Vučić je letos smanjenje cena u prodavnicama najavio kao magično rešenje mnogih problema. No, otkad je podviknuo trgovcima, prvo su vlasti same ublažile svoju uredbu, cene nisu osetno pale, a stigle su kritike iz Brisela. Potom su i lanci supermarketa počeli da zatvaraju radnje. Šta nas još čeka
“Čudesne mere”, tako je Aleksandar Vučić u avgustu najavio ograničenje marži u prodavnicama. Te mere će, rekao je tada, “doprineti boljem životu miliona naših građana”.
Još tada se ukazivalo na to da su cene u srpskim dućanima prepumpane, što je pripisivano bezobrazluku trgovačkih lanaca. Drugi su, pak, u Vučićevom potezu videli čist populizam, dodvoravanje manje imućnim biračima. Šta god bilo, nekoliko meseci kasnije jasno je da su mere bile “čudesne” samo po jednom – potrošačima nisu mnogo pomogle, a udarile su supermarkete tako da su se mnogi odlučili na zatvaranje filijala i otkaze radnicima.
OBEĆANJE, LUDOM RADOVANJE
Predsednik države je bio obećao 15 do 20 odsto niže cene hrane usvajanjem Uredbe o regulisanju trgovinskih marži za 20.000 prehrambenih i drugih proizvoda u marketima. Ovo je učinio priznajući da su cene hrane i bezalkoholnih pića na nivou 95 odsto prosečnih cena Evropske unije, dok plate nisu tolike.
Zapretio je lancima prodavnica da ne smeju da se dogovaraju oko cena i nebrojeno puta se fotografisao sa korpicama hrane – na kojima proverava koliko šta košta. Komisija za zaštitu konkurencije je protiv pojedinih lanaca pokrenula postupak zbog navodnog dogovaranja o cenama, ali on nije dobio nikakav epilog, niti je odgovornost utvrđena.
Da rezultati nisu ni približno dobri pokazuju i zvanične brojke. Republički zavod za statistiku navodi da je u septembru 2025. godine u odnosu na prethodni mesec pad cena zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića, ali za svega 4,5 odsto. Iste brojke nude iz Narodne banke Srbije, ističući da su cene povrća snižene za 14,9 odsto, voća za 8,2 odsto, a prerađene hrane u proseku za tri odsto.
Ipak, ispostavlja se, siromašni ne žive samo na povrću. Posmatrano na međugodišnjem nivou, cene hrane i bezalkoholnih pića u septembru ipak su porasle za 1,7 odsto. A tu je još jedna presudna brojka – ukupno su potrošačke cene u septembru povećane i to za 2,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Što bi značilo da cene hrane rastu tokom cele godine, a da sa Vučićevim merama nismo dobili ništa osim blagog usporavanja ovog rasta i tih 4,5 odsto jeftinijih namirnica u odnosu na mesec pre. O dalekih 15 do 20 odsto možemo samo da sanjamo.
Podaci za oktobar još su lošiji. Cene proizvoda i usluga u odnosu na septembar povećane su za 0,5 odsto, a pad cena hrane i bezalkoholnih pića iznosi svega 0,9 odsto.
CENE SKUPLJE, A BIĆE JOŠ GORE
Ekonomista Dragovan Milićević, bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine, kaže za “Vreme” da je najbolji pokazatelj kretanja cena sajt Cenoteka. Kako je Uredba stupila na snagu septembra ove godine, Milićević je za “Vreme” uradio analizu kretanja cena sa kraja avgusta, zatim sredinom septembra i sredinom oktobra.
“Svi podaci govore da ne da nije došlo do smanjenja cena, već su neke značajno i povećane, a one iz korpe osnovnih dobara (brašno, šećer, ulje, meso) su na istom nivou ili čak malo skuplje”, kaže Milićević. “Izuzetak čine isti proizvodi pod robnom markom trgovačkih lanaca koji su i ranije imali nižu cenu. Ti proizvodi, za razliku od brendova, imaju daleko manje troškove.”
U istom periodu kada je Uredba doneta, porasle su i cene struje, gasa i goriva, što će se tek u finišu jeseni preliti na cene na rafovima.
Efekte ograničenja marži je narušila i sama vlast, samo dve nedelje posle uvođenja. Jedna po jedna, iz Uredbe su izuzimane grupe namirnica. Iako je trebalo da traje ukupno šest meseci, iz nje su prvo izuzeti sveže meso i riba, voće i povrće, kafa, kakao, a zatim i jaja. Što znači da cene ovih namirnica nisu bile ograničene ni 60 dana, a kamoli 180, koliko je država obećala. Izvori “Vremena” govore da je sledeće na redu izuzimanje – zamrznutih proizvoda.
foto: m. milenković…kritike iz Brisela i zatvaranje radnji trgovinskih lanaca
RIZIKO SA RADNIM MESTIMA
Vučić, ljubitelj šaha, kao da se ne snalazi u igrama poput rizika. Tamo je ideja da se trupe namerače na jednog protivnika, ali da se ne otvori bok za udare sa strane. Ekonomskim merama koje potrošači i ne osećaju, Vučić je ostao potpuno otvoren i nedaće su počele da stižu – od zatvaranja radnji, preko potencijalnog odlaska investitora, do packi iz Evropske unije.
“Vreme” je prvo pisalo o masovnom zatvaranju prodavnica i otkazima koje čekaju zaposlene u velikim trgovinskim lancima širom Srbije, čije su centrale mahom u inostranstvu. Objavili smo i interni dokument o otkazima koji je Delez Srbija poslao zaposlenima u lancu Maksi. U njemu Izvršni odbor ove firme za promene poslovne dinamike direktno krivi Vučićeve marže.
“Usled uticaja Uredbe o ograničenju trgovinskih marži, primorani smo da, nažalost, donesemo teške odluke i sada želimo da vas obavestimo da naša kompanija ulazi u fazu izmene poslovnog modela”, piše u dokumentu. “Do kraja ove godine ćemo zatvoriti ukupno 25 prodavnica. U mnogim slučajevima smo uspeli da pronađemo nova radna mesta za zaposlene unutar našeg sistema, ali nažalost, za deo koleginica i kolega to će značiti odlazak iz kompanije. Želimo da znate da će onima koji odlaze biti obezbeđena odgovarajuća otpremnina i puna podrška u prelaznom periodu.”
Kao jedno od objašnjenja za zatvaranje prodavnica mogao bi da se ponudi i pad kupovne moći građana. Ipak, ekonomista Saša Đogović za “Vreme” kaže da promet u trgovinama nije opao iako je manji od očekivanog.
“Verujem da je zatvaranje prodavnica direktni učinak ograničenja marži”, smatra Đogović. “Trgovinski lanci jednostavno idu na zatvaranje objekata koji su im najneisplativiji, kako bi napravili uštede i na nogama dočekali da istekne ovaj ograničeni vremenski period tokom koga će marže biti na snazi.”
Dodatno su na troškove uticali i drugi parametri koje određuje država, poput najave povećanja cena struje i minimalca.
“Ukoliko trgovine ne mogu da povećaju cene, što je očekivano u ovim uslovima, one snižavaju troškove”, dodaje Đogović. “Za posledicu bismo mogli da imamo da će ljudi koji rade za najmanje plate dočekati radosno povećanje minimalca, ali da će zato deo njih završiti na tržištu rada.”
Bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević misli da je zatvaranje radnji “očekivano, s obzirom da su prodajna mesta različite profitabilanosti i da su prosečne marže bile takve da su lanci kao strategiju imali geografsku pokrivenost veće teritorije”.
Oni nisu jedini. “Vreme” je pisalo o desetinama radnji gotovo svih trgovinskih lanaca koji su najavili zatvaranja pojedinih prodavnica, a neki od njih su katance već stavili. Pojedini su, pak, izjavili da zatvaranja nisu direktan proizvod Vučićevih marži, već je reč o uobičajenim poslovnim aktivnostima koje se sprovode isključivo u skladu sa stručnim analizama, zakonskim propisima i standardima upravljanja.
U jeku celokupnog haosa dolazi i ostavka Lazara Markovića, generalnog direktora lanca prodavnica IDEA. Iz kompanije IDEA su za “Vreme” potvrdili ovu informaciju, ali nisu pojasnili da li odluka ima ikakve veze sa Vladinom uredbom o maržama.
ŠOKIRANI EVROPLJANI
Iako nije potvrđeno da je prvi čovek IDEA Srbije otišao zbog Vučićevih marži, ekonomski nemački dnevni list “Handelsblat” objavio je tekst pod naslovom “Evropski lanci supermarketa žale se na šikaniranje u Srbiji” i postavio pitanje: “Može li EU da toleriše ovakvo ponašanje?”
“Za slom nisu odgovorne greške menadžmenta ili snažna konkurencija već politička volja srpskog predsednika Aleksandra Vučića”, piše list. “Pogođen je nemački lanac Lidl. Na srednji rok, maloprodaja bi mogla biti sasvim prognana iz zemlje.”
Prvo su na državne mere loše reagovali stručnjaci iz Međunarodnog monetarnog fonda koji su ove jeseni bili u Srbiji, kada je dobro obavešten izvor “Vremena” rekao da se MMF-u nikako ne dopada bilo kakvo uplitanje državnih organa u slobodno tržište. “Malo je reći da su šokirani što država Srbija reguliše tržište jednim vidom administrativnih zabrana”, dodao je taj izvor, a i sam Vučić je tada potvrdio da su pričali o merama i rekao da “razgovori nisu bili laki”.
Ni Evropska unija nije štedela kritike. Prvi čovek Delegacije EU Andreas fon Bekerat, na koncu svega, kazao je da pomenuta Uredba “može dovesti do značajnog poremećaja tržišta, negativnog uticaja na investicije, gubitka za prodavce, zatvaranja radnji i otpuštanja”. Isto je ocenjeno i u izveštaju Evropske komisije o napretku.
DIREKTNO U BANKROT
Nisu samo strani veliki lanci najavili zaključavanja i otpuštanja. Sa svime se teško nose i domaći lanci trgovina. Ti znatno manji trgovinski lanci su ministarki trgovine Jagodi Lazarević na sastanku u Privrednoj komori jasno rekli da veoma teško posluju nakon Uredbe, kažu izvori “Vremena”.
“Oni su tri sata iznosili ministarki katastrofalne efekte uredbe: milionske gubitke, zatvaranje radnji, kašnjenje sa plaćanjima, zaduživanje kod banaka, otpuštanja”, objašnjava izvor redakcije. “Domaći trgovci su rekli da su preživeli i sankcije i rat, bombardovanje i koronu, ali da ih ova uredba gura u bankrot.”
Nadali su se Vučićevi marketinški i medijski savetnici da će barem ubosti krajnji cilj, a to je pomoć biračima kojima svaki dinar znači. “Čudesne mere” su promašile sve.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
