Zašto je kafa postala paprena

Brutalna vrućina vrtoglavo je podigla cene kafe u čitavoj svetu, a posebno u Evropi. Najcenjenija arabika teško podnosi visoke temperature i direktno sunce, a poslednjih godina zemlje koje uzgajaju kafu, posebno one u Južnoj Americi, sve teže uspevaju da ove uslove i obezbede. Sve ove zemlje, a među njima prednjače El Salvador, Brazil, ali i Etiopija, imale su jednostavno previše sunčanih dana, pa su zrna tada manja i podložnija razvoju bolesti.

Sunce je direktno pogodilo i uvoznike, među kojima su zemlje Evrope u najnepovoljnijem, položaju. Em ne prave kafu, em su im zemlje koje je izvoze daleko. Zato su cene kafe u Evropi, ali i Srbiji značajno porasle, beležeći i do 70 odsto rasta u 2025. godini zbog suša i smanjenog roda. Sa povećanjem državnog nameta od četiri dinara po kilogramu, koji je na snazi u Srbiji do 15. februara, talas poskupljenja se nastavlja.

Nismo jedini

Inflacija kafe u zemlji doživela je svoj vrhunac u junu 2025, kada je dostigla čak 30 odsto u odnosu na cene iz prethodnog juna. Ipak, i druge zemlje nisu dobro prošle. U susednoj Severnoj Makedoniji, prosečna inflacija kafe u decembru iznosila je 27,8 odsto, a u Hrvatskoj 17,8 odsto. Takođe, u Crnoj Gori, inflacija kafe u decembru iznosila je 16,2 odsto.

Što se tiče Evrope, prosečna inflacije kafe iznosila je, na teritoriji Evropske unije, 17,1 odsto, pa je sa 23,9 odsto Srbija opet jedan od rekordera, na šestom mestu kada se posmatra cela Evropska unija i region.

Prosečnu inflaciju veću od proseka imale su Nemačka (31), Švedska (30,8), Finska (29), Letonija (28,5), Slovenija (24,4), Danska (23,7), Češka (22,5), Italija (20,8), Bugarska (20,3), Holandija (20,3), Austrija (19), Litvanija (17,8), Španija (17,6) i Norveška (17,4).

Najmanja prosečna inflacija kafe u decembru je zabeležena u Švajcarskoj – 4,7 odsto, a slede Malta (7,7) i Irska (8,4), piše Nova ekonomija.

Rekord iz 1977. godine

Poslednje godine donele su najviše cene kafe u istoriji, pa je cena u jednom trenutku premašila 4,4 dolara za funtu (0,45 kg). U martu 2026. ona je ipak pala na oko 2,8 dolara po funti.

Prethodne rekordne cene kafe viđene su 1977. godine, kada su neuobičajene snežne padavine uništile plantaže u Brazilu, a u avgustu i septembru 2024. godine Brazil je pogodila najveća suša u poslednjih 70 godina, nakon čega su u septembru usledile velike padavine. Nevolja je što nisu pogođene samo brazilske plantaže kafe, koje uglavnom proizvode arabiku, već će se znatno smanjiti i zalihe robuste, nakon što se Vijetnam, najveći proizvođaču te sorte, takođe suočio najpre sa sušom, pa sa obilnim padavinama. Loši uslovi nastavili su se i u 2025.

Kafa je, po obimu, druga najprodavanija roba na svetu, posle sirove nafte, i njena potrošnja stalno raste, jer je potražnja u Kini više nego udvostručena u poslednjoj deceniji.