Nakon sumnjivih poslova sa firmama koje su u sukobu sa zakonom, ali i masovnih protesta građana zbog zaštite prirode, država kao da je konačno odustala od posla sa malim hidroelektranama
Pompezno je Zorana Mihajlović 2013. i 2014. godine u dva navrata zvala investitore da ulažu u male hidroelektrane po Srbiji. Ispostavilo se da su pozive pratile neverovatne neregularnosti – dozvole i lokacije su dobijala preduzeća u sukobu sa zakonom, firme sa skrivenim of-šor vlasništvom, kao i preduzeća čiji su vlasnici bili funkcioneri u potencijalnom sukobu interesa.
Na sve to, država se nije udostojila ni da proveri gde vode po Srbiji tačno ima, već je ove pozive raspisivala prema planu starom nekoliko decenija, pa se ispostavilo da od investitora traži da grade – tamo gde više vode ni nema.
Izgleda da je država sada konačno stavila tačku na ove zamisli.
Borba za male hidroelektrane je digla celu zemlju na noge jer su brojni meštani i ekološki aktivisti uspeli da odbrane reke, pogotovo mala rečna korita po Srbiji, koja su jedini izvor vode za brojna sela. Najznačajnije borbe vodile su se na Staroj planini (npr. selo Topli Do), na Rupskoj reci, a zatim i na reci Studenici.
Sve je počelo kada je doneta Uredba o fid-in tarifama 2009. godine, pa su kompanije u Srbiji dobile mogućnost da električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora prodaju po garantovanim, povlašćenim cenama.
Status povlašćenog proizvođača trajao je 12 godina, a velikom broju projekata nedavano je istekao. Od 2022. godine 60 elektrana izgubilo je ovaj status, navedeno je u izveštaju udruženja Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbije.
Među njima najviše je malih hidroelektrana (MHE). Ukupno 28 sa zbirnom instalisanom snagom oko 23 MW.
Različiti projekti našli su se u problemu – elektrane u vlasništvu škola, manastira, Kliničkog centra Srbije, pa i privatnih investitora. Njihova pojedinačna instalisana snaga je različita. Najmanja je solarna elektrana od svega 3,2 kW, dok su najveće mini hidroelektrane Međuvršje i Ovčar banja u Čačku, piše Biznis.rs.
Pored standardne tehničke dokumentacije, od nedavno se traže i nove dozvole za njihovu izgradnju. Naime, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture usvojilo je izmene Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa kojim je propisala da sve elektrane snage veće od 10,8 kW koje se grade za sopstvene potrebe od sada moraju da imaju rešenje o odobrenju za izvođenje radova.
Do sada je to bila obaveza za elektrane koje su bila snage veće od 50 kW.
To znači da će za izgradnju elektrane snage veće od 10,8 kW biti potrebno da se obezbede lokacijski uslovi kao da se gradi bilo koji drugi stambeni objekat, što će znatno produžiti proceduru i doneti dodatne troškove.
Za elektrane koje koriste obnovljive izvore energije i imaju kapacitet veći od 400 kW privremeno je obustavljeno izdavanje novih uslova za priključenje.
Elektrodistribucija Srbije navodi da je broj zahteva za priključenje trenutno prevazišao energetske potrebe na nivou države, pa se čeka nova analiza adekvatnosti proizvodnje i potrošnje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Novi sistem naplate grejanja od zime će pružiti mogućnost da se potrošači prijave za umanjenje računa. Šta podrazumeva "zajedničko merenje po utrošku" čija je logika: koliko para - toliko toplote
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u želji da „održi pristojne cene za građane“ najavio da će tražiti smanjenje akciza na gorivo do 20 odsto
Infostud beleži rast broja oglasa za posao, posebno za mlade. Ali, to ne važi za IT-sektor gde je u toku „veliko istrebljenje“ uz pomoć veštačke inteligencije
Srbija se eskpresno zadužila za dodatnih pola milijarde evra. Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić taj novac bude koristio za najavljenu finansijsku pomoć biračima, svi punoletni građani u septembru dobiće po sto evra. Druga opcija je finansiranje penzionera i socijalno ugroženih, na koje treba da ode približno toliko novca
Šta građani Srbije mogu da očekuju da će se dogoditi sa njihovim novčanicima nakon što se izbori završe, u zemlji u kojoj zaduživanje zavisi od zapadnih kamatnih stopa, energetika od Rusa a investicije od Kine
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
