Ispravljanje brljotine: Da li je država konačno odustala od malih hidroelektrana

Pompezno je Zorana Mihajlović 2013. i 2014. godine u dva navrata zvala investitore da ulažu u male hidroelektrane po Srbiji. Ispostavilo se da su pozive pratile neverovatne neregularnosti –  dozvole i lokacije su dobijala preduzeća u sukobu sa zakonom, firme sa skrivenim of-šor vlasništvom, kao i preduzeća čiji su vlasnici bili funkcioneri u potencijalnom sukobu interesa.

Na sve to, država se nije udostojila ni da proveri gde vode po Srbiji tačno ima, već je ove pozive raspisivala prema planu starom nekoliko decenija, pa se ispostavilo da od investitora traži da grade – tamo gde više vode ni nema.

Izgleda da je država sada konačno stavila tačku na ove zamisli.

Borba za reke Srbije naspram povlašćenog kupca

Borba za male hidroelektrane je digla celu zemlju na noge jer su brojni meštani i ekološki aktivisti uspeli da odbrane reke, pogotovo mala rečna korita po Srbiji, koja su jedini izvor vode za brojna sela. Najznačajnije borbe vodile su se na Staroj planini (npr. selo Topli Do), na Rupskoj reci, a zatim i na reci Studenici.

Sve je počelo kada je doneta Uredba o fid-in tarifama 2009. godine, pa su kompanije u Srbiji dobile mogućnost da električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora prodaju po garantovanim, povlašćenim cenama.

Status povlašćenog proizvođača trajao je 12 godina, a velikom broju projekata nedavano je istekao. Od 2022. godine 60 elektrana izgubilo je ovaj status, navedeno je u izveštaju udruženja Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbije.

Među njima najviše je malih hidroelektrana (MHE). Ukupno 28 sa zbirnom instalisanom snagom oko 23 MW.

Šta se dešava sa elektranama kada izađu iz sistema podsticaja?

Različiti projekti našli su se u problemu – elektrane u vlasništvu škola, manastira, Kliničkog centra Srbije, pa i privatnih investitora. Njihova pojedinačna instalisana snaga je različita. Najmanja je solarna elektrana od svega 3,2 kW, dok su najveće mini hidroelektrane Međuvršje i Ovčar banja u Čačku, piše Biznis.rs.

Foto: Freepik/prostooleh

Pored standardne tehničke dokumentacije, od nedavno se traže i nove dozvole za njihovu izgradnju. Naime, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture usvojilo je izmene Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa kojim je propisala da sve elektrane snage veće od 10,8 kW koje se grade za sopstvene potrebe od sada moraju da imaju rešenje o odobrenju za izvođenje radova.

Do sada je to bila obaveza za elektrane koje su bila snage veće od 50 kW.

To znači da će za izgradnju elektrane snage veće od 10,8 kW biti potrebno da se obezbede lokacijski uslovi kao da se gradi bilo koji drugi stambeni objekat, što će znatno produžiti proceduru i doneti dodatne troškove.

Odjednom nema potrebe

Za elektrane koje koriste obnovljive izvore energije i imaju kapacitet veći od 400 kW privremeno je obustavljeno izdavanje novih uslova za priključenje.

Elektrodistribucija Srbije navodi da je broj zahteva za priključenje trenutno prevazišao energetske potrebe na nivou države, pa se čeka nova analiza adekvatnosti proizvodnje i potrošnje.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!