Da li ideja umetnika može da ima veći značaj od njegovog rada? Naravno da može. Da li sve to možemo zvati umetnošću? Takođe – da, ako tako želimo. A da li je pozorišna predstava umetnost ili društveni čin? E, o tome nećemo misliti isto
Uprkos vidljivom naporu da makar koliko uozbilji stvar, Džejms Gan ne odoleva nepotrebnom i usiljenom podsećanju na značaj ljudske dobrote, uvek i svugde, pa ubacuje reference na izraelsko-palestinski sukob, ali ga smešta u postjugoslovenski kontekst, te jedan od zlikovaca govori ekavicom i slepi je sledbenik zapadnog krupnog kapitala. Upravo taj momenat u priču vraća infantilizaciju na velika vrata
Iako ostaje veran poetici fragmenta, u romanu Samoubistvo Leve je bliži klasičnijem proznom govoru. Ispripovedan u drugom licu, kao obraćanje mrtvom prijatelju, ovaj roman suočava s temeljnim fenomenima ljudskog postojanja: doživljaj sveta i čovekovo mesto u njemu, potomstvo i smisao porodice, savremena umetnost, moderna država, politika itd. Priča, svakako uslovljena temom, ispripovedana je u blago povišenom tonalitetu moderne, tamne patetike, a opet i sa izvesnom vedrinom, koju nameće okolnost da se najvažniji događaj u priči, rasplet dakle, desio već na početku
Organizatori dva letnja filmska festivala u Srbiji otkazali su ili odložili ovogodišnje planove zbog aktuelne krize u društvu. Kako politika utiče na scenu
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
Naslednici Isidore Žebeljan zahtevaju da se njena muzika u spotovima i programima, i svi prilozi u vezi sa njom i njenim radom potpuno uklone iz svakog segmenta programa manifestacije „Zrenjanin-prestonica kulture Srbije“
“U Pesku pjeskare Husinska je buna središnja osa, ali to je i roman o prijateljstvu, o gradu, o zločinima, o knjigama, muzici i slikama, o rečima kakve su lunatik i kopile, o strahu obraćenika, pa ako hoćete i roman, kako bi rekao pripovedač, o jebenoj ljubavi. Ako bi postojao neki metafizički knjigovođa, koji bi sabrao i oduzeo sve njegove ulaze i izlaze, saldo bi bio krajnje neinventivan – život”
Kad počnem da pišem, ne znam šta će ispasti. Nešto me podstakne – to može biti bilo šta: glas, lice, par golubova na simsu. Ili se ta prva rečenica pojavi sama od sebe. Nekad je to stih, pa izraste pesma, nekad rečenica od koje postane pripovetka, a ovde se ispilio roman
Ovogodišnji budžet za kulturu je smanjen, plus su i Ministarstvo i Gradski sekretarijat za kulturu promenili način finansiranja. Ljudi u kulturi smatraju da je to zbog Ekspo-a
Pozivu studenata na generalni štrajk u petak odazvali su se i kolektivi ustanove kulture koje su na republičkom i gradskom budžetu, arhitekte zovu na skup ispred Generalštaba, NBS poručuje da je studentska kuća…
Umetnost se često posmatra kao vanvremenska, ali uloga autora nikad nije potpuno nevidljiva. Dok su neki umetnici “otkazani” trajno, drugi uspevaju da zadrže deo publike ili čak obnove karijere. Upravo to pokazuje koliko je pitanje razdvajanja lika i dela umetnika klizav teren
Sredstva za kulturu su mala ali je veći problem što se rasipaju sumnjivim projektima, projektima predatorskih organizacija kroz fond na koji kao diskreciono pravo imaju ministar kulture i drugi donosioci odluka, jedan je od zaključaka istraživanja Nezavisne kulture scene
Iduće godine, Srbija je za svoju kulturu izdvojila 0,67 odsto, manje nego ove godine. Unesko preporučuje da godišnji budžet kulture treba da bude najmanje jedan odsto. Zemlje regiona su prevazišle ovu granicu
Novi budžet Grada Beograda koji se nalazi na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Beograda nije obuhvatio brojne obećane projekte. Rezovi u budžetu su najviše osakatili kulturu i obrazovanje, za koje je izdvojeno 1.5 i 1.3 milijarde dinara manje nego u prethodnom periodu
U Pravilniku za izdavanje nacionalnih frekvencija, REM izbacio odredbu po kojoj su televizije obavezne da imaju 20 odsto kulturnog, dečjeg i dokumentarnog programa
Ministar kulture Nikola Selaković potpisao je u okviru zvanične posete predsednika NR Kine Srbiji Si Đinpinga tri dokumenta u cilju daljeg osnaživanja kulturne saradnje koja potvrđuje "čelično prijateljstvo" između dve države
Premijer Vučević najavio je ni manje ni više „kvantni skok“ u kulturi. Šta bi to trebalo da znači i da li je Nikola Selaković solidni garant srpske kulture
Najjasnije će biti o čemu je reč ako ih svrstamo u tri grupe: oni koji se uopšte nisu ili se neće održati, oni koji su ili će biti održani pod strogim rukovodstvom i kontrolom vlasti, i oni koje osniva SNS po svom ukusu i nazoru, za sebe, i da poraste u sopstvenim očima.
Tu je istina, i grupa onih koji su uspeli da ostanu dosledni sebi, kao što su Beldox, Festival evropskog filma na Paliću, Exit, Nišvil, ali je ta grupa zanemarljivo mala.
Fest će navodno biti održan do kraja godine, i to sa najmanjim budžetom ikada, Martovskom je obećano da će biti na jesen, „Sedam veličanstvenih“, koji su uvek održavani u septembru, očekuju da će biti na jesen.
Bitef je najavio da ga neće biti u septembru kao uvek nego krajem novembra, ne bi li dobio još malo vremena za oporavak od pokušaja da uopšte ne bude održan, a svi oni zavise od sednice Skupštine Grada zakazane za 19. septembar kad će im biti izrečena presuda.
Upropašćeni festivali
U drugoj grupi su: upravo održani Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, Zaječarska gitarijada koja počinje ovog četvrtka, Zemun fest, „Dani piva“ u Zrenjaninu, i ostali koji su svoj program očistili od onih koji bi možda sa bine mogli da viknu „pumpaj“.
Međutim, i pored sve predostrožnosti, desilo se da je publika pošteno izviždala Željka Mitrovića čim je stupio na binu i time pokazala šta misli o festivalu na kome je šest od devet filmova bilo iz njegove produkcije.
Festivali iz treće grupe, koje osniva SNS da bi porasla u sopstvenim očima, prerasli su u festivale bez učesnika i bez publike, nešto što nigde ne postoji niti je postojalo, ni u jednoj jedinoj zemlji na celom ovom svetu - osim u Srbiji. A to je nešto čime se ova vlast diči.
Ovu pojavu dovoljno je opisati na samo jednom primeru, na „Susretima na Tvrđavi“, koji su u toku.
Izumela ih je Niška vlast. Navodno, trebalo je utrošiti ranije opredeljena sredstva za „Filmske susrete“ koje je ranije otkazalo Udruženje filmskih glumaca zbog trenutne političke i društvene situacije.
To bi moglo da se proguta da ne postoji Ekspo koji je, kako se priča a niko nije demantovao, već progutao novac za projekte u kulturi prestonice i diljem države.
Ali, da se ne lažemo: Skupštini Niša nije prijalo ovakvo ponašanje glumaca, pa im je poručila da može da napravi festival i bez njih. Da naprednjacima u Nišu zapravo ne treba niko ko nije lojalan.
U publici niko
I, tako je i bilo. Napravljen je program od starih filmova, tobož omaž „Filmskim susretima“, jedne monodrame i koncerta, pa je u subotu priređeno svečano otvaranje.
Ispostavilo se da na otvaranje nije došao skoro niko. Da je u onolikoj Niškoj Tvrđavi, od 3.000 mesta, popunjeno jedva desetak. I da je tako bilo i narednih večeri.
Naši dobri, popularni i poznati filmovi vrte se za gledalište praznih stolica. Iako je ulaz bio besplatan. Ko ne veruje, neka pogleda snimke po društvenim mrežama.
Ponižavajuće po te prikazane i po filmove uopšte, po Tvrđavu, po sve.
Pretužno, što bi rekli klinci.
Kao da je sve u redu
„Susreti na Tvrđavi“ će biti završeni u petak, po planu i kao da je sve u redu. Zato što za vlasti SNS u Nišu i jeste sve u redu, ostvarili su rečeno, festival su održali, a sve ostalo su nevažne sitnice.
Pa i to da je omaž „Filmskim susretima“, glumačkom prazniku, održan bez glumaca i publike. I da su pare potrošene da filmove gledaju prazne stolice.
Za sredu (3. septembar) vlast je najavila istorijsko otvaranje prvog Nacionalnog festivala filma i televizije na Zlatiboru. Koji će biti veći i bolji od onog koji ima Hrvatska u Puli već 72 godine. Zato što će ovaj biti u Srbiji koja, zna se, ima sve veće i bolje od drugih.
Neće joj (vlasti) biti važno što taj festival bojkotuje sedam esnafskih udruženja, dakle celokupna ovdašnja filmska industrija. I što će crvenim tepihom proći samo neki koji su poznatiji po stranačkim dostignućima nego po umetničkim.
Ponižavajuće. Po nacionalni film, po umetnike, po sve.
',
title: 'Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi',
pubdate: '2025-08-28 07:10:34',
authors: authors,
sections: "Komentar",
tags: "Festival,Kultura,publika",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi',
'pageContent': '
Festivali su mesta za pokazivanje proizvoda kulture i stvaralaštva: novih filmova, pozorišnih predstava, postignuća u muzici, umetnosti, izdavaštvu...
Kao sumiranje postignutog tokom jedne ili dve godine, pokazuju se branši, kritici i publici.
Stvaraocima su često razlog i cilj za koji rade, snimaju film, komponuju pesmu ili šta god, a učešće na festivalu je plus u karijeri i njima i njihovom delu.
Publici su festivali zgodni zato što na jednom mestu može da vidi izbor aktuelnih filmova, zato što mogu da i sami budu viđeni na kulturnom događaju, da se u prolazu očešu o poznatog glumca ili glumicu – ukratko, da im bude dobro i lepo.
E pa ove godine u Srbiji toga svega što čini festival gotovo da nema, ali zato na pretek ima nečeg što nigde nema niti je bilo.
Ćaci - filmski susreti u Nišu.
Nema gde iglu da baciš.
Najjasnije će biti o čemu je reč ako ih svrstamo u tri grupe: oni koji se uopšte nisu ili se neće održati, oni koji su ili će biti održani pod strogim rukovodstvom i kontrolom vlasti, i oni koje osniva SNS po svom ukusu i nazoru, za sebe, i da poraste u sopstvenim očima.
Tu je istina, i grupa onih koji su uspeli da ostanu dosledni sebi, kao što su Beldox, Festival evropskog filma na Paliću, Exit, Nišvil, ali je ta grupa zanemarljivo mala.
Fest će navodno biti održan do kraja godine, i to sa najmanjim budžetom ikada, Martovskom je obećano da će biti na jesen, „Sedam veličanstvenih“, koji su uvek održavani u septembru, očekuju da će biti na jesen.
Bitef je najavio da ga neće biti u septembru kao uvek nego krajem novembra, ne bi li dobio još malo vremena za oporavak od pokušaja da uopšte ne bude održan, a svi oni zavise od sednice Skupštine Grada zakazane za 19. septembar kad će im biti izrečena presuda.
Upropašćeni festivali
U drugoj grupi su: upravo održani Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, Zaječarska gitarijada koja počinje ovog četvrtka, Zemun fest, „Dani piva“ u Zrenjaninu, i ostali koji su svoj program očistili od onih koji bi možda sa bine mogli da viknu „pumpaj“.
Međutim, i pored sve predostrožnosti, desilo se da je publika pošteno izviždala Željka Mitrovića čim je stupio na binu i time pokazala šta misli o festivalu na kome je šest od devet filmova bilo iz njegove produkcije.
Festivali iz treće grupe, koje osniva SNS da bi porasla u sopstvenim očima, prerasli su u festivale bez učesnika i bez publike, nešto što nigde ne postoji niti je postojalo, ni u jednoj jedinoj zemlji na celom ovom svetu - osim u Srbiji. A to je nešto čime se ova vlast diči.
Ovu pojavu dovoljno je opisati na samo jednom primeru, na „Susretima na Tvrđavi“, koji su u toku.
Izumela ih je Niška vlast. Navodno, trebalo je utrošiti ranije opredeljena sredstva za „Filmske susrete“ koje je ranije otkazalo Udruženje filmskih glumaca zbog trenutne političke i društvene situacije.
To bi moglo da se proguta da ne postoji Ekspo koji je, kako se priča a niko nije demantovao, već progutao novac za projekte u kulturi prestonice i diljem države.
Ali, da se ne lažemo: Skupštini Niša nije prijalo ovakvo ponašanje glumaca, pa im je poručila da može da napravi festival i bez njih. Da naprednjacima u Nišu zapravo ne treba niko ko nije lojalan.
U publici niko
I, tako je i bilo. Napravljen je program od starih filmova, tobož omaž „Filmskim susretima“, jedne monodrame i koncerta, pa je u subotu priređeno svečano otvaranje.
Ispostavilo se da na otvaranje nije došao skoro niko. Da je u onolikoj Niškoj Tvrđavi, od 3.000 mesta, popunjeno jedva desetak. I da je tako bilo i narednih večeri.
Naši dobri, popularni i poznati filmovi vrte se za gledalište praznih stolica. Iako je ulaz bio besplatan. Ko ne veruje, neka pogleda snimke po društvenim mrežama.
Ponižavajuće po te prikazane i po filmove uopšte, po Tvrđavu, po sve.
Pretužno, što bi rekli klinci.
Kao da je sve u redu
„Susreti na Tvrđavi“ će biti završeni u petak, po planu i kao da je sve u redu. Zato što za vlasti SNS u Nišu i jeste sve u redu, ostvarili su rečeno, festival su održali, a sve ostalo su nevažne sitnice.
Pa i to da je omaž „Filmskim susretima“, glumačkom prazniku, održan bez glumaca i publike. I da su pare potrošene da filmove gledaju prazne stolice.
Za sredu (3. septembar) vlast je najavila istorijsko otvaranje prvog Nacionalnog festivala filma i televizije na Zlatiboru. Koji će biti veći i bolji od onog koji ima Hrvatska u Puli već 72 godine. Zato što će ovaj biti u Srbiji koja, zna se, ima sve veće i bolje od drugih.
Neće joj (vlasti) biti važno što taj festival bojkotuje sedam esnafskih udruženja, dakle celokupna ovdašnja filmska industrija. I što će crvenim tepihom proći samo neki koji su poznatiji po stranačkim dostignućima nego po umetničkim.
Ponižavajuće. Po nacionalni film, po umetnike, po sve.
