Pad spoljnotrgovinske razmene sa Rusijom: Da li je u pitanju otklon Beograda od Moskve

Ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom u značajnom je padu od početka 2024. godine, što naglašava činjenicu da Srbija nikada nije uspela da iskoristi potencijal Sporazuma o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije, potpisanog avgusta 2000. godine, piše Nova ekonomija.

Ekonomski analitičari ocenili su da se tu radi o otklonu od Rusije koji se jasno odslikava i kroz taj pad, ali da Srbija ni inače ne koristi prilike koje nude ovakvi trgovinski ugovori, koje ona ima sa više zemalja.

Uvek postoji alternativa

Ekonomista Saša Đogović podsetio je da su jabuke zauzimale značajno mesto u izvozu u Rusiju, ali da je ta roba preusmerena na druge destinacije, što znači da je Srbija pronašla alternativna tržišta, „čime se pobija teza svih onih koji su jadikovali – a šta ćemo sa jabukama ako se uvedu sankcije Rusiji?“, piše Nova ekonomija.

Đogović je istakao da uvek postoji alternativa i naveo da i bez sankcija Rusiji jabuke jednostavno idu na druga tržišta, u Veliku britaniju, Portugal, Saudijsku Arabiju i dodao da će sa sporazumom o slobodnoj trgovini sa Egiptom, koji se očekuje uskoro, biti otvoreno i novo tržište

U 2020. godini iz Rusije u Srbiju je uvezeno robe u vrednosti 1,6 milijardi dolara i Rusija je bila na četvrtom mestu uvoznika u Srbiju, 2021. godine uvoz je vredeo 1,8 milijardi dolara, 2022. godine 3,1 milijardi, a 2023. godine se beleži značajan pad i Rusija se spušta na peto mesto uvoznika sa 1,7 milijardi dolara.

Skok u uvozu u godini kada je počeo rat u Ukrajini, a domaći energetski sistem doživeo krah, posledica je najverovatnije „povoljnog“ ugovora sa Rusijom za snabdevanje gasom, a u trenutku kada su cene na tržištu krenule nezaustavljivo da rastu. Već naredne godine cene gasa su pale.

Vrednost srpskog izvoza u Rusiju u 2020. godini bila je 911 miliona dolara čime je Rusija bila na šestom mestu na rang listi izvoznih destinacija. U 2021. godini izvoz u Rusiju vredeo je 1,2 milijarde dolara, dok je 2023. godine Rusija bila na osmom mestu najvećih izvoznih partnera Srbije, sa robom vrednom takođe 1,2 milijarde dolara.

Neiskorišćeni sporazum

Ekonomista iz Makroekonomskih analiza i trendova Ivan Nikolić je u svom radu 2022. godine zabeležio da iako Srbija sa Rusijom ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, nijedna od strana nisje dovoljno iskoristile taj program i da se razlozima za to još niko nije bavio.

S obzirom da je sada stupio na snagu sporazum sa Kinom, videće se da li će ovaj aranžman delovati u oba smera – i uvoz i izvoz. Neki ekonomisti se pribojavaju da će prosto Srbija biti preplavljena robom iz Kine.

Stagnacija izvoza

Prema tadašnjim nalazima ekonomiste Nikolića, ugovor sa Rusijom mogli su da koriste i strani investitori, pa je posledica bila da su strane kompanije otvarale proizvodnju u Srbiji i koristile bescarinski pristup tržišta sa kojima država ima sporazume o slobodnoj trgovini.

Među deset najvažnijih izvoznika iz Srbije u Rusiju, devet su tada bili strani investitori, od toga osam iz Evropske unije u različitim oblastima poslovanja. Za razliku od drugih geografskih destinacija, izvoz robe u Rusiju ne raste.

U prvoj polovini 2021. dostignuta je nominalna vrednost izvoza od 438,9 miliona evra, što je jedva 3,2 miliona evra više nego što je bilo zabeleženo pet godina ranije.

Dakle, srpski robni izvoz u Rusiju, uprkos režimu slobodne trgovine i preferencijalnom statusu određenih proizvoda, stagnirao je, gledano na duži rok.

„Ograničeni rezultati se takođe beleže na strani proizvoda koje Ruska Federacija prodaje Srbiji. Dominiraju energetsko-mineralni proizvodi i vojna dobra specijalne namene“, kaže Nikolić. Udeo ovih proizvoda često čini tri četvrtine ukupnog srpskog uvoza iz Rusije. Sledi isto pitanje i dilema. Da li je tačno da Ruska Federacija nema ništa konkurentnije da proda Srbiji osim nafte, gasa i oružja?“

Izvor: Nova ekonomija