Cene poljoprivrednih proizvoda jeftinije su u prodavnicama nego na pijacama. Zašto je to tako
Kilogram krompira na pijacama u Beogradu koštao je u prvoj nedelji oktobra 150 dinara, dok je najčešća cena u prodavnici u istom periodu iznosila oko 120 dinara. Pasulj na pijaci koštao je 500, a u prodavnici oko 370 dinara, a kilogram crnog luka na pijačnoj tezgi mogao se naći za 150, dok je najčešća cena u trgovinama oko 60 dinara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene na malo poljoprivrednih proizvoda u prvoj nedelji oktobra, što su poslednji objavljeni podaci, uglavnom su u svim mestima za koje je statistika izvedena, niže u prodavnicama nego na pijaci.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, za to postoji nekoliko objašnjenja.
„Na pijaci se potpuno slobodno formiraju cene. Tu imate izvorne proizvođače koji nude robu, ali i nakupce, prekupce. Na njih niko ne vrši administrativni pritisak, postoje razni trgovački manifetluci i sloboda trgovanja”, kaže Prostran.
Na više cene na pijacama utiče i loš prinos poljoprivrednih proizvoda ove godine, izazvan vremenskim neprilikama.
„Trgovci na pijaci pokušavaju u ovoj godini, koja je definitivno bila kritična pogotovo za useve povrća, pa i ratarske kulture zbog suše, da kroz nešto više cene možda kompenzuju izgubljeni dohodak. Ovo je godina u kojoj svako kome je nešto omanulo zbog suše pokušava, ako mu je išta rodilo, da kroz više cene kompenzuje izgubljeni dohodak ili dohodak koji je očekivao, ili da nadoknadi koliko-toliko troškove proizvodnje”, kaže Prostran.
S druge strane, nameće se i logika trgovačkih lanaca koji pokušavaju da privuku kupce i odvuku ih sa pijaca.
„Mnogi veliki lanci praktično reklamiraju svoje ‘pijace’ i pokušavaju da na taj način deo ljudi koji su navikli da odlaze na pijacu, privuku kroz taj narativ i kroz nešto niže cene i kvaltetniju i svežiju robu. Vi ćete na tim njihovim pijacama uglavnom naći šta god hoćete. Verovatno će jednog dana, ako ostvare svoj trgovački san, da prebace sa pijaca potrošače ili jedan značajan deo njih u trgovine, i da verovatno jednog dana ipak to naplate”, smatra Prostran.
Kako dodaje, kada se neko navikne da odlazi na takvu vrstu pijace, postaće njihov stalni kupac i vezaće se za taj trgovački lanac.
Prostran smatra da trgovački lacni uspevaju da na takav način privuku kupce.
„Primećujem da pre deset, petnaest godina praktično niste ništa kupovali od voća i povrća u prodavnicama, ali danas se oni trude da imaju sveže voće i povrće, da se svakog jutra unosi sveža, nova roba”, zaključuje Prostran.
Prema izveštaju „Analiza parametara poljoprivredne proizvodnje 2025.“ Instituta BioSens, sezona je bila obeležena produženim sušnim periodima, smanjenom količinom padavina i nižom vlagom u zemljištu u odnosu na prethodnih 15 godina.
Suša i manji prinos podigli su cene poljoprivrednih proizvoda, pa su tako, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvih pet meseci 2025. u odnosu na isti period 2024. godine, maloprodajne cene voća, svežeg i rashlađenog, povećane su 18,1 odsto.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ Dušan Živković izjavio je da će „energetska neizvesnost potrajati još dugo i a moramo da podignemo nivo energetske sigurnosti i nezavisnosti države“
Strane kartice će od sada imati istu proviziju kao domaće, stoji u novoj izmeni zakona, piše N1
Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe Dimitrij Kerkentzes preporučuje svima da posete Ekspo 2027, a naročito mladima
Nakon sumnjivih poslova sa firmama koje su u sukobu sa zakonom, ali i masovnih protesta građana zbog zaštite prirode, država kao da je konačno odustala od posla sa malim hidroelektranama
Mirijevo dobija novu stambeno-poslovnu zonu na više od 23.500 kvadrata
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
