline za dva evra, a u maloprodaji koštaju 1000 dinara. To je nenormalna marža. A kada onda još veliki trgovinslki lanci stave istu cenu – to je zakonom zabranjena kartelizacija
Kina ubrzano sustiže Nemačku, uvoz iz ove azjske zemlje sve veći
Uprkos Sporazumu o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije, spoljnotrgovinska razmena nikada nije ostvarila svoj potencijal, od početka 2024. godine je u značajnom padu. Pojedini ekonomski analitičari u tome prepoznaju politički otklon Beograda od Moskve
Sporazum, kojim je obuhvaćeno 10.412 srpskih proizvoda (tarifnih pozicija) i 8930 kineskih, potpisali su u oktobru 2023. u Pekingu ministri trgovine Srbije i Kine Tomislav Momirović i Vang Ventao
U Beogradu i Novom Sadu je razbijen jedan lanac proizvodnje i prodaje falsifikata kućne hemije i čuvenog Plazma keksa. Borci za zaštitu potrošača apeluju da se ne pazari u neregistrovanim trgovinama jer su falsifikati često na tržištu
Posao sa ruskim tečnim prirodnim gasom u EU cveta i stalno donosi novac u Putinovu ratnu kasu. To je posao koji zavisi od ograničenog broja specijalnih tankera – ali sankcije još uvek nisu na vidiku
Baze podataka pokazuju da su proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara isporučeni u Rusiju preko srpskih kompanija, iako se radi o robi koja je stavljena na listu "visoko rizičnih proizvoda" i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji, javlja Radio Slobodna Evropa
Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom mogao bi da bude potpisan u oktobru, najavio je predsednik Aleksandar Vučić
U Srbiji ne samo da se ne razmatra zabrana rada nedeljom, već se rad formalno neradnim danima čak ne plaća više. Na tu temu predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje da „dok je živ neće da prihvati da nedelja bude neradna", a sindikati ne uspevju da se izbore za radnička prava koja bi trebalo da brane
Proizvođači luksuzne robe kao što su Iv Sen Loran ili Guči uprkos inflaciji i recesiji beleže rekordnu dobit. Evropski proizvodi naročito dobro se prodaju u Americi gde su zavaljujući slabom evru i ojačalom dolaru postali povoljniji
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je jutros u prodavnici uštedeo više od 700 dinara na 25 proizvoda, u odnosu na istu kupovinu pre tri dana, što pokazuje da je cena zaista niža za oko 15 odsto.
„Kupio sam 25 proizvoda iz 23 kategorije koje su predmet ograničenja marži. Pre tri dana koštali su 4.992 dinara, a danas sam za iste proizvode platio 4.247 dinara, što je razlika od 744,8 dinara”, naveo je Mali.
[gallery ids="4934977,4934976,4934975,4934978"]Zašto su cene negde više snižene?
Ključ za različite cene mogao bi da leži u prethodno ostvarenom profitu.
Od 1. septembra pa u narednih šest meseci cene oko 25 vrsta proizvoda trebalo bi da budu niže, budući da je Vlada Srbije usvajanjem Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe ograničila marže na do 20 odsto.
Nova pravila se odnose na sve trgovine koje su u 2024. ostvarila prihode veće od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, a to znači da će morati da ih primenjuju i svi trgovinski lanci, a pojedinima je tokom prošle godine u kasu leglo i više od milijardu evra, preneo je portal Nova.
Uredbom o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe predviđeno je da se ograničenje marži na maksimalnih 20 odsto odnosi na oko 25 vrsta proizvoda kojima bi u trgovinama trebalo da budu niže cene.
Šta je obuhvaćeno sniženjem:
Ko mora da snizi marže?
Ova uredba odnosi se na sve trgovine na malo koje su u 2024. ostvarile ukupan poslovni prihod veći od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, osim trgovaca u trgovini na prodajnom mestu u prenosivim prodajnim objektima. To znači da bi niže cene trebalo da očekujemo i u najvećim trgovinskim lancima koji ostvaruju enormne prihode. Tako je Delez Srbija prošle godine prihodovao oko 1,4 milijarde evra, Idea marketi oko 911 miliona evra, Univereksport oko 355 miliona evra, Lidl oko 940 miliona evra, piše N1.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da su merom smanjenja trgovačkih marži obuhvaćena 24 trgovca na malo, dok trgovačke radnje po selima nisu obuhvaćene kako bi uspele da posluju u toj konkurenciji. Naveo je da će, osim četiri velika lanca – Delez, Lidl, Merkator, Univereksport, marže morati da smanje i Aman, koji ima relativno malu maržu ili Štamparija sistem, koja neće morati da smanjuje jer sada ima prosečnu 14,97 odsto.
Obuhvaćeni su, kako je rekao Vučić, Gomeks Zrenjanin, koji ima veliku maržu od 39 odsto, zatim BB Trade Zrenjanin, Beltorg Beograd, Mikromarket Sremska Kamenica, Rost Produkt Beograd, Veropulos. Dodao je da su obuhvaćeni i Europrom Valjevo, Leon, Konditor Zvornik, Dufri Beograd, koji ima ogromne marže, Senta promet, Tekijanka, Metalac, Proleter, Fortuna Market, Lucky Commerce, koji prosečno ima maržu od 20 odsto, Šumadija market koji takođe ima niske marže, kao i Cash&Carry Kula i Wum Šabac.
Izvor: Vreme/Nova/N1
', title: 'Krenula sniženja: „Vidi, 50 dinara, što da ne kupim”', pubdate: '2025-09-01 11:09:06', authors: authors, sections: "Ekonomija", tags: "Cene,Osnovne namirnice,Prodavnice,Sniženje cena,trgovina,Trgovinski lanci", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Krenula sniženja: „Vidi, 50 dinara, što da ne kupim”', 'pageContent': 'Prvi septembar nije doneo samo novu školsku godinu, već i najavljene niže cene u marketima, a u zavisnosti od toga u koji veletrgovinski lanac odete, možda ćete moći da pazarite osnovne namirnice za manje od 1000 dinara.
Posetili smo nekoliko radnji i naišli na suprotne scenarije. U nekima se proizvodi mogu naći jeftiniji i za više od 50 odsto, dok su u drugim prodavci zbunjeni, jer i dalje nemaju nove cene, a kažu da su neki proizvodi sniženi za dinar.
Suprotno tome, sniženja u drugom trgovinskom lancu su evidentna.
Tako litar mleka, ulja, jogurta, rezani hleb i deset komada jaja koštaju 600 dinara. Treba napomenuti da smo odabrali najjeftinije proizvode i proizvode robne marke tog trgovinskog lanca.
[caption id="attachment_4934955" align="aligncenter" width="2560"]
„Najviše su sniženi proizvodi naše robne marke, ali su sniženi i drugi”, kaže radnica za vitrinom sa suhomesnatim proizvodima.
Izdvaja pileće viršle, čiji kilogram sa pređašnjih 380, sada košta 220 dinara. Pojeftinio je i kulen i to za oko 300 dinara po kilogramu, kačkavalji su jeftiniji od 300 do 700 dinara po kilogramu, snižene su i cene belog sira i kajmaka.
[caption id="attachment_4934959" align="aligncenter" width="2560"]
„Nije baš sve, ali mnogi proizvodi jesu”, dodaje.
Daje nam i ilustrativni primer - na jednoj od vaga ostala je stara cena pileće pariske kobasice koja je do danas koštala 629,90 dinara po kilogramu, a od danas je 179,90 dinara. Izvlači cenu, datum je današnji na obe, ali tu je i kolega koji sređuje problem.
[caption id="attachment_4934956" align="aligncenter" width="1372"]
Navodi još jedan primer, pa tako kesica praška za pecivo njihove robne marke sada košta manje od pet dinara, a tvrdi da je bila oko 30.
Ipak, roba poput one koju nabavljaju od Imleka ili Zlatiborca, nije snižena ili je sniženje minimalno.
Sveže meso je i danas isto koliko je koštalo juče.
Ovo je bio jedan od najzastupljenijih trgovinskih lanaca u Srbiji, čije su cene ranije važile za najviše.
U prolazu čujemo jednu ženu koja komentariše cenu deterdženta za sudove.
„Vidi, 50 dinara, što da ne kupim”, pokazuje pola litra tečnosti za pranje sudova trgovačke marke tog lanca komšinici.
Jeftinije za dinar
U drugoj radnji, maloprodajnom objektu drugog trgovinskog lanca, radnica govori da su sniženja minimalna.
„Ovde u delu suhomesnatih proizvoda, cene su otišle za dinar dole, ili čak gore”, govori, dok mnogi proizvodi stoje izloženi bez cene.
„Mi smo pogubljeni, vidite da još nemamo cene, sve ovo što je prazno, ni mi ne znamo koliko košta”, dodaje.
Kako objašnjava, snižene cene kod njih u radnji nisu toliko evidentne.
„Sniženi su proizvodi naše robne marke, ali drugi i ne toliko”, kaže ova radnica.
[caption id="attachment_4934958" align="aligncenter" width="2560"]
Šta kaže udruženje potrošača?
Udruženje potrošača Efektiva, ranije ove godine pozivalo je na bojkot pojedinih trgovinskih lanaca zbog previsokih cena.
Iz ovog udruženja juče su se oglasili, poredeći cene proizvoda pre i posle sniženja.
Prema njihovim uvidima, nema velike razlike.
Siniša Mali u jutarnjoj kupovini📢 EKSKLUZIVNO 📢
‼️NOVE CENE U MAXIJU‼️ Ovo su nove i stare cene, za deo asortimana u Maxiju. Možete videti da, prema ovim slikama, neke veće razlike u cenama i nema‼️ Izgleda da nisu problem samo krajnji prodavci, već i proizvođači. Uskoro još novih/starih cena! Šta kažete… pic.twitter.com/WeLQ6EEflv — Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) August 31, 2025
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je jutros u prodavnici uštedeo više od 700 dinara na 25 proizvoda, u odnosu na istu kupovinu pre tri dana, što pokazuje da je cena zaista niža za oko 15 odsto.
„Kupio sam 25 proizvoda iz 23 kategorije koje su predmet ograničenja marži. Pre tri dana koštali su 4.992 dinara, a danas sam za iste proizvode platio 4.247 dinara, što je razlika od 744,8 dinara”, naveo je Mali.
[gallery ids="4934977,4934976,4934975,4934978"]Zašto su cene negde više snižene?
Ključ za različite cene mogao bi da leži u prethodno ostvarenom profitu.
Od 1. septembra pa u narednih šest meseci cene oko 25 vrsta proizvoda trebalo bi da budu niže, budući da je Vlada Srbije usvajanjem Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe ograničila marže na do 20 odsto.
Nova pravila se odnose na sve trgovine koje su u 2024. ostvarila prihode veće od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, a to znači da će morati da ih primenjuju i svi trgovinski lanci, a pojedinima je tokom prošle godine u kasu leglo i više od milijardu evra, preneo je portal Nova.
Uredbom o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe predviđeno je da se ograničenje marži na maksimalnih 20 odsto odnosi na oko 25 vrsta proizvoda kojima bi u trgovinama trebalo da budu niže cene.
Šta je obuhvaćeno sniženjem:
Ko mora da snizi marže?
Ova uredba odnosi se na sve trgovine na malo koje su u 2024. ostvarile ukupan poslovni prihod veći od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, osim trgovaca u trgovini na prodajnom mestu u prenosivim prodajnim objektima. To znači da bi niže cene trebalo da očekujemo i u najvećim trgovinskim lancima koji ostvaruju enormne prihode. Tako je Delez Srbija prošle godine prihodovao oko 1,4 milijarde evra, Idea marketi oko 911 miliona evra, Univereksport oko 355 miliona evra, Lidl oko 940 miliona evra, piše N1.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da su merom smanjenja trgovačkih marži obuhvaćena 24 trgovca na malo, dok trgovačke radnje po selima nisu obuhvaćene kako bi uspele da posluju u toj konkurenciji. Naveo je da će, osim četiri velika lanca – Delez, Lidl, Merkator, Univereksport, marže morati da smanje i Aman, koji ima relativno malu maržu ili Štamparija sistem, koja neće morati da smanjuje jer sada ima prosečnu 14,97 odsto.
Obuhvaćeni su, kako je rekao Vučić, Gomeks Zrenjanin, koji ima veliku maržu od 39 odsto, zatim BB Trade Zrenjanin, Beltorg Beograd, Mikromarket Sremska Kamenica, Rost Produkt Beograd, Veropulos. Dodao je da su obuhvaćeni i Europrom Valjevo, Leon, Konditor Zvornik, Dufri Beograd, koji ima ogromne marže, Senta promet, Tekijanka, Metalac, Proleter, Fortuna Market, Lucky Commerce, koji prosečno ima maržu od 20 odsto, Šumadija market koji takođe ima niske marže, kao i Cash&Carry Kula i Wum Šabac.
Izvor: Vreme/Nova/N1
', 'pageDate': '2025-09-01 11:09:06', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
